ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Ludnica 5

Конструкција (Фото: [email protected])

Nemam ja kome to da ispričam, nego vama. A znam da među vama ima mnogo sličnih. Sa rođacima u Srbiji smo prestali da se razumemo - oni imaju drugačije probleme. Ne, niko tu nije kriv. To je, jednostavno, tako.

Nekada je tipična slika "gastarbajtera" bila - fabrika, podstanar, na nemačkom zna da kaže "hleb" i "noćna smena". Ako treba kredit ili avionska karta - tu su "Kris i Meri Travel ". U rodnom selu: trospratnica od crvenih blokova, mnogo betonskih terasa i rupa za prozore, koje, kao širom otvorene oči, čekaju da se vlasnik ponovo vrati sledeće godine. Komšije su ljubomorne - to je ostvareno.

Decu čuvaju baba i deda, pa su oni zato postali socijalni slučajevi. Druga varijanta - deca su u Nemačkoj i ne govore srpski (i opet su postala socijalni slučajevi).

Valjda je to, stvarno, nekad bilo. Onda su se desile devedesete, hiperinflacija, turbo-folk, rat, odlazak nas “školovanih”, pa je sada tipičan iseljenik: školovan, dođe natrag jednom u pet godina i onda samo ide u bioskop - da "odgleda" sve one filmove koje je propustio. Po povratku nosi torbe pune nekih knjiga. Deca mu završavaju fakultete. Ima veliki kredit za kuću. Govori Engleski. Radi najteže posolove - tu se, na žalost, ništa nije promenilo - ali umesto toaleta, sada čisti đubre koje domaćini sami ne žele da počiste jer je za to potrebno da se koristi mozak (ne, nisam rekao "mozak" nego "da se koristi mozak"). Uvek je u škripcu sa vremenom - palačinke, kajganu i makarone jede za večeru a krastavac se ljušti samo za rođendane.

Za doručak, zna se - one pahuljice u raznim varijantama (čuvajte se - to je prvi znak asimilacije). Ručak - jeste - to sam namerno preskočio. Dobro, to je, na početku, sendvič koji ponesete od kuće (dve kriške belog hleba, sir, šunka i zelena salata). A kako vreme prolazi i vi više nemate vremena da to sami napravite, onda se to isto kupi (po pet puta većoj ceni). Jeste, to je ručak, ako baš hoćete da znate. Jelo? Ponekad samo, osim ako firma nema kantinu (a u brzim restoranima je nekih 400 dinara).

Niko se ne seti da napravi film o nama - da malo “pogura” tu sliku. Dobro, ima toga u nekim filmovima - ali nema celog filma, kao o "starim dobrim gastarbajterima" (filmovi kao "Druga generacija" i "Tuđa Amerika").

DRUGA STVAR, koju hoću da podelim sa vama, je sasvim drugačija. Odakle da počnem? Možda ovako: Bio sam dete. Umro fudbaler u mom gradu. Mlad dečko, valja je bila neka bolest. Ceo grad se digao da ga isprati... govorancije... Napraviše mu spomenik tamo gore na groblju - lopta u vazduhu a on je onako "pika". Lep spomenik, skoro kao onaj Teslin ispred elektrotehničkog. Dobro, malo je manji - jedan je Tesla. Ali tih fudbalera ima mnogo. Koliko metala treba da se napravi spomenik za svakog od njih. (to je bilo “pre” - reći će neko).

Da ne dužim – moje pitanje je da li je neko-nekada-negde napravio spomenik jednom - inženjeru?

Razmišljajući zašto sam ja u stvari “pobegao” u inostranstvo, setih se da naš čovek nikad ne ide praznih ruku u crkvu, goste, na svadbu, kod advokata i kod lekara. Ova dva poslednja su verovatno “doprinela” tom mom odlasku. A da li ste primetili da na tom spisku nama inženjera?

Imali smo komunizam pa su "glavni" bili “njegovi metalci”, pa smo imali kapitalizam gde su glavni bili oni na "Wall Street-u". Pošto su svi oni "pukli", mislim da je došlo vreme da, konačno, mi inženjeri budemo glavni. Uostalom, ne morate vi da se složite sa time, to već JESTE tako - ceo svet se vrti oko Tesle, Bila Gejtsa i “Google-a”....

Da krenem iz drugog ugla - estradne zvezde, intervjui, cele novine posvećene njima. Znamo sve: od broja donjeg veša do boje posteljine u spavaćoj sobi. A onda političari – “cela” televizija posvećena njima, plus “Veliki brat” - 24 sata dnevno ... Pa gde su, bre, svi ti koji rade "iz senke" i omogućavaju ovim drugim da se šepure po medijima?!

Jeste - ja sam ljubomoran. Priznajem! Eto javno tražim da se pokrenu novine u kojima će "glavni" biti inženjeri!

A TU LUDNICU, KOJU STALNO SPOMINjEM, nisam “to” ja izmislio - ima jedna knjiga - "Istorija ljudske gluposti". Malo je starije izdanje, ali je tamo sve već opisano. Tu knjigu sam dobio na poklon od mog profesora automatike. Naime, dok sam još bio student na petoj godini fakulteta on me zaposli u svom računskom centru. Jednoga dana, iz čista mira, meni pukne slepo crevo. Dođe profesor u posetu, kod mene u bolnicu, i donese gomilu knjiga a međju njima i tu "istoriju". Šta sam uradio pa da mi da tu knjigu – neprestano me kopkalo.

Čitao sam knjige, oporavio se i natrag na posao. Tolike knjige - razmišljao sam - to mi nije dao za stalno, nego samo da pročitam. Ponesem sve knjige da mu vratim, ali profesor kaže "Ne, to je za tebe". Ma, u redu za ostale knjige, ali "istoriju"? Ne, ne treba - uporan je profesor. Razmišljam - verovatno je neko njemu "uvalio" tu knjigu pa mu je smetala u kući, i sada našao način da je se otarasi. Dobro - kažem, a u sebi razmišljam kome ću da je “uvalim”. Nisam je dao nikome, ali kada sam birao knjige, za put preko okeana, lepo sam je preskočio. Pogledao sam je značajno i stisnuo pesnicu pobednički - "Sad’ si gotova"!

Kad ono - u “belom svetu” mnogo veća ludnica nego u mom selu. Uzalud sam bežao.

Komеntari35
ddc4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja