sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 12.04.2009. u 22:00 M. Momčilović

Spomenik žrtvama iz voza

Leskovac – Povodom desetogodišnjice bombardovanja NATO međunarodnog voza Beograd – Solun, juče je kod železničkog mosta na ulazu u Grdeličku klisuru održana komemoracija kojoj su prisustvovali predstavnici Železnica Srbije, vojske, grada Leskovca i okolnih mesta, kao i porodice nastradalih. Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković i gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić otkrili su spomenik na kojem je uklesan natpis: „Ne treba se bojati ljudi, već neljudskog u njima”.Tačan broj žrtava nije utvrđen, a pretpostavka je da je poginulo više od pedeset putnika.

– Pre deset godina, ovde se dogodila stravična nesreća, nešto najstrašnije što pamti savremena istorija, nešto što je direktna posledica ljudskog bezumlja i odluke koja je dovela do stradanja nedužnih ljudi zarad nečijih strateških ciljeva. Nema objašnjenja koje može opravdati taj sramni čin i tako sramnu odluku, rekao je Milovan Marković, generalni direktor Železnica Srbije.

On je podsetio da je tokom osamdeset dana neprekidnog bombardovanja NATO, Železnica Srbije kao privredni subjekt napadnuta na 260 mesta, pogođeno je i uništeno 310 objekata – pruga, mostova, tunela. Šteta je procenjena na dve milijarde ondašnjih maraka, ali posredna šteta se nikad ne može proceniti, jer je puno ljudi ostalo bez posla i uništena je infrastruktura železnice.

Vence na novootkriveni spomenik položile su delegacije Železnica Srbije, grada Leskovca, boračkih organizacija, političkih stranaka, kao i porodica koje su izgubile svoje najmilije.

Minutom ćutanja odata je pošta nedužnim žrtvama, a zatim je preko mosta prošao voz uz jednominutni pisak sirene.

Komеntari4
ea3b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bodler
Srbija je nesrecan slucaj.
Tamara
"Пре десет година, овде се догодила стравична несрећа..."??? Pre deset godina dogodio se stravičan zločin! Dokle s tim eufemizmima i ulizivanjem zločincima? Valjda neko misli da su to gospoda? Još uvijek se sjećam kako je onaj portparol Nato pakta, Džejmi Šea, često na konferencijama za štampu, a nakon što bi ga upitali o jedinstvenom otporu srpskog naroda, koristio neku englesku izreku da "ima više načina na koje se može oderati mačka". Možete li uopšte zamisliti iz kakve je sredine i među kakvim ljudima nastala ta izreka?
Mladen Mladenovic
Već deset godina, na godišnjicu ZLOČINAČKOG NAPADA na Srbiju preživljavam svaki zločin, kao i onda kada nas je "Milosrdni andjeo", voljom grupe ODMETNUTIH DRŽAVA, posetio i počeo da seje smrt, bez ikakvog reda i smisla. Ginuli su najviše civili, deca, žene, stari i iznemogli. Rušene su bolnice, pekare, trafostanice, mostovi i sve to je, odmah potom, proglašavano LEGITIIMNIM CILJEM. Vampirskim likovima i šištećim glasovima, glasnogovornici ZLOČINAČKE ORGANIZACIJE NATO, preko RATNOHUŠKAČKIH I POTKUPLJIVIH zapadnih medija, pokušavali su da nas ponize, zastraše i vrate u kameno doba. Pretili su, kako će nam oduzeti OSMEH, kako će nas poravnati KAO TEPSIJU. Deset godina u našim podsećanjima i oplakivanjima nevino stradalih, pokušavam da uhvatim pravo ime za ove nevidjene masakre nad ljudima i totalnu destrukciju infrastrukture ali, bez uspeha. Niko ovo ne sme da nazove pravim imenom: ZLOČIN I ZLOČINCI. Zašto se koriste razni eufemizmi za SUROVOST stranih zavojevača, koji su Srbiju nelegalno i nelegitimno, na njenoj suverenoj teritoriji, uništavali desetak godina ? Zašto se njihovi ZLOČINI opisuju terminima koji "mogu da bidnu al ne moraju da znače" ? Kome je stalo da FALSIFIKUJE najstrašniji deo naše novije istorije ? U čiju korist ? Da li je SRPSKIM ZVANIČNICIMA zabranjemo da, bombardovanje RTS-a, ovoga voza, kolone izbeglica u Djakovici ili, ubistvo male Milice i hiljade drugih, nazove pravim imenom : ZLOČIN ? Da li mi NE ZNAMO ko je i po čijem nalogu bombardovao Srbiju ? Da li je ovo deo naše sramne igre, kojom, zapretanjem naše svesti i savesti, pokušavamo da, na našu stranu, pridobijemo dojučerašnje dželate ? Možda je to opravdano sa strane "viših državnih interesa" ali, nije opravdano sa strane nevino postradalih u ovom vozu. Nije fer prema onom ugljenisanom lešu, gurnutom niz ledinu, da ga posmrtno lažemo i brukamo ? Dugo smo pratili let ovog pilota, jednog iz eskadrile "andjela". Njegove i njihove namere su bile jasne: UBITI. Zašto se izvrgavamo samoponiž
niko
zasto nije pozvan ambasador amerike ,najveceg prijatelja srbije?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja