petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

BANKARSKI RAJ

Autor: Nebojša Katićutorak, 14.04.2009. u 22:00

Banke u Srbije godinama naplaćaju najveće kamatne marže, a da pri tome plaćaju najniži efektivni porez na dobit u Evropi. Takva kamatna politika je ogroman teret za građane i privredu. Istovremeno, porez na dobit bankarskog sektora zanemariv je doprinos budžetu Srbije.

Dok sukamatne stope svetskih valuta u stalnom padu i nalaze se na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, u Srbiji je trend suprotan. Kada svetske kamatne stope padaju, srpske banke podižu svoje marže i time nadoknađuju pad baznih (libor, euribor) stopa. Domaći dužnik je uvek na gubitku.

Kamatne stope u Srbiji su u proseku bar dvostruko veće od onih u Hrvatskoj ili Mađarskoj, na primer. Prema poslednjim raspoloživim podacima, prosečna kamatna stopa dostigla je nivo od spektakularnih 21 odsto godišnje. Prosečna kamatna stopa nakratkoročne kredite stanovništvu porasla je na besramnih 57 odsto.

S druge strane, nominalna stopa poreza na profit je 10 odsto i jedna je od najnižih u Evropi. U Srbiji,zemlji finansijskih čuda, banke ne plaćaju ni to. Efektivni porez, onaj koji zaista stigne do budžeta Srbije, znatno je niži od 10 odsto. Koristeći besmislene poreske pogodnosti mnoge banke, pogotovo one najveće, godinama nisu plaćale porez. Upravo se u poreskoj sferi najjasnije sagledava ludost sistema, ali i sistem u toj ludosti. Ilustracije radi, banke u Hrvatskoj plaćaju porez po stopi od 20 odsto. Slična je situacija i u ostalim zemljama u okruženju.

Ovakve pogodnosti za bankarski sektor moguće su samo uz podršku srpskih ekonomskih vlasti i uz „intelektualnu” podršku stručne javnosti koja ne vidi apsurde finansijskog sistema ili se bar pravi da ih ne vidi. To dirljivo razumevanje za interese bankarskog sektora ima dugu predistoriju.

Srbija se neobjašnjivo lako odlučila da ugasi domaće banke i da bankarski sistem prepusti strancima. To nije bilo dovoljno, pa je i odličan (državni) platni promet, kao i prihod od njega, galantno prenesen na banke. Bankama je zatim omogućeno da gotovo sve kreditne operacije obavljaju (efektivno) u stranoj valuti. Time je obesmišljeno postojanja dinara, a svi valutni i kamatni rizici prevaljeni su isključivo na privredu i građane.

Kada je privreda potonula pod teretom dugova, vlada je priskočila u pomoć i na budžet prevalila deo privatnog kamatnog tereta. Začuđujuće je da država pri tome nije zahtevala sniženje kamatnih stopa. Naprotiv, ona budžetskim novcem pomaže da kamatne stope ostanu na visokom nivou. Ove mere će se vratiti Srbiji kao bumerang. Budžet je u deficitu, pa će svaki dinar ili evro koji država danas plati bankama za subvenciju kamata, podršku „puntu” i sl. građani i privreda sutra vraćati kroz rast poreza. Ako porezi ne budu rasli, budžetska izdvajanja za školstvo, zdravstvo, socijalna davanja, za investicije u infrastrukturu itd. dodatno će se smanjivati.

INarodna banka Srbije (NBS) svojom monetarnom politikom obilato pomaže bankarski sektor. Eksplozivni priliv špekulativnog bankarskog kapitala je doveo do viška novca u opticaju i do permanentnog inflatornog pritiska. Monetarni instrumenti za neutralisanje tog viška novca mogu špekulativni kapital kazniti, ali i nagraditi. Podizanjem stope obavezne rezerve, na primer, špekulativni kapital se kažnjava, a njegov priliv destimuliše. Opredeljenje NBS bilo je drugačije, pa je izabraninstrument kojim se špekulanti nagrađuju. Kroz tzv. Repo-operacije viškovi novca se povlače iz sistema, ali na tako povučen nekorisni novac NBS plaća ogromnu kamatu. U poslednjih godinu dana ta kamata se kretala između 16 i 19 odsto (efektivno), pa su banke kapital radosno unosile u Srbiju. Na gusarskoj finansijskoj sceni tranzicionih zemalja, repo-operacije su preskup mehanizam za neutralisanje špekulativnog kapitala. Cenu će u krajnjoj instanci ponovo platiti budžet, dakle građani i privreda Srbije.

Nužna reforma srpskog poreskog i monetarnog sistema zahteva vreme, ali se neke mere već sada mogu preduzeti. Ako je vlada, pritisnuta MMF-om, smogla hrabrosti da smanjuje plate i otpušta zaposlene, morala bi skupiti hrabrost i da konačno dirne u bankarske profite. Uvođenje dodatnog poreza za banke, od npr. 10 odsto, uz ukidanje bilo kakvih poreskih povlastica bankarskom sektoru morale bi biti prve mere za pomoć praznom budžetu. Dodatna, razumna mera bila bi limitiranje kamatne stope koje banke mogu naplaćivati klijentima. Država mora zaštititi svoje građane i privredu – ne od tržišta i njegovih zakona već od antitržišne samovolje domaćih monopola i kartela. www.nkatic.wordpress.com

Finansijski konsultant


Komentari90
ad07f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

okolo naokolo
Ali Sasa 01, 15/04/2009, je u pravu. G. Katicu, pa to je vaznija tema od toga kako posle tog unistavanja izgleda 'bankaski raj'. Cak i da ga ukinu, to je sporedna tema. Zarko zelim da vidim pravi Sindikat u ovoj zemlji, Pravosudje, strucnu javnost koja ce se postovati. To ce biti prave vodje ovog naroda. A mnogi "demokratski" bi trebalo da budu kaznjeni za politiku unistavanja drzave koja im je bila poverena a ne da jos primaju penzije za 'rad' ili se premestaju sa funkcije na funkciju. To ce biti prava reforma ove drzave.
zec u grmu
Sto su onda unistili nase banke? Sto ne bi nase banke profitirale u ovakvom sistemu, a ne strane?
stojan nenadović
Poštovani gospodine Demi, pretpostavljam da je g. Mladen, Mladen Banjac, koji je u časopisu "Nova srpska politička misao" objavio članak "Pravi novac je nekrditni novac", ali ovde nije upotrebio reč nekreditni novac. Šta je nekreditni novac možete saznati ako na Google-u upišete nekreditni novac ili noncredit money. Nekreditni novac je novac koji u opticaj ulazi kao poklon, dok sada novac u opticaj ulazi kao kredit koji treba da se vrati uvećan za kamatu. Kina poklanja novac svojim građanima. Od kad je počela da emituje nekreditni novac Kina je za kratko vreme, od zemlje koja jedva da može da prehrani svoje stanovništvo, postala najmoćnija drzava na svetu. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje, a proizvođači dobijaju više nego što je to sada u sistemu kreditnog novca gde i kredit i kamata ulaze u cenu, čega kod nekreditnog novca nema. Sa nekreditnim novcem svi dobijaju: kupci, prodavci i drzava. A inflacije nema.
mp
vratiti vlasniku; poslednje slovo je bilo izostavljeno zbog ogranicenog prostora za tekst;
mp
@ Gospodin N. Katic.Obecala sam da cu detaljnije prokomentarisati vase pisenje i evo: I dalje mislim da ste temu o bankarskom raju dotakli sa zakasnjenjem, . Raspad srpskog bankarstva posle 10 godina izolacije iz svetskih tokova ( namerno ucinjeno) nije za mene voda ispod mosta, jer nismo rekli javnosti zasto je to bilo lose resenje i ko je odgovoran. Nismo nista naucili a izgubili smo domace bankarstvo sto je bilo nedopustivo; u stvari u Srbiji danas oni koji nisu nasli najbolja resenja sem da rsture se "setaju" sa funkcije na funkciju, vise nisu u javnim finansijama, otisli su u druge resore. Vlada u Srbiji i ne postoji radi naroda nego radi pojedinaca. Sada kada je kriza samo uvecala sve strukturne probleme u privredi a tako i u bankarstvu, svi "kukaju" skupo je, odlaze milijarde iz zemlje, privreda ne funkcionise. Pa ceo sistem ne funkcionise --ja i ne znam odavde iz NY kako Srbija zivi u nekom sistemu koji jeste polu haos. Slazem se sa Vasim predlozima pre svega sa idejom da nikako iz osiromasenog budzeta ne treba pokrivati razlike u prihodima radi visokih kamata -- to je vrlo opasna greska; takodje koliko Srbija moze da snizi kamate u ovom momentu? sto bi bilo u interesu privrede i naroda. Takodje me cudi da je nekom uopste palo na pamet da oporezuje "srednju klasu"; koje gotovo da ne postoji u Srbiji --vecina je napustila Srbiju i zivi na drugim mestima. Ne mozemo oporezovati one kojih nema; Nalazenje adekvatne poreske stope za bankarsko poslovanje u Srbiji je u interesu vecine --nije u interesu banaka koje posluju u Srbiji, mora se naci snaga da se poreske stope a banke podignu, ali ne previse. Takodje se slazem da je potrebna sto hitnija reforma u javnim finansijama i NBS-u. I na kraju ja imam mnogo radikalnije ideje o naplati poreza i pokrivanju rupa u sadasnjem budzetu; smatram da treba pozvati one koji su ranih devedestih uzeli drzavni novac i njime se "posluzili" na privatnim off shore racunima; novac sada treba vratiti vlasnik

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja