subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.04.2009. u 22:00

Porodice stradalih u RTS-u traže pravdu

Рушевине зграде РТС-а која је бомбардована 1999. (Фото Танјуг)

Utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 radnika Radio-televizije Srbije u bombardovanju pre tačno deset godina ne sme da se završi presudom Dragoljubu Milanoviću, bivšem direktoru nacionalne televizije, istakli su učesnici jučerašnjeg okruglog stola „Bombardovanje RTS-a deset godina kasnije”, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Porodice stradalih radnika ističu da imaju dokaze da su i drugi čelnici RTS-a, kao i državni i vojni vrh znali da će zgrada biti bombardovana, što znači da su radnici RTS-a svesno žrtvovani.

– Sud je odbio da procesuira niz dokaza koji su vodili ka državnom i vojnom vrhu. Ponovo tražimo da Tužilaštvo za ratne zločine ispuni obećanje iz 2006. godine i razmotri nove dokaze i eventualno ponovo pokrene sudski postupak. Ubistvo 16 tehničara RTS-a je zločin za koji su odgovorne dve strane, NATO i Milošević i njegovi generali – rekla je Žanka Stojanović, majka jednog od nastradalih radnika RTS-a.

Rade Radovanović, koji je u vreme bombardovanja RTS-a bio dopisnik radija „Slobodna Evropa”, ponovio je na jučerašnjem skupu da ga je istog dana kada je bombardovan RTS pozvao Aleksandar Vučić, tadašnji ministar za informisanje, i rekao mu da on nije znao da će zgrada biti bombardovana, ali da su to znali direktor Televizije Dragoljub Milanović, Jovan Ristić, njegov zamenik, Milorad Komrakov, urednik informativnog programa, Dušan Vojvodić, zamenik urednika informativnog programa, i Dušan Jakovljević, sekretar RTS-a. U izjavi za naš list, Vučić kaže da je više puta razgovarao sa Radovanovićem, ali se takvih stvari ne seća.

– Da znam da su oni znali i da su na takav način žrtvovali život ljudi, između ostalih i moje majke koja je te noći bila dežurna zajedno sa drugim novinarima, sigurno da bih nešto i sam preduzeo protiv njih. Bilo je mnogo sumnji, ali ne i pouzdanih dokaza. Na kraju krajeva, niko ne goni NATO i one koji su ubili ljude, a što je nesumnjivo. Ako ljudi znaju, ako postoje dokazi da je bilo ko znao i nije sprečio nešto slično, taj ne da mora da odgovara, nego je to zločin bez presedana. Ali ja to još nisam čuo – izjavio je Vučić.

Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, istakla je da država mora da da jasne odgovore kako je moguće da jedino deo Aberdareve ulice ne bude iseljen i kako to da se u zgradi nije našao niko od novinara koji su nekoliko dana pre bombardovanja „ponosno šetali oko zgrade RTS-a i prkosili pretnjama NATO-a”. Iako su se na spisku zvanica nalazila imena predstavnika gotovo svih političkih stranaka, mnogih ministara i političkih zvaničnika, pozivu se, od predstavnika Vlade Srbije, odazvao jedino Nebojša Bradić, ministar kulture.

– Odgovorni su i oni koji su doneli odluku o bombardovanju i legitimisali zgradu RTS-a kao vojni cilj, ali i oni koji nisu zaštitili radnike. Nismo mogli da biramo šta će biti, a šta ne vojni cilj, nismo mogli da sačuvamo zgrade i opremu, ali smo mogli da sačuvamo ljude – izjavio je Bradić.

NUNS je najavio da će transkripte, audio i video zapise sa okruglog stola, dostaviti, između ostalog, i Republičkom javnom tužilaštvu. Pre nego što ti materijali stignu do njih i budu proučeni, Tomo Zorić, portparol tužilaštva, nije želeo da daje nikakve izjave.

J. Beoković

Komentari12
b801e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Циле
Мислим да су родбина и пријатељи погинулих у Абердаревој сурово злоупотребљени у натовском пост-фестум разрачунавању са Србијом и грађењу алибија за злочин. Уместо да свој гнев усмере према правим зликовцима, дозвољавају да их неко хушка на Милошевићев режим. Нема недоумице ко је наредио бомбардовање и ко је бомбардовао. Има недоумице да ли је неко у Србији хтео да профитира на погибијама. Али не треба заборавити да су у то време у Србији дежурали сви. Тако сам и ја, професор у једној нишкој школи, дежурао, као и друге колеге, ноћима. Шта сам чувао, то мој разум не може да докучи. Знам само да су се зидови тресли и стакла звецкала од бомбардовања и ракетирања по граду. Тек када је бесмисленост нашег дежурања постала очигледна, неко се сетио да то треба да укине. Али до те одлуке требало је да прође време. А успут, да подсетим, у Нишу је погинуло двадесетак људи. Једина им је грешка била што су пошли на пијацу. А приликом обележавања њихове смрти није било никакве помпезности нити је ико поставио питање: "Зашто?" За њихову смрт нико није окривио Милошевићев режим. А авиони који су посејали касетне бомбе некако су се преобратили у елементарну непогоду.
Џеронимо
„Зашто?“ Из истог разлога са којег су гинули српски хероји на Кошарама, војници и цивили, деца диљем Србије. Треба их све заједно оставити да почивају у миру – сви су пали за отаџбину, у борби против мрског душмана. Неки човек је осуђен за неизвршење неке одлуке којом се могла спречити ова погибија. Али то не мења ништа суштину ствари. Не треба губити главно из вида – ко су стварне убице. И не треба ових шеснаесторо сваке године сахрањивати поново, одвојено од осталих хероја. Сви су пали за Србију!
de silencio
praštamo ali zaboravljamo.
tromoravac
I zasto se sada trazi izvinjenje umesto da se tuzi NATO. Osudise Milanovica, koji je bio kriv po sluzbenoj duznosti,a zlikovci koji su namerno napravili zlocin, da se izvinu!!!!!
veber lisjak
Svaka žrtva NATO bombardovanja 1999. je nevina po definiciji. Ne vidim zašto su radnici RTS važnije žrtve od ostalih 2500. poginulih u bombardovanju. Možda zato što su pripadali medijima, pa tako imaju stalni pristup medijima. Ne potcenjujte ostale žrtve, ako njihova rodbina i porodice nemaju pristup novinama i televiziji. A drugo, tužiti televiziju zbog bombardovanja je vrhunac cinizma. Da li žrtve na mostu u Varvarinu treba da tuže lokalnu pijacu zato što su tamo pošli? Da li oni iz voza treba da tuže Srpske Železnice? Kakav nonsens! Na delu je stalno i ciljano mešanje žaba i baba, izvinjavanje NATO-u što su nas ubijali. Sramota.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja