nedelja, 19.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:42

Impresije i fakti

Autor: Nebojša Katićčetvrtak, 23.04.2009. u 22:00

Gospodin Zoran Petrović, bankar, u članku „Dobra analiza ili populizam“ (23. aprila) kritički se osvrnuo na moj tekst pod naslovom „Bankarski raj“ (15. april). Zbog ograničenog prostora, ne mogu da se bavim svim suprotstavljenim stavovima g. Petrovića, već samo onim tezama koje je moguće potkrepiti ciframa.

Ključna teza mog teksta je bila da banke u Srbiji godinama naplaćuju najviše kamatne marže u Evropi. Ilustracije radi, prema nedavnoj analizi Narodne banke Srbije (NBS), domaće marže su za 344 odsto više od onih u Mađarskoj i 55 odsto više od onih u Hrvatskoj.

Gospodin Petrović tu ključnu tezu o najvišim maržama u Evropi ne osporava. On tezu zamenjuje, pa tvrdi da je profitabilnost domaćih banaka jedna od najnižih u regionu. Može biti, ali je nevažno. Ako domaće banke naplaćuju astronomske marže i provizije, neuspevajući da budu profitabilne bar koliko i banke u okruženju, to je onda porazno za domaći bankarski sektor i za njegov rukovodeći kadar. Cenu svoje nesposobnosti banke ne mogu večito da prevaljuju na srpske dužnike.

U svom tekstu sam izneo i drugu ključnu tezu – banke u Srbiji plaćaju najmanji efektivni porez u Evropi. Prosečena efektivna poreska stopa bankarskog sektora u Srbiji 2006. i 2007. godine bila je ispod pet odsto. U Hrvatskoj, u istom periodu, ta stopa je iznosila 20 odsto.

Gospodin Petrović ne osporava ni tu tezu, već objašnjava da je Srbija kasnila u reformama u odnosu na druge zemlje i ima nisku stopu poreza na dobit kao jedan od aduta u oštroj konkurenciji za privlačenje investitora. Iskustvo istočne Evrope pokazuje da zapadne banke agresivno zaposedaju ta nova tržišta, bez obzira na nivo domaćih poreskih stopa. Ludost je davati stimulativne poreske olakšice kompanijama ili bankama koje u Srbiju hrle isključivo zbog lukrativnog domaćeg tržišta.

U svom tekstu sam predložio uvođenje dodatnog poreza za banke, kao i ukidanje svih poreskih olakšica bankama.

Gospodin Petrović kaže da mu nije poznato da je opšteprihvaćena praksa u svetu da se na dobit bankarskog sektora primenjuju više poreske stope u odnosu na druge sektore. U poreskoj politici nema opšteprihvaćene prakse – poreska politika se kreira prema potrebama i specifičnostima svake zemlje. Mađarska, sused i članica EU, uvela je tokom 2005. i 2006. dodatni bankarski porez od osam odsto, iako je tamošnja bazna poreska stopa i pre toga bila veća od srpske.

Gospodin Petrović objašnjava da bi banke i povećanje poreza na dobit prevalile na dužnike. Na tržištima na kojima postoji prava konkurencija, to nije moguće. To je moguće samo na kartelizovanim tržištima slabih država. G. Petrović možda sa tim i računa.

Gospodin Petrović osporava podatak koji sam izneo u vezi sa visinom prosečne kamatne stope u Srbiji od 21 odsto. Tajbroj je tačan, i dat je na bazi statističkih podataka NBS za februar. U trenutku pisanja mog teksta, to su bili poslednji raspoloživi podaci.

U svom tekstu sam izneo i tezu da je zahvaljujući lošoj monetarnoj politici u Srbiji došlo do eksplozivnog priliva špekulativnog bankarskog kapitala. G. Petrović tvrdi da to nije tačno. Šta govore brojke?

Od sredine 2006. godine, kroz repooperacije NBS povučeni su ogromni viškovi novca iz opticaja. Taj višak novca je neko uneo u Srbiju. Suma tog imobilisanog, nekorisnog novca je krajem septembra 2008. dostigla nivo od oko 4,7 milijardi dolara. To je spektakularan iznos. Tokom letnjih meseci 2008. bilo je čak više tog imobilisanog novca, nego ukupne likvidne novčane mase (agregat M1). Tom nekorisnom novcu je NBS plaćala ogromne kamate. Ne znam kako bankari zovu novac koji godinama leži nekoristan, zarađuje ogromnu kamatu kod NBS, a na prvi znak krize nestaje iz zemlje – ja ga zovem „špekulativni“.

Konačno, bankama ne zameram ništa. Banke rade ono što je za njihove vlasnike najbolje. Zameram ekonomskim vlastima u Srbiji što su stvorile ambijent u kome je moguće naplaćivati najveće marže i provizije, plaćati najniže poreze u Evropi i biti meka za špekulante. Ukupno ekonomsko stanje Srbije je spomenik takvoj politici.

Finansijski konsultant


Komentari40
d3520
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Adam u bankarskom raju
Eh, kad bi ste mogli ponovo po bankama g. Katicu... Britko, jasno i citko... A najnoviji povod nam je dala Banca Intesa. Suprotno svim trendovima u doba svetske ekonomske krize i naporima svih finansijskih institucija u svetu da smanjenjem kamata sacuvaju potrosace kako bi mogli da vraćaju kredite, Banca Intesa ad Beograd je tokom prethodne sedmice bez obrazlozenja podigla kamatne stope na vec izdate stambene kredite! Povecanje kamatne stope je skoro duplo, mesecna rata je veca za skoro 15% i preracunato na godisnjem nivou to znaci da ce korisnici u ukupnoj sumi banci platiti 1,8 rata vise nego sto je trebalo. Pored nesuglasja sa finansijskim trendovima, na prigovor korisnika nesuvislo odgovaraju da po ugovoru imaju pravo na to, iako je lako dokazivo da ono sto je prezentovano korisnicima i dokument koji je na kraju potpisan nisu bas u saglasnosti. A ja i dalje plaćam porez državi, država od toga daje subvencije bankama, koje nam od tih para daju kredite 'zarad dnevne likvidnosti', pa ja opet platim porez drzavi, a banka - pa opet ostvaruje dobit! Ali, sve ovo vi ionako mnogo bolje poznajete nego mi koji trazimo odgovore u vasim clancima...
Милорад Ђапић
Веома јасно!
stojan nenadović
Sadašnja svetska i nacionalna ekonomska kriza može se prevazići samo napuštanjem sadašnjeg koncepta kreditnog novca, po kojem se novac definiše kao dug koji se mora vratiti uvećan za kamatu. Mora se preći na nekreditni novac, tj. novac koji se daje kao poklon. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM)kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos emitovanog nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje, a proizvođači dobijaju više nego što je to sada u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulazr u cene, čega nema ako se novac poklanja, tj. daje kao nekreditni novac. Nekreditni novac koristi Kina u svojoj privrednoj ekspanziji, a 23.aprila u SAD je predstavljen koncept nekreditnog novca, koji je uradio Američki Monetarni Institut, a kao političar promoviše Denis Kucinich.
ZORAN
TAMAN POSLA! Ako se dogodi da banke prevale porez na one koji im duguju, odose nasi tajkuni pod led! Grehota! A sa njima i nasa Vlada. Grehota! A svi zajedno, u tesku recesiju. Inace, slazem se sa g. Katicem jer me bas briga za banke.
vlada guda
g.Katic ni u jedom delu svog odgovora nije pobio teze g.Petrovica. Selektivno je izabrao kriticke delove Petrovicevog odgovora, o domacim bankama i njihovom finansijskom stanju na kraju 90-tih i platnom prometu nista. Zatim iznosi kao argumente iskustva bankarskih sistema u Madjarskoj i Hrvatskoj kao pozitivna, dok i najveci laik zna da su to dva najzaduzenija i finansijski upropascena bankarska trzista u istocnoj Evropi. Zatim se hvata za verovatno jedinu cinjenicu iz izvestaja NBS koju g.Petrovic nije ni sporio, prosecnu kamatnu stopu. Kao "dokaz" nam takodje nudi "svoju definiciju" spekulativnog kapitala iako, ni cifra koju iznosi, niti izvor istog, ne potvrdjuje nikakvim podacima. O spekulativnom kapitalu 90-tih, njegovim izvorima i bankarskoj politici ciji je akter bio, g.Katic ne kaze nista.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja