nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.04.2009. u 22:00

Nova strategija: Proizvoditi i izvoziti na treća tržišta

Фото Фонет

Piše: Mlađan Dinkić, ministar ekonomije

Činjenica je da je Srbija bila deo velike Jugoslavije i da je njena privreda bila usmerena na tržišta bivših republika a to tržište se pokidalo raspadom zemlje. Kasnije nije pravljena strategija šta bi jedna mala zemlja sa osam miliona stanovnika mogla da ponudi svetu.

Ministarstvo ekonomije napravilo je predlog industrijske politike koji je potkrepljen konkretnim merama. U tom predlogu izdvojili smo tri grane koje će imati državnu podršku – automobilska industrija, informacione tehnologije i telekomunikacije i elektronika.

Prvu smo podržali zato što je izvozno orijentisana i jer je u kratkom roku višestruko povećala izvoz autodelova iz Srbije i zapošljava veliki broj ljudi. To nam je i bio cilj. Na to smo se odlučili na osnovu tržišnih signala, dolazile su desetineinostranih kompanija koje se bave proizvodnjom autodelova i odlučili smo da to podstičemo. Te firme dolaze i u ovim teškim vremenima. Primer je nemački „Leoni” koji u Prokuplju gradi fabriku autokablova od petnaestmiliona evra.

Što se tiče IT sektora i telekomunikacija to su grane koje vuku privredni razvoj zemalja koje pretenduju da budu iznad svetskog proseka. Nažalost, u vreme svetske krize najveći investitori su vrlo suzdržani i efekte podsticajnih mera koje smo doneli za ovu oblast videćemo tek u budućnosti.

I kod elektronike isto je kao i kod autoindustrije. To je radno intenzivna oblast, ne mislimo da je u Srbiji jeftinije sklapati kompjutere nego u Aziji,ali je moguće raditi neke sklopove.

Što se tiče drugih grana, prirodna šansa jeste prehrambena industrija i ona najmanje trpi efekte globalne krize. Problem trenutno nije u prehrambenoj industriji koliko u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji koja bi morala da se adekvatnije podstiče i adekvatnije povezuje s prerađivačkom industrijom. Država mora da uradi više na podsticanju agrara jer je apsurdno da Srbija nema dovoljne količine voća ii mesa koje se traži na inostranim tržištima. Neko bi morao da analizira koje su šanse za izvoz naših agrarnih proizvoda i treba bukvalno usmeriti gro subvencija u one stvari koje daju najviše efekata. Nama traže voće, a mi ga nemamo. Verovatno bi bilo korisno da država o svom trošku besplatno podeli sadnice raznog voća seljacima, a da neko ko se bavi prodajom organizuje izvoz. To je sinergija.

Te šanse još imaju drvnoprerađivačka i industrija nameštaja koja je sada pod velikom konkurencijom, a podsticaj za njen dalji razvoj biće dolazak švedske kompanije „Ikea”.

Moramo da budemo realni – možemo dosta ali ne možemo previše.

To znači da nam treba objektivna strategija.

I upravo zbog toga što država nije najpametnija u osmišljavanju tih strategija i što tržište mora da kaže svoje mišljenje, mi smo lansirali potpuno novu strategiju – da od Srbije na srednji rok napravimo najprivlačniju destinaciju za proizvodnju radi izvoza na treća tržišta.

Naša je ideja da dok ne uđemo u EU budemo mnogo jeftiniji za proizvodnju radi izvoza a da taj izvoz bude bez carine na što širem krugu tržišta. Svesni smo da sama srpska preduzeća ne mogu lako da se probiju na neka tržišta i da im trebaju podsticaji inostranih kompanija koje imaju svoja tržišta.

Zato potpisujemo sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama van Evropske unije. SaUnijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini koji važi od 2001. godine, imamo ga s Rusijom, sad smo potpisali s Belorusijom, s Turskom smo ispregovarali, treba da ga potpišemo i da stupi na snagu od 1. januara sledeće godine. Početkom maja dolazi delegacija iz Irana na razgovore o istoj temi.

Komentari10
c51ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sima симић
Е доста је овога експерта! Од њега и његових нас глава боли и мука нам је већ девет година!
Zekicevic
Prepostvljam da mali broj komentara na jedno za nas tako vazno pitanje krize je vise zbog vaseg neobjavljivanja kritickih komentara na naivni predlog Gsn. Ministra nego na nedostatak interesa. Lepo mu je jedan citalac odgovorio: kako da poboljsamo ivoz voca kad na selu nema niko sa ga proizvede?
cinik
Pretpostavljam da posle otkrica ove potpuno nove, iznenadjujuce ali genijalne ekonomske strategije sledi kandidatura za Nobelovu nagradu.
Gordana BG
Ministar Dinkic je imao 9 godina na raspolaganju da se postara da ovo o cemu govori u tekstu zazivi. Ali na protiv, u prethodnim godinama je radio suprotno svemu sto danas piskara i to na jedan krajnje arogantan nacin. I ova takozvana "naknadna pamet" je samo deo vec poznate retorike. Zasto bi ministar pisao novinske clanke, ili je i to jadni pokusaj dizanja posrnulog licnog rejtinga. Za ovih 9 godina nije bilo situacije u kojoj je preuzao odgovornost za svoje lose procene, neproduktivne poteze, neispunjena obecanja, afere, stabilnost dinara, nase drzavne rezerve na cuvanju u Nemackoj... Nadam se da ce ubrzo doci vreme kada ce Dinkic i njegovi partijski drugovi biti ruzna politicka proslost slike pljackanja Srbije, kao i da ce se pravosudje pozabaviti njegovim cinjenjem, kao i necinjenjem.
beogradjanin
Dinkicu pogledaj i procitaj clanak ispod ovog, mnogo toga ce ti biti jasnije, ili saznanje kako mso unistili privredu Srbije, vi, ne mi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja