subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.12.2007. u 19:18 Žarko Petrović, Abhazija, Gruzija

Moj život u Gruziji

Коњак марке "Тбилиси" из винограда Источне Грузије. (Фотодокументација "Политике")

Svi narodi koji žive u Gruziji: Gruzini, Abhazi, Svani, Osetini, dele brđansku gordost, tradicionalnost i gostoprimstvo, koje se najčešće ogleda u: «Nećeš mi iz kuće izaći gladan. A ako si sit nećeš izaći neprejeden!» (ukratko, jelo ti ne gine). Upravo sam danas, patrolirajući galskom oblašću u okviru mirovne misije Ujedinjenih nacija, koja je pod kontrolom Abhaza, a naseljena Gruzinima, imao priliku da na delu i svojoj koži osetim to gostoprimstvo. Kolega iz Gane, naš prevodilac i ja smo učinili početničku «mirotvorčesku» grešku i prihvatili poziv u kuću, da popričamo o slučaju prisilne mobilizacije Gruzina u Abhasku vojsku.

Nekako se, u toku razgovora, tu stvorio hačapuri (nacionalno jelo, vrsta pite sa sirom), "čača" (čitaj lozovača – zozovača), sir i luk. Mislim da su nam dali svoje dnevno sledovanje, no, svejedno, da odbiješ – ne ide, naljutiće se domaćin! Sve može, naravno osim čače, pa neka se ljute koliko hoće. Sva sreća, drugu čestu grešku nisam napravio – da poredim mingrelsko – gruzinsku i abhasku kuhinju (u suštini identična, ali sa gomilom, samo njima razumljivih, razlika).

Gruzija je prelepa. U njoj se smenjuju pejzaži gordih, divljih, ljudskom nogom negaženih planina kavkaskog venca, i blagih visoravni koje se klizaju do Crnog mora ili prelivaju ka Jermenskim planinama. Gruzija je i drevna zemlja. U njoj je, kažu, Jazon sa svojim Agronautima našao "zlatno runo", koje Gruzini do današnjih dana tumače kao izvor vlasti i legitimnosti kralja i jedinstva zemlje. Gruzija, tvrde, je naseljena od kamenog doba a gruzinska nacija postoji od 12. veka.

Dok se o prvom još i može razgovarati, ovo drugo ipak podseća na naše balkanske istoričare, sa kojima je džaba diskutovati, zato to i izbegavam. Gruzinski jezik je jedinstven i leksički i gramatički isto kao i pismo koje ne liči ni na jedno drugo u svetu. Malobrojni Gruzini su se retko mogli odbraniti od raznih napadača, koji su svi ostavljali svoj uticaj na gruzinsku kulturu, ali koji nikada nije izbrisao samosvojnost Gruzije. Jedan podatak o samosvojnosti Gruzina – današnji Gruzini mogu da čitaju tekstove iz petog ili šestog veka naše ere, a oni iz desetog jedanaestog ili dvanaestog su deo školske literature – u originalu!

Glavni grad Gruzije je drevni Tbilisi. Kada čovek hoda Tbilisijem, ima utisak da gleda u istoriju i lepotu, sve dok ne naleti na ideologiju u vidu neke soc-realističke zgrade (kojih, istina, u centru nema mnogo). Tada kaže, da, Sovjetski Savez, ipak. Sovjeti su ostavili svoj trag i na ovom mestu. Zgrada ne sme da bude lepa, ona mora da bude funkcionalna i da portretiše jednakost. Jadan grad. Međutim, iako je mnogo pretrpeo, nekako se oporavlja i počinje da diše nekim novim dahom. Fasade su već okrečene, drevna tvrđava je osvetljena, crkve se restauriraju. Tucanik ovde pruža posebno jak otpor asfaltu, isto onako kao što se centar bori protiv bilborda, kojima je ipak mesto na periferiji. Tbilisi je redak post – sovjetski grad koji ima tu meru.

U blizini centralnog trga se nalazi, pomalo groteskni "Muzej sovjetske okupacije". Kada se zna da su Staljin i Berija bili Gruzini, pitanja ko je koga okupirao sustižu slučajne prolaznike i putnike namernike. Sve i da pristanemo na ono gruzinsko "Baš nas briga šta je Staljin bio po nacionalnosti, on je nas okupirao sa Rusima", to i dalje ne objašnjava tihu gruzinsku ponositost na velikoga zemljaka, od kojeg je ceo svet drhtao, i na njegovog manjeg brata Beriju, od kojega je "samo" ceo Sovjetski Savez drhtao. Ne objašnjava, jer svega 80 km od Tbilisija leži Staljinovo rodno mesto Gori, gde je i dan danas njegov muzej, sa ponosnim putokazom koji se nekoliko puta ponavlja na glavnoj magistrali pre skretanja. "To ne može biti slučajno"!

Pre par godina je, kažu, bila misaona imenica naći zapadnjačku hranu u Tbilisiju. Ovo se značajno promenilo u poslednjih par godina, od kako je Gruzija uzela strogo zapadni kurs spoljne politike. Danas vojni savetnici NATO, posmatrači OEBS-a, Ujedinjenih nacija, kao i službenici «Britiš Petroleuma», «Šela», «Ševrona» i ostalih multinacionalnih kompanija mogu da nađu nemačke kobasice, fiš end čips, "Mekdonalds","Paulaner" pivo i druga grešna iskušenja u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici. Otvaraju se, istina stidljivo, i veliki šoping molovi, poput gigantskog «Gudvila», u kome, sa neskrivenom radošću priznajem, diplomate mogu da pazare sve što im duša hoće, po velikoprodajnim cenama, umanjenim za iznos gruzinskog poreza. Ispade jeftinije nego u Berlinu ili Londonu.

O ljudima neću da pišem, je nemam ništa uopšteno da kažem o četiri i po miliona ljudi. Imam i prijatnih iskustava, kad su me jurili da mi vrate pare koje sam preplatio, i neprijatnih iskustva, kada su me umalo napali na ulici jer im se nije svidelo što im se obraćam na ruskom.

Usluga je uopšteno govoreći, daleko od zapadne, ali opet bolja nego u Abhaziji ili nedajbože Kazahstanu.

Najveći deo vremena provodim u abhaskom delu Gruzije – tj. Abhaziji. Kad je Bog delio zemlju, kažu Abhazi, oni su zakasnili. Kada ih je Bog namrgođeno pitao "Zašto ste zakasnili", oni odgovoriše "Dvorili smo goste". Bog im je zbog te posvećenosti gostoprimstvu dao komad zemlje, koji je, kažu, prvobitno bio ostavio za sebe – Abhaziju.

U Abhaziji suptropska klima najdalje doseže na sever. Ako je olimpijski Soči teme, onda su Kavkaz i Crno more stranice oštrog ugla, koji se pod 30 stepeni prostire na istok do reke Ingur(i). Unutar toga prostranstva žive danas Abhazi, Jermeni, Gruzini, Rusi, Ukrajinci i (malo) Grci. Rekao bi čovek da se svi bore za Abhaziju zbog njene lepote. Ledeno gorsko jezero Rica, na oko 3000 metara nadmorske visine, Novoafonski manastir, ruska građevina iz 19. veka koja se sa mora izdaleka vidi, sagrađena pored istoimene pećine duge preko 22 km, kroz koju prolazi vozić za turiste.

Ipak, zvuči lepše nego što jeste. Abhazija je jako siromašna i pod dugogodišnjom je ekonomskom blokadom Gruzije, što je rezultat etničkog rata na ovim prostorima 1992-93. Slično nama na Balkanu, izbacivali su jedni druge iz kuća i stanova (92-93) a Gruzini i do dana današnjeg ne mogu da se vrate u svoje kuće u Abhaziji (osim u galsku oblast). To je posledica prethodnog izbacivanja Abhaza od strane Gruzina, tj. perioda pre nego što su se Abhazi vratili u Abhaziju na gusenicama ruskih tenkova. Sad Abhazi kažu da se Gruzini nikad neće vratiti, a ovi, poput Hrvatske ′95, samo čekaju pogodan trenutak da upotrebe svo ono silno oružje koje su nakupovali za poslednjih četiri – pet godina.

Svako ko čita će početi da pravi paralele sa našom situacijom. Ima ih mnogo, a ja ne smem da ih pravim. Ono što mogu da kažem, međutim, je da mitovi često tvore politiku, da je nacija i te kako živa, da proizvoljnost u međunarodnim odnosima preovlađuje u odnosu na principe (još uvek) te da jaki i dalje rade šta hoće, dok slabi trpe šta moraju. 

Komentari1
65479
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejana
Predivan tekst...Moj boravak u Gruziji je trajao deset dana... Od tada,to moje i samo moje putovanje nazivam:"Moja gruzijska bajka". Planiram povratak hačapuriju :)... Hvala za tekst... Dejana

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja