četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 08.05.2009. u 22:00 Stefan Vukašin

Podjednako nesputani u seksu

Давнашња вештина

Izbacite iz svojih glava da su „muškarci s Marsa, a žene s Venere”. Živite na Zemlji na kojoj vladaju drukčija pravila u parenju i seksualnom zbližavanju.

Vreme je da se zaboravi oveštala pretpostavka po kojoj su muškarci nastali i menjali se s jedinom svrhom da svaki čas vode ljubav s novom izabranicom (promiskuitetni), a žene da bi bile izbirljive. Biološka evolucija ni u kojem slučaju nije tako nešto iznedrila.

Objedinjeni podaci iz 18 savremenih i starovremskih društvenih zajednica pokazuju, sve u svemu, veća odstupanja u uspešnosti razmnožavanja muškaraca nego žena – od toga da jedan začne više dece s više saputnica do toga da jedan stekne jedno ili nijedno, objašnjava psiholog Džilijan Braun sa Univerziteta Sejnt Endruz u Fajfu (Škotska).

U prošlosti su istraživački takve obrasce označavali sveopštim sklonostima u sparivanju, po kojem je ženi broj dece ograničen postupkom rađanja, a muškarcima ničim – u stanju su da ih začnu što je više moguće. Ali kada su pažljivo proučene pojedinačne razlike u polnim ulogama u pomenutih 18 zajednica, ispostavilo se da nije tako.

Rasponi promena u reproduktivnom ishodu bitno su se preklapali i preplitali za muškarce i žene u monogamnim društvima i, čak, u pojedinim poligamnim u kojima su prvi da imaju ili se spare s više od jedne. Ukoliko se činjenice posmatraju združeno, obrasci uspešnosti razmožavanja u poligmnim zajednicama, u kojima je nekoliko muškaraca imalo znatno više potomaka, očevidno su odstupali.

Polovina proučavanih žitelja ispoljavaju slična odstupanja i u muškom i ženskom ishodu razmnožavanja, što je suprotno uvreženom shvatanju da su žene osujećene, a muškarci razbludni. A kakve veze s tim imaju vinske mušice?

Naučnička uopštavanja zasnivaju se na izučavanju dotičnih insekata još iz 1948. godine. Engleski genetičar Angus Bejtman je tada ustanovio da mužjaci pokazuju veću raznovrsnost od ženki u broju seksualnih saputnika i potomstvu, jer su se potonje, uglavnom, parile s nekolicinom.

Iz toga je proistekao zaključak: u evolucionom smislu više košta žensko ulaganje u nastanak jednog jajašceta nego muško u semenu tečnost. A to vodi do osujećene suzdržanosti prvih i nesputane žudnje drugih. U minulom desetleću, međutim, izučavanja vinskih mušica i ostalih životinja potkrepila su znatna odstupanja u broju seksualnih partnera i potomstvu za oba pola.

Mnoštvo činilaca utiče na životinjsko oprediljivanje za parenje, podseća škotska naučnica. Posmatranje insekata, ptica i drugih vrsta ukazuje da su ženke često izbirljive kada ih mužjaci brojno nadmašuju ili ako su prepuštene da same podižu podmladak. A mužjaci su osobito probirljivi, ukoliko su okruženi viškom ženki ili su izloženi pritisku da pomažu u odgajanju mladunčadi.

U malim rojevima, jatima i čoporima, s približno istim zbirom i jednih i drugih, oba pola su sklona neograničavajućem parenju.

Šta se zbiva s ljudima kojima smo na početku preporučili da odbace davnašnje zablude?

Novi dokazi već sada nagovešćuju da su iste, zadivljujuće prilagodljive veštine (strategije), primenljive i na ljude, naglašava Stiven Emlin koji se na Univerzitetu Kornel (SAD) bavi ekologijom ponašanja. A Li Kronk sa Ratgers univerziteta (SAD) kaže da će članak Džilijan Braun, koji će se pojaviti u junskom izdanju časopisa „Kretanja u ekologiji i evoluciji”, imati veliki upliv na buduća istraživanja ljudskog razmnožavanja.

Potonji naučnik ističe da su sveopšte strategije sparivanja muškaraca i žena ukorenjene još u kameno doba, ali se sprovode na različne načine zavisno od kulturnih, društvenih i demografskih odlika savremenih društava.

Džilijan Braun iskazuje drukčije viđenje: razlike u naučenim pristupima razmnožavanju i kulturnim uverenjima među društvenim skupinama uobličile su se u minulih 50.000 godina i dovele su, verovatno, do naslednih (genetskih) promena u tom stanovništvu, ali nisu uticale na sveopšte usmerenje u sparivanju polova.

Komentari0
c8efb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja