petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:53

Da li je PKB kujna Beograda

Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 10.05.2009. u 22:00
Некад велика фирма (Фото Д. Ћирков)

Učiniću sve da sprečim privatizaciju PKB-a, kako bi „preduzeća koja hrane Beograd postala profitabilna”, najavio je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda.

Osim što ova izjava sugeriše da tim „preduzećima“ nedostaje profit, ona je ponovo aktuelizovala ideju o PKB-u kao prestoničkoj kuhinji. A da bi PKB to postao, po Đilasovoj zamisli, njemu bi prethodno bili pripojeni „kombinati“ kao što je „Dragan Marković” ili PIK „Zemun” i onda svi zajedno podržavljeni u gradskom vlasništvu.

Ideja gradonačelnika je da ovom „strateškom transakcijom“ za sva vremena razgraniči građevinsko zemljište na kome će se Beograd graditi od poljoprivrednog, sa koga će se Beograđani hraniti. Jer, „većina onih koji bi kupili zemljište, želeli bi da ga preinače u građevinsku parcelu”, smatra Đilas.

Gradonačelnikovu ideju podržao je i resorni ministar Saša Dragin. A tokom nedavnog susreta ministra Dragina sa novinarima moglo se nezvanično čuti da je najveći broj parcela koje PKB obrađuje u državnom vlasništvu i da ovaj kombinat besplatno koristi to zemljište i državi ne plaća ni dinar rente.

Da li je PKB strateški važno preduzeće koje bi, ako ostane u javnom vlasništvu, moglo da hrani ceo Beograd? Ili je to neprofitabilni i glomazni konglomerat koji hitno treba privatizovati jer arči državnu zemlju ne plaćajući njen zakup?

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, bliži je prvom mišljenju. Gradonačelnikovu inicijativu Cvijanović smatra „domaćinskom” i ističe da je u dosadašnjim privatizacijama poljoprivrednih preduzeća najviše stradala – poljoprivreda. On smatra da bi, osim drugih kombinata, PKB u perspektivi mogao da integriše i mnogobrojne sitne proizvođače iz sela u beogradskom ataru, za opšte dobro.

Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, takođe upozorava da je obradivo zemljište krucijalno i za proizvođače i za potrošače. On ističe kako brojne kapitalističke zemlje poput Izraela zadržavaju zemljište u državnim rukama. Ševarlić upozorava na to da Srbiji, zbog smanjenja državnih davanja, preti opasnost da postane uvozno zavisna zemlja u poljoprivredi.

– Stoga, ako je svrha prelaska PKB-a u ruke grada opstanak jedne ugledne agrokompanije koja bi, između ostalog, kroz povezivanje sa naučnim institucijama sprovodila edukaciju, onda je ta mera svrsishodna. Ali, u tom slučaju, javne firme ne smeju da budu partijska zamorčad, već je potrebno da se kadrovi biraju javnim konkursom – upozorava Ševarlić. Govoreći o dosadašnjim privatizacijama, on smatra da ugovori o kupovini svih preduzeća koja proizvode prirodne resurse treba da budu dostupni javnosti.

Podržavljenju PKB-a kategorički se protivi Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije, smatrajući tu ideju – pogrešnom.

– Potrebno je prvo sprovesti denacionalizaciju zemlje koja je posle rata pripojena PKB-u, a ostatak zemljišta treba da se privatizuje. Ovako kako sada rade, to je neefikasno. Često idem prema Grockoj i prolazim kroz njihovo gazdinstvo koje je već desetak godina zapušteno – tvrdi Prokopijević. Privatizacija PKB-a dosad, po njegovom mišljenju, nije ostvarena jer „očito postoje neke interesne grupe poput političara, ali i pojedinih suvišnih menadžera koji u privatnom vlasništvu ne bi imali posla”.

-----------------------------------------------------------

Višegodišnje usitnjavanje PKB-a

Od skromnih početaka u močvari Pančevačkog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ, piše na sajtu te firme. U zlatna vremena, pod kapom današnje PKB korporacije, poslovalo je nekoliko desetina firmi koje su pokrivale ceo proces, od njive do trpeze, uključujući i uzgoj, trgovinu, projektovanje i razvoj, ugostiteljstvo...

Vremenom, deo po deo ovog konglomerata postajao je privatno vlasništvo. Odmarališta, vile i hoteli na crnogorskom i hrvatskom primorju, „Pekabeta”, „Frikom”, „Imlek”, „Imes”, PKB banka, „Agroekonomik”, „Agroinženjering” danas su privatna preduzeća koja su nekad poslovala pod šinjelom poljoprivrednog giganta.


Komentari12
dfbd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Проф. др Mиладин М. Шеварлић
ИСПРАВКА Последња реченица коју је новинар формулисао на основу раѕговора са мном, у исправном контексту треба да гласи: "Говорећи о досадашњим приватизацијама, он сматра да уговори о куповини свих предузећа која ГАЗДУЈУ (а не: производе) природним ресурсима треба да буду доступни јавности." Тај део изјаве базирао сам на својевременој немогућности да од тзадашњег директора Агенције Др Мирка Цветковића (а садашњег председника Владе Србије) нисам могао да добијем на увид ниједан уговор о приватизацији било које фирме у Србији која је газдовала природним ресурсима (земљиште, вода, ...), што речито указује на НЕтранспарентност спроведеног модела приватизације у Србији.
vladimir
nas problem je sto idemo iz krajnosti u krajnost! sta ce poljoprivrednom kombinatu Hotel na moru, sta ce Jugopetrolu turisticka agencija...? bavite se svojom delatnoscu, i mislim da treba odvajati sustinske od sporednih delatnosti, sustinske zadrzati u drzavnim rukama ali da predstavnici drzave rade po principu privatnog preduzeca, da pravi profit drzavi a ne da zaposljava radnike bez potrebe. radno mesto nije socijalna vec trzisna profitna kategorija
Marko Petrovic
S obzirom da je i Dragin umesan u celu tu pricu, "javlja" mi se da je u pitanju priprema terena za hrvatske tajkune. Poznato je da Dragin glasno kritikuje i preti srpskim tajkunuima a onda tiho dovodi hrvatske. Posledji "uspeh" mu je prodaja farme i fabrike za predrau zivine - naravno Hrvatima. a pre toga se ostro bunio protiv prodaje domacim. U kojoj zemlji zivimo.. o Boze ima li te
pera
Kada je Prokopijević nešto tačno rekao,"inflacija će ove godine biti najmanje 16 (2007 g.), nemojte da kupujete zapise NBS bolje evre (2006 g.), dišite pare iz banaka (2008g).Ko ga je slušao, bio je na šteti.
nostradamus
U kojoj "kujni" se uči pismenost novinara Politike. Valjda je kuhinja, a ne kujna... Nekad se sa stranica Politike učila pismenost i disciplina dobrog pisanja...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja