četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:54

Snabdevač na državnim jaslama

ponedeljak, 11.05.2009. u 22:00
Од изузетног националног значаја: ПКБ (Фото Л. Адровић)

Da li je preterani strah od mogućnosti da na njivama PKB-a niknu stambena naselja naveo zvaničnike Beograda da predlože podržavljenje ove kompanije, ili je taj strah neopravdana ideja o podržavljenju pogrešna? Poljoprivredni kombinat „Beograd“ nekada je bilo veliko preduzeće kome je država namenila ulogu hranitelja-snabdevača Beograda, ali i ponudila mnoge olakšice tipične za socijalistički način gazdovanja društvenom imovinom. U međuvremenu, mnoge prerađivačke firme su se privatizovale i odvojile od matične kompanije, a PKB je i danas jedna od najzaštićenijih društvenih firmi kojoj država „gleda kroz prste“ u plaćanju obaveza.

Šta raditi sa PKB-om? O toj dilemi još će se diskutovati u Srbiji.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije i bivši generalni direktor „PKB korporacije”, smatra da ovo preduzeće treba sačuvati kao nacionalnu kompaniju od izuzetnog značaja za državu i Beograd.

– PKB je osnovan sa zadatkom da snabdeva prestonicu žitom, povrćem, mesom i mlekom. Preživeo je mnoge reforme a opstao je i u tranziciji jer je uspeo da se reorganizuje, restrukturiše proizvodnju i poveća efikasnost. PKB treba da ostane snabdevač Beograda, ali i svih drugih mesta, pa i izvoznik. Dakle, ako mu se zadrži namena, treba da ostane u državnoj svojini – ističe Bugarin.

U prilog svom stavu, on navodi i konkretne podatke.

– PKB je najveći proizvođač hrane na Balkanu, koji ima potencijal da na tržištu Beograda, kroz osnovne životne namirnice, učestvuje sa oko 45 odsto. Pri tom, hrana koju proizvodi je zdrava i nije genetski izmenjena – kaže Bugarin.

Proizvodnja u PKB-u, prema rečima našeg sagovornika, organizuje se na 17.000 državnog i 5.000 hektara društvenog zemljišta, pri čemu „zemlja u vlasništvu države nije opterećena obavezom da se vraća bivšim vlasnicima”.

– Te njive izrasle su iz ritova koji su namenski privedeni za proizvodnju hrane. Greh bi, s druge strane, bio oduzimanje plodnog i decenijama stvaranog zemljišta za građevinske svrhe – tvrdi Bugarin.

Sve što se proizvodi u PKB-u – mleko, industrijsko bilje, žitarice – ide poznatom kupcu. Ova korporacija, prema rečima Bugarina, ima najveći broj muznih grla u Evropi i proizvede oko 175.000 litara mleka dnevno, koje se isporučuje „Imleku”. Pripajanje 3.000 hektara od PIK „Zemun”, koje je spominjao gradonačelnik Đilas, uz dobru organizaciju, povećalo bi proizvodnju, naglašava Bugarin. Listi preduslova za uspešno poslovanje PKB-a, zbog kojih smatra da njime treba da gazduje država, pridodaje još neke.

– U PKB-u se nalaze genetski centri u kojima je moguće organizovati proizvodnju semenskog materijala, uz primenu svih agrotehničkih mera. Tu je i kvalitetan kadrovski potencijal, infrastruktura, mehanizacija i druge mogućnosti – zaključuje Bugarin.

Međutim, s druge strane, predsednik „MK grupe” Miodrag Kostić ima sasvim drugačije mišljenje. On se protivi merama koje je najavio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i smatra da treba sprovesti hitnu privatizaciju firmi poput PKB-a, „Dragan Marković” i PIK „Zemun”, ali pod određenim uslovima.

– Učesnici na javnom nadmetanju treba da budu poznati poljoprivredni proizvođači koji obrađuju veliki broj hektara koliko i, na primer, PKB. Drugi uslov je da grad unapred definiše cenu po kojoj bi, u slučaju potrebe za razvojem, otkupio poljoprivredno zemljište od privatnog vlasnika. Ta cena morala bi da bude na nivou sume po kojoj je zemlja privatizovana – ističe Jaroslav Stupavski, glavni koordinator „MK grupe” za investicije u poljoprivredi.

Stupavski iznosi mišljenje da treba odvojiti pitanje statusa preduzeća od potrebe grada za širenjem i nudi argumente kojima obesmišljava strahove gradskih zvaničnika vezane za gradsko građevinsko i poljoprivredno zemljište.

– Procene su da je prošle godine u Beogradu izgrađeno oko 500.000 kvadrata novih stambenih objekata. Zamislimo da grad uzme samo pet odsto od 22.000 hektara društvenog i državnog zemljišta koje koristi PKB. To je 11 miliona kvadrata. Ako uzmemo u obzir grubu procenu da se na jednom kvadratnom metru zemlje izgradi isto toliko prostora, bile bi potrebne 22 godine da se prošlogodišnjim tempom popuni uzeto zemljište. Pri tom, zbog krize, ove godine biće manje novoizgrađenih kvadrata. Zbog čega zarad pet odsto koji će ko zna kad biti izgrađeni sprečavati privatizaciju značajnog preduzeća koje bi u rukama uspešnog preduzetnika moglo da bude glavni akter poljoprivrede, jedine oblasti u kojoj imamo suficit sa inostranstvom? – pita Stupavski.

Ističući kako koncept savremene svetske agrarne politike podrazumeva kontinuirano smanjivanje subvencija radi postizanja globalne konkurentnosti, naš sagovornik kritikuje i druge pogodnosti koje uživaju državni kombinati.

– PKB, „Dragan Marković” i PIK „Zemun” ne plaćaju ni dinar rente. Čak i zakon kaže da obaveza plaćanja zakupa počinje tek kada privatni vlasnik zaposedne zemljište. Ali, tamo nema ni ideja, ni razvoja ni vizije. S druge strane, svi koje nazivaju „tajkunima” uredno plaćaju arendu, od države ne dobijaju olakšice, što ih ne ometa da izvoze i uspešno posluju – navodi Jaroslav Stupavski.

Dimitrije Bukvić

---------------------------------------------------------

Veljović: Negativan saldo u 2008.

Milan Veljović, generalni direktor „PKB korporacije”, izjavio je za NIN da je izvesno da će finansijski rezultat poslovanja PKB-a za 2008. godinu biti negativan. Glavni krivci za to, prema njegovim rečima, jesu povećani troškovi i cene sirovina, pad cena proizvoda, nova procena kapitala preduzeća i rast zarada.

– Zbog naglog pada cene mleka nije postignut planirani finansijski učinak proizvodnje u ovoj oblasti. Efekti zbirne proizvodnje bolji su nego u 2007, ali se to nije finansijski odrazilo na poslovanje – kaže Veljović.

Procenjena vrednost preduzeća, kaže on, povećana je na oko deset milijardi dinara pa je veća i amortizacija na osnovna sredstva. Podržavljenje PKB-a, smatra Veljović, moglo bi da bude okončano u naredna tri meseca.

– Po završetku procene državne imovine koja je na korišćenju u PKB-u i verifikacije vlasničkih udela, država treba da unese svoje zemljište u preduzeće čime će faktički biti formirano akcionarsko društvo, gde bi država bila većinski vlasnik – rekao je Veljović, dodajući da bi posle toga PKB, uz nove razvojne projekte, za dve do tri godine mogao da postane profitabilna firma.

Veljović je priznao da je iz ranijeg sistema nasleđen višak zaposlenih, koji su posle odvajanja profitnih centara iz PKB-a ostajali u ovom preduzeću.


Komentari6
0dd12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ZORAN PAVLOVIĆ, agronom i
NEKAKO MI OVO ZVUČI NA PESMU KOJA JE IZLAZILA IZ TAMBURE POK. PETRA ZEČEVIĆA, ovoga puta u izvođenju i aranžmanu Miloša Bugarina. I bivši direktori Vojislav Simanović i onaj prvi Veljović su tamburali slično i - odtamburali svoje. I jesu li zaustavili propadanje Kombinata? Ne. Zato što su mu već bili amputirani najbolji delovi i zato što su u nepovrat otišle skupe kapitalne investivije PKB, uglavnom po Banatu - Čoka, Plandište, Izbište, Vršac...u kojima je znatnog udela imala matica iz Pančevačkog rita, za koje vreme je država želela valjda, a i sam Grad Beograd da predahnu od silnih ulaganja. A što se podataka koje ovde iznosi Bugarin tiče, ako se stave pod ekonomsku lupu, opravdano se može postaviti pitanje: sa koliko je to svojih, zaradjenih para od osnivanja do danas PKB ( u inače u granski slabo produktivnoj proizvodnji i preradi, bez državnih subvenija i povoljnih kredita) užestvovao? Upravo je golo prepoznatljiva i njegova tvrdnja kako je i dandanas PKB najveći proizvodjač hrane maltene na Balkanu! Svojevremeno su novinari u redakciji PKB novina "Poljoindustrija" (sedamdesetih) isprva sramežljivo, a zatim i otvoreno oglasili da je PKB bio (tj. postao) apsolutno najjači kombinat u Jugoslaviji, pa onda na Balkanu, pa čak i u Evropi!Kao novinar tog lista tako veliki superlativ nikada nisam čuo u izjavama mnogobrojnoih stranih državnika kojima je u okviru posete našoj zemlji, u programu bila i poseta Kombinatu, ali uglavnom ograničena na gazdinstvo "Glogonjski rit", "Imlek" i "Frikom". Sve ove navode sadrže ukoričeni kompleti lista, sa svjevremeno ogromnom remitendom, koja se vukla kojekuda po hodnicima i kancelarijama radnih organizacijama Kombinata, pre nego je vraćana nazad. Stoga mi ovakve tvrdnje Miloča Bugarina, zvuče itekako poznato i pejako da bih bio ubeđen danas kako je pred "PKB korporacijom" - svetla budućnost. Što bi se reklo - nova pesma na stari glas. Ipak, kao agronom i novinar, koji je PKB-u žrtvovao svoje najbolje godine, želim mu b
komentator
Interesantno je da se bas MK pojavljuje kao privatizacioni savetnik, verovatno bi za ovo prduzece ponudili cenu od 2 EUR-a kao za secerane, a nakon godinu dana bi je preprodali. Mislim da je proslo vreme privatizacija po receptu MK komerca.
SM
Kad se uz providne izgovore vlasti dokopaju za bagatelu narodne imovine u koju je ulagano decenijama, razni krpelji ce se pozvati na svet koji subvencionise i traziti isto, samo da sada subvencije idu u privatne ruke uz sve moguce ucene oko hrane, cena itd., za ostvarenje spekulacionog profita na zemljistu. Bio bi to novi primer uobicajene stetne politike drzave.
Sve
Rasprodati sve, rasprckati, napuniti par djepova, pa u prosjake!
ben
Истичући како концепт савремене светске аграрне политике подразумева континуирано смањивање субвенција ради постизања глобалне конкурентности, наш саговорник критикује и друге погодности- Realnost je sasvim druga.Pogledati primjer Japana,Juzne Koreje,Francuske,Spanije,Brazila,Kine,Indije,Rusije i SAD .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja