petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

PONAVLjAČI MONETARNE ISTORIJE

Autor: Nebojša Katićutorak, 12.05.2009. u 22:00

Hronična nelikvidnost srpske privrede nije posledica svetske ekonomske krize. Ona je rezultat finansijske nediscipline države, ali i privredne strukture kojom dominiraju monopoli i karteli. Ovakva struktura, kao i modeli ponašanja koji iz nje slede, jedan je od osnovnih izvora domaće, sada već endemske inflacije.

Vladajuća ekonomska teorija tretira inflaciju kao monetarni fenomen, dakle kao rezultat prekomernog štampanja novca. Narodnoj banci Srbije (NBS) mnogo se toga može zameriti, ali prekomerno štampanje novca nije na tom spisku. Kako onda objasniti činjenicu da je domaća inflacija godinama jedna od najviših u Evropi?

Srpska ekonomija je poseban slučaj, pa se na nju mora primeniti „specijalna” monetarna teorija. Jedan od njenih najvažnijih elemenata je privredno „međukreditiranje”, pojam koji je ušao u modu sedamdesetih godina prošlog veka i odnosio se na uzajamno robno kreditiranje domaćih preduzeća. Međukreditiranje vremenom je izmaklo kontroli i preraslo je u socijalistički eufemizam za finansijsku nedisciplinu.

To je koncept u kome preduzeća međusobno razmenjuju robu i usluge, ali ih ne plaćaju. Promet se ostvaruje bez novca, plaćanja se odlažu unedogled, a dugovanja i potraživanja bujaju preko svake mere. Onaj ko kupuje ne brine previše zbog cene – kada konačno bude izmirio svoje obaveze, one će inflacijom biti umanjene. Onaj ko prodaje, cenu mora povećati za troškove finansiranja i za rizike neplaćanja koje je teško proceniti, pa je uvek mudrije zaračunati što više. Na ovaj način monetarna politika se obesmišljava, a cene rastu i kada je politika NBS restriktivna.

Ako se takvo ponašanje moglo razumeti u sistemu društvenog vlasništva, kako je moguće da se sličan model ponavlja i u novokomponovanoj kapitalističkoj privredi? Kako to da se privatna preduzeća ponašaju slično kao i samoupravna, da isporučuju robu i usluge iako ne znaju kada će i da li će biti plaćeni? Odgovor je jednostavan – nemaju izbora i nemaju kud.

Tržištem dominiraju velika preduzeća, pogotovo trgovinska, i tu postoji apsolutna asimetrija moći. Veliki kupci svojim dobavljačima mogu diktirati uslove kakve žele ili ih mogu jednostrano menjati kako im se prohte. Manja preduzeća nemaju druge kupce, a eventualni pokušaj da kroz sud zaštite svoje interese osuđen je na neizvesnu i skupu agoniju i izvesnu odmazdu moćnih dužnika.

Odlaganje plaćanja, pogotovo u ambijentu visoke inflacije i enormnih kamatnih stopa, veoma je unosno. Novcem koji se uskraćuje dobavljačima mogu se širiti imperije i može se zagrabiti još više. Domaći moćnici ne prave razliku između ekonomskog siledžijstva i tržišne utakmice.

Takvu razliku ne pravi ni država. Ona kupuje robu i usluge, ali ih ne plaća ili još gore plaća ih selektivno. Institucija koja bi morala biti uzor finansijskog reda i discipline sada postaje drugi generator nelikvidnosti. Samo se u takvom ambijentu može dogoditi da država ima novac da kroz subvencionisanje ogromnih kamatnih stopa sipa novac bankama, ali nema novac da plati za već izvršene usluge.

Sve dok su odnosi moći takvi kakvi jesu, inflacija i nelikvidnost će biti sistemski. Nešto se ipak može uraditi ili se bar može pokušati.

Privreda mora ući u proces multilateralne kompenzacije u kome bi svi poverioci prijavili svoja potraživanja bez straha od odmazde dužnika. To nije čarobni štapić, neće rešiti problem nelikvidnosti, ali će ga bar malo ublažiti, jasno kvantifikovati i ukazati na generatore nelikvidnosti i na preduzeća koja moraju otići u stečaj.

Valjalo bi razmisliti i o uvođenju interventnog zakona kojim bi se uvela disciplina plaćanja i u platni promet. Možda bi bilo mudro i da se sva plaćanja sa rokom dužim od šezdeset dana tretiraju kao prodaja na kredit, sa svim instrumentarijem i regulativom koja uz to ide.

Kada je država u pitanju, regulativa bi morala biti još stroža. Država bi morala standardizovati svoje uslove plaćanja, a obaveze izmirivati redom kojim pristižu. Svako preskakanje reda moralo bi se tretirati kao krivično delo budući da se razlozi prekorednih isplata pre svega nalaze u sferi korupcije.

Nije dobro kada se država meša u odnose između preduzeća na uređenom tržištu. Srpsko tržište, nažalost, nije uređeno. Kada od takvog tržišta država okreće glavu, ona upravo tim nemešanjem šalje jasnu poruku da je na strani jakih i da im dopušta zloupotrebu tržišne pozicije. Domaći teolozi neoliberalizma moraju konačno shvatiti da država nikada nije neutralna.

nkatic.wordpress.com

finansijski konsultant


Komentari43
2fff6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vlajko
Neposredni uzrok nelikvidnosti u našoj privredi jeste finansijska nedisciplina, a tu rak ranu privrede pušta da metastazira totalno neefikasno sudstvo kao i nedostatak regulative koji uzrokuje da ne možete efikasno da naplatite svoje čisto kao suza potraživanje od dužnika. To bi međutim bilo lako promeniti ukoliko bi to našoj društvenoj eliti - ako se ona može tako nazvati - odgovaralo, ali im ne odgovara i zbog toga se ništa ne čini da se to popravi. U čemi je stvar? Naša elita svo vreme kontroliše monopol na naplatu potraživanja (nelegalnim putem) i želi da tako i ostane, to joj omogućuje da uvek ima prednost nad konkurencijom. Ta elita kontrolisala je na primer JSO i razne druge ekipe preko kojih je sebi obezbeđivala efikasnost, i taj model se kopirao na niže po piramidi moći. I tu dolazimo do našeg problema - dok mehanizmi za naplatu potraživanja ne postanu efikasni i dostupni svima nelikvidnost će biti masovna jer je kao takva pothranjivana od strane onih koji su i u takvim uslovima svoja potraživanja bez problema naplaćivali.
stojan nenadović
Dragi moj gospodine James Bond. Današnji način stvaranja i povlačenja novca iz opticaja je potpuno suprotan konceptu nekreditnog novca. Ja sam dao formulu po kojoj je inflacija uvek jednaka nuli. Kreditni novac ne može bez inflacije i ona se čak predviđa da bude najmanje 2% a takođe je potrebno i da postoji nezaposlenost, čega takođe nema kod nekreditnog novca.
stojan nenadović
Dragi moj gospodine James Bond. Današnji način stvaranja i povlačenja novca iz opticaja je potpuno suprotan konceptu nekreditnog novca. Ja sam dao formulu po kojoj je inflacija uvek jednaka nuli. Kreditni novac ne može bez inflacije i ona se čak predviđa da bude najmanje 2% a takođe je potrebno i da postoji nezaposlenost, čega takođe nema kod nekreditnog novca.
james bond
Dragi moj Stojane jas nadam da je objasnjenje po kom CB prati ekonomski boom kreiranjem novca iz nista nije nesta izvan vasega koncepta.Novac se krira al istotako i povlaci iz opticaja.Problem je sto se na njega zaracunava kamata CB dok se kreira.U slucaju da poso propane kaznjene su i firma i banka koja je odobrila kredit al ne i CB.Mozdab bilo korisnije uvesti koncept negativne kamatne stope CB na izgubljene kredite kakob i ona bila opreznija u izdavanju i tako kreiranju booma.Primjenit istu logiku ko kod tekuceg racuna CB more ic i u crno i crveno pa bujrum Musa kupusa...
james bond
Taklem 1840 stav Guvernera Palmera je bio da obim rezervi bidne u zavisnosti od obima diskontnog posla sa tim da 1/3 rezervi bidne pokrivena zlatom.Prime Minister Sir Robert Peel je bio u sumnji da bi ovo moglo da dovede do prekomjernog kreiranja novca i inflacije.Peelov 1844 Bank Charter Act podijelio je Bank of England u dva departmana;bankarski koji se bavio komercijalnim poslovanjem banke i onaj ovlasten za stampanje love pokriven sa 14mil funti sterlinga u securites(trgovinskim i ostalim papirima) i zlatu.Takozvani fiduciary note issue nije dozvoljavo stampanje love preko sume securities i zlata.Krize 1847, 1857 i 1866 pokazale su da je ogranicenje bilo suvise strogo i moralo se privremeno napustat zbog potreba likvidnosti privrede dab se izbjego kompljet kolaps.Poslije zadnje krize kad je stampedo na banke unistio banku Overend Gurney izdavac The Economist, Walter Bagehot je preformuliso ulogu CB u krizi kao 'lender of last resort'(zadnja kreditna linija).Viktorijanski monetarni problem je ustanovljen u doba Sir Isac Newton kao Master of Mint koji je uncu zlata mijenjao za fiksni iznos u funtama sterlinga.Teorija Barona Overstona City bankara da je samo zlato lova nije odmakla dalje od spanskog poimanja novca dovela je do zaribavanja sistema.Problem je rijesila pojava novog komercijalnog posla masovnog primanja depozita na osnovu kojih je omogucena novcana ekspanzija a u realnom zivotu je to bilo u okviru velikih komercijalnih banaka;London&Westminster osnovane 1833, National Provincial 1834, Birmingham&Midland 1836, Lloyds1884 Barclays 1896.Kriticna potreba banaka za lovom izdavanjem bondova kojom su onda kupovali dionice kompanija bila je dopunjena primanjem depozita stedisa.U doba ekonomskog buma ni ovo nije dovoljno pa se lova kreira bukvalno iz thin air(etera).Zlatni standard imao je ogranicenje zvano nemoguce sveto trojstvo.Uz fiksan kurs moze da ide jal sloboda kretanja kapitala jal slobodna monetarna polika obatroje nikako...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja