nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Sedam vina za Uroša

Autor: Đ. Đukićnedelja, 09.12.2007. u 17:03
Урош Предић, "Весела браћа жалосна им мајка"

Orlovat – Veliki slikar Uroš Predić (1857–1953) proslavio je svoje rodno selo u Potamišju, a ono mu se tek sada odužuje. Celu ovu godinu Orlovat je posvetio njemu, povodom 150 godina rođenja. Selo i umetnik prožimaju se na razne načine do današnjih dana. Tako se samo o jednoj slici, gde pijani seljaci šenluče šorom i kroz koju slikar "razgovara" sa svojim zemljacima, može napisati ceo roman. Prepričavajući sudbinu svog dela "Vesela braća žalosna im majka" Predić je jednom prilikom ispričao: "Jesen baš kao sad. Žitko blato zagušilo sokake. Svaki dan u ponekoj kući svinjska daća. Cela okolina miriše na vruće čvarke, a pijana pesma ne da ti celu noć da treneš. Gledao sam to svaki dan i dozlogrdilo mi. Rekoh sebi: treba na neki način pokazati ovim ljudima u kakvu su nesreću zapali, moralno uticati na njih. I počnem da radim sliku. Mislio sam napraviću niz sličnih slika i u njima ocrtati sve mane i opačine mojih Vojvođana, pa hajd’ po narodu da se opameti. Završio sam ,Veselu braću’ i doživeo dan da vidim efekat svoje plemenite zamisli. Navraćam, naime, jedne nedelje do orlovatskog krčmara, starog druga i prijatelja, kada oko jednog stola skupio se grdan muški narod. Navalili se sad nešto, gledaju, oči im se ucaklile, a usta se svakom razvukla od uva do uva. Eto, ko Rjepinovi Zaporošci, baš tako su izgledali. Priđem da vidim šta je, kad ono – reprodukcija ,Vesele braće’, otisnuta u poznatom vojvođanskom kalendaru Orao. Gledajući je, seljaci se oduševili, klikću od radosti, izopijali se gore no što sam ih ikad video. ,Gde nas samo, čikane, tako potrefi’, pljeskali su me po ramenu!".

Slika "Vesela braća" bila je povod da se pre deset godina osnuje istoimeno društvo vinogradara, a ono će, na čelu s Boškom Kojčićem, postati i glavni inicijator negovanja uspomene na Uroša Predića u Orlovatu. Svake godine se održavaju likovne kolonije, ustanovljena je spomen-soba, a 7. decembra položen je kamen-temeljac za repliku slikareve rodne kuće, koju prethodne generacije ne da nisu sačuvale, nego je država oduzela i 35 lanaca njegove zemlje, umesto da je naslede potomci. Vinogradari iz Orlovata na čijoj zastavi je otisnuta čuvena slika na 150-godišnji jubilej su u čast umetnika, za koga kažu da je bio asketa, ali nije izbegavao kafanu, organizovali veliko slavlje na kome se točilo sedam vrsta najboljih orlovatskih vina i služilo sedam jela "iz onog doba".

Miodrag Jovanović, penzionisani univerzitetski profesor i autor monografije o Urošu Prediću piše:

"Za Orlovat ga je vezivalo, kako je govorio, najlepših petnaest godina života. Posvetio ih je negovanju ostarele majke. Ispunjavanje čovečanskih dužnosti, pisao je, davalo mu je naknadu za napuštanje svih mladalačkih ambicija. A tu, u Orlovatu, zakopan je još jedan neostvaren san. Kanda jedini put sa ozbiljnim lirskim uzbuđenjem trebalo je da se oženi Anom, ćerkom oficira strogih nazora, koji nije dopustio brak sa čovekom starijim šesnaest godina. Ne udavajući se, odsamovala je i sahranjena je na koji metar od budućeg čika Uroševog počivališta"."Molim vas, stavite cvetak i na njen krst", poručio je onemoćali prof. Jovanović u pismu koje je pročitano na svečanoj akademiji povodom velikog jubileja.

Prema popisima radova koje je umetnik lično pravio može se zaključiti da je oslikao između 1.600 i 1.700 kompozicija religiozne i istorijske sadržine, žanr-scena, portreta, pejzaža i jedan akt. "Vesela braća", "Kosovka devojka", "Bosansko-hercegovački begunci", "Siroče na majčinom grobu", smatraju se najpoznatijim.

"Nemir, jurnjava bez cilja, večito nezadovoljstvo onim što je tu i traženje nečeg novog. Svi nešto traže, jer su izgubili sebe. I slikari danas uglavnom više traže nego što slikaju, u tolikoj meri da je traženje postalo glavno merilo za darovitost, dok se ono nekad smatralo sigurnim znakom slabih sposobnosti", rekao je svojevremeno Predić, uz Paju Jovanovića, najveći slikar našeg akademskog realizma.

Mogao je posle studija da ostane u Beču na akademiji kao profesor. U austrijskoj prestonici oslikao je svečanu salu državnog parlamenta. Odustao je.

"Morao sam da se vratim, jer sam Srbin, moja duša traži mesto ovde u zavičaju", govorio je Predić. Najveći deo svog života u kontinuitetu proveo je u Beogradu. Kada mu se približio kraj, dvadesetak ljudi iz Orlovata je došlo do njega da ga zamoli za dozvolu da bude sahranjen na groblju u rodnom selu. Iako je predviđao da bude sahranjen kraj svog najboljeg prijatelja Bogdana Dunđerskog u kapeli njegovog zamka u Bečeju, na zahtev svojih meštana pristao je da ga sahrane u Orlovatu. "Samo da to bude skromno i po pravoslavnom običaju", rekao je.


Komentari0
5a88d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja