ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 09.12.2007. u 17:26 Vladimir Radomirović

Zemunski koren cionizma

Сахрана посмртних остатака Стивена Теодора Нормана (Фото АФП)

Stiven Teodor Norman imao je 28 godina i radio je u britanskoj ambasadi u Vašingtonu kad je jednog hladnog novembarskog dana 1946. godine odšetao do mosta na Aveniji Masačusec, odložio svoj kaput od tvida na ogradu i skočio u smrt. Tog jutra saznao je da su mu otac i majka stradali u nacističkom koncentracionom logoru Terezin u okupiranoj Čehoslovačkoj.
Norman je bio jedini unuk Teodora Hercla, Jevrejina iz Budimpešte, koji se smatra osnivačem cionizma i jedini član porodice koji je delio Herclov san - da se Jevreji vrate u postojbinu i naprave sopstvenu državu. "Otići odande je kao umreti malo. Povratak znači novo rođenje i ja ću se vratiti", napisao je u svom dnevniku posle jedine posete Palestini, zadivljen razlikom između Jevreja koje je tamo sreo i onih koje je viđao u svojoj okolini. "Oni kontrolišu svoju sudbinu u zemlji koja pripada i meni. Zemlji koja me želi", tvrdio je ovaj britanski državljanin koji je rođen u Austriji kao Štefan Teodor Nojman, a ime je promenio pošto su ga roditelji kao dečaka pred Drugi svetski rat poslali u London da izbegne nacistički progon.

U sredu su njegovi posmrtni ostaci sahranjeni u Jerusalimu na groblju na Gori Hercl, gde osim tela osnivača cionizma leže i tela izraelskih vođa i heroja ratova. Telo Teodora Hercla preneto je tamo još 1949. iz Beča - u testamentu je naveo da želi da i on i njegova porodica budu sahranjeni u budućoj jevrejskoj državi - a prošle godine na ovom groblju sahranjeno je i dvoje njegove dece Paulina i Hans, iako su se rabini dugo protivili tome. Paulina je bila duševni bolesnik i po nekim izvorima umrla je u jednom francuskom sanatorijumu uzevši preveliku dozu morfijuma, dok je Hans primio hrišćanstvo, a potom se ubio zbog smrti svoje sestre. Samoubistva i pokrštavanje, ali i to što niko osim Stivena nije delio ubeđenja Teodora Hercla, bili su velika prepreka rabinima da dozvole sahranu, ali uz pomoć države i premijera Ehuda Olmerta taj je problem rešen. Izlaz je pronađen u pravilu po kojem samoubice mogu biti sahranjene na groblju ako su bolovale od genetskog mentalnog poremećaja, pa su tako u poslednjih godinu dana na Goru Hercl preneta tela troje od četvoro direktnih potomaka osnivača cionizma. Telo Normanove majke Trude nacisti su spalili u Terezinu.

"Norman je bio poslednji potomak. Nema više Herclovih", kaže istoričar Arijel Feldeštajn, dodajući da je posvećenost Teodora Hercla cionizmu imala teške posledice po njegovu porodicu i da je sahrana ostataka jedinog unuka "konačna moralna obaveza" prema čoveku koji je zapalio plamen među Jevrejima raseljenima po celom svetu.

Prva iskra tog plamena, međutim, pojavila se u Zemunu sredinom devetnaestog veka, kad je rabin Jehuda Alkalaj, potomak sefarda - Jevreja prognanih iz Španije - u svojoj sinagogi govorio o povratku u "Erec Jizrael". Pouzdano je utvrđeno da je porodica Hercl živela u Zemunu, da je deda osnivača cionizma išao u sefardsku sinagogu i da je mogao da čuje Alkalajevu ideju i da je prenese svom unuku. "Šta mi Jevreji činimo?", pitao se rabin. "Lutamo iz grada u grad po zakonima sveta i tražimo egzistenciju, ali ne odlazimo u Erec Jizrael, pa makar tamo jeli suvi hleb i pili vodu nevoljničku."

Kako piše akademik Predrag Palavestra, Jehuda Alkalaj je i ličnim primerom želeo da sunarodnicima pokaže pravi put, pa je 1874. napustio Zemun i nastanio se u Jafi: "Proročki i zastrašujuće zvuče njegove reči iz knjige ,Pozdrav Jerusalimu′", koju je napisao pred zidinama Beograda: "Ono što sam pisao u vezi sa godinom 1840. odnosi se na sto godina unapred, od danas do godine 1939. (...) koja će biti veoma gorka pod našim nebom i Gospod će podići svoj glas toga dana u znak žalosti i oplakivanja, kao za spomen sinu jedincu".

Prva knjiga rabina Alkalaja objavljena je u Beogradu pod naslovom "Putevi ugodni" 1837. godine, a odštampana je u državnoj štampariji Knjažestva Srbije. Bio je to, piše Palavestra, "važan kulturni događaj u životu Jevreja među Srbima i dobar znak snage jevrejske zajednice u Beogradu gde je još od ranije postojala jaka tradicija jevrejske pismenosti na hebrejskom i judeo-španskom jeziku".

-----------------------------------------------------------

Da je Hercl sreo Frojda

Avi Beker, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordžtaun rekao je na memorijalnom skupu poslednjem potomku Teodora Hercla da "mentalne bolesti mogu da se pomešaju sa genijem i snovima". Hercl i Sigmund Frojd živeli su u istoj ulici u Beču, rekao je, ali se nikad nisu sreli. "Hvala Bogu za to, jer bi ga Frojd stavio na kauč i to bi možda bio kraj cionizma", našalio se Beker.

Komеntari0
c17b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja