nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46

Maturanti iz 1939. godine obeležili jubilej

Autor: T. Bojkovićpetak, 22.05.2009. u 22:00
Ђорђе Богдановић, Раде Марковић и Михаило Минић јуче у „Перпер Грмечу” (Фото Л. Адровић)

Matursko veče je za današnju beogradsku omladinu uglavnom sinonim za luksuzni izlazak – nabavku skupe odeće sa potpisom, iznajmljivanje limuzine do „fensi” ugostiteljskog objekta i „splavarenje” sa momkom ili devojkom do prvih Sunčevih zraka. Za đake Druge muške gimnazije koji su maturirali u prestonici daleke 1939. godine, taj posebni smiraj dana izgledao je mnogo drugačije, ali je takođe bio simbol istog – pre svega slobode i zrelosti, priča nam penzionisani ekonomista Đorđe Bogdanović (88), koji je svoj poslednji srednjoškolski čas odslušao u zdanju koje su gotovo potpuno uništile nemačke bombe aprila 1941. godine, a koje se uzdizalo na mestu današnje sedamnaestospratnice „Politike”. Njegovi drugovi – pravnik Mihailo Minić, doajen srpskog glumišta Rade Marković, pesnik koji se takođe zove Rade Marković – i on, jedini su živi maturanti „osmog četiri”, odeljenja koje je nekada brojalo 28 učenika. Maturu su proslavili pre 70 godina u kafani „Musa” preko puta škole, današnjem „Perper Grmeču”. Tu su se ovi nasmejani vremešni Beograđani, osim pesnika Markovića, juče sastali da evociraju uspomene na dan kada su skromno stavili tačku na obrazovanje u gimnaziji kojoj je svojevremeno nadenut nadimak „mali Oksford”. Radetu Markoviću, pesniku, u „dnevnik” su upisali „opravdani izostanak” sa skupa.

– Naša maturska večera značila je skidanje dotad obaveznih crnih školskih kapa sa plehanim oznakama razreda, prvo kršenje „policijskog časa” koji je za đake inače trajao od deset uveče, prvi zvanični susret sa vinom, ali i nekažnjeno imitiranje strogog i vrsnog profesora matematike, Tatomira Anđelića, u njegovom prisustvu. Sve su stege pale, mislili smo da za nas počinje novi život – nastavlja Đorđe Bogdanović.

– U „Musi” nije bilo ni muzike. Čekala nas je samo hrana. Nikakvih drugarica, naravno, s nama tada nije bilo. Udvaranje je, inače, često uključivalo samo poglede. Malobrojni su bili oni koji su se usuđivali čak i da popričaju sa devojkom na korzou u Knez-Mihailovoj ili da je uhvate za ruku... Katkad smo „očijukali” sa učenicama Trgovačke akademije, čija je zgrada bila „komšinica” Druge muške – nadovezuje se Mihailo Minić.

Rade Marković, naravno i tadašnji glavni imitator-glumac, sa setom kaže da su đaci onda imali drugačiji odnos prema školstvu, koje je bilo na visokom nivou:

– Danas đaci beže sa časova, a mi smo svoju poznatu i elitnu školu voleli i imali sjajne profesore i solidno napisane udžbenike – rekao nam je proslavljeni dramski umetnik. Tri dobra druga podsećaju da se tada novi udžbenici nisu kupovali, već preprodavali, na sajmu ispred školske zgrade – stariji đak mlađem. Umesto hemijskih olovaka, koristile su se mastionice, zvane „diviti”, i pera – krivci za „krmače” u sveskama.


Komentari1
6d64a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laky
za vreme okupacije , bio sam klinac od 9 godina i secam se Radeta Markovica kao mladica, koji se zabavljao sa Oliverom Djordjevic, kasnije njegovom suprugo. To zabavljanje je padalo svima u oci jer su bili prelepi par. Olivera inace sestra mog drugara Bratislava-Bate "Kokoske", stanovala je u Jevremovoj ulici , pa su ona i Rade uvek pred sam policiski cas jurili sa Kalisa da ne bi posle imali problema/ Mi klinci smo navijali , da li ce zakasniti ili ne ali oni nisu ni dana propustali da budu na Kalisu. Rade je bio mlad, lep i vec tada se moglo nazreti da ce biti glumac, a ni Olivera nije u lepoti zaostajala pa jos imala i predivan glas! Drago mi je da cujem , da se Rade i jos njegova tri skolska druga sastali da proslave 70 godina mature> Tako i mi iz PRVE MUSKE redovno svake PETE godine slavimo maturu, ali ne prodje 5 godina a da nas neko ili nekoliko ne napuste ? Nadam se da ce mo i mi a za sada nas ima iz generacije 1952 jos 43 , i da ce mo postici rekord na proslavi 70 po broju? laky

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja