subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 10.12.2007. u 16:38 Slavko Heleta

Porušen beleg srpskog stradanja

Од некадашњег споменика остале само рушевине (Фото С. Хелета)

Novo Goražde – S prvim danima Prvog svetskog rata, 1914. godine, položaj srpskog stanovništva na području romanijskog i gornjodrinskog kraja bio je izuzetno težak. Između ostalog i zbog blizine srpske i crnogorske granice koju su Austrougari na sve načine pokušavali da stave pod svoju kontrolu. Tada im u pomoć stiže crnogorska vojska pod komandom Janka Vukotića, koja je doprla čak nadomak Sarajeva, ali su se ubrzo morali povući. Za njima je, u zbegovima, krenuo i sav srpski narod iz ovih krajeva.

Najcrnji dani za ovdašnje Srbe dolaze kad kolone srpskih izbeglica stiže austrougarska vojska. Hapse ih, pljačkaju, neke ubijaju, a većinu teraju do prvih železničkih stanica, odvozeći ih kompozicijama sa stočnim vagonima u zloglasne logore, u Doboj, Šopronjek, Peštu, Arad...

Vrhunac austrougarskih zločina u ovom kraju zbio se tih prvih ratnih dana 1914. na prevoju Jabuka, iznad Goražda, uz tek izgrađeni makadamski put prema Sarajevu. Iz nepregledne izbegličke kolone vraćene iz Crne Gore i terane u neke od logora smrti, tu, na Jabuci, izdvojili su 50 najviđenijih i najuglednijih srpskih domaćina iz okoline Goražda, Prače, Pala, Sokoca i Rogatice.

Hroničari su zabeležili da su ove srpske rodoljube šuckori (muslimanski saradnici austrougarskog okupatora) naterali da sami sebi iskopaju zajedničku raku, nakon čega su ih po grupama nad njom likvidirali. Prethodno su austrougarski oficiri, pred okupljenim izbeglicama, zapretili "da to isto čeka sve one koji ne budu lojalni njihovoj vlasti".

Tada su na Jabuci streljani i zakopani u zajedničku grobnicu Srbi iz poznatih porodica Kablar, Škipina, Furtula, Cicović, Šarac, Ćosović, Kovačević, Simić, Jovičić, Klačar, Vukadin, Đoković, Heleta, Nešković, Novosel, Abazović, Šibalija, Purković, Vuković i Krstanović.

Sve do kraja Prvog svetskog rata rodbini likvidiranih Srba na ovo stratište bio je zabranjen pristup. Spomen-obeležje u znak sećanja na njihovu mučeničku smrt tek 1937. podigla je Kraljevina Jugoslavija. Na kamenom ozidanoj kupoli stajao je beli mermerni krst, a ispod njega ploča sa imenima i prezimenima streljanih srpskih rodoljuba i kratkim tekstom: "Ovdje su 1914. godine od strane austrougarskog okupatora strijeljani ovi nevini ljudi, položivši svoje živote u odbrani srpskog naroda i Srbije!" Na skromnoj svečanosti spomenik je otkrio tadašnji predsednik vlade Bogoljub Jevtić, ističući da on predstavlja simbol borbe srpskog naroda protiv osvajača.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, 1941. godine, spomenik na Jabuci ruše muslimanski ekstremisti uključeni u neprijateljske formacije. Obnovljen je šezdesetih godina prošlog veka. Ali, scenario mržnje prema svemu što je srpsko se ponavlja. U ratnom vihoru, septembra 1992, ponovo ga ruše i skrnave muslimanski ekstremisti iz Goražda.

U takvom stanju on je i danas. Uostalom, i kao sva okolna, raštrkana srpska sela oko Jabuke. Povratak je skoro nikakav jer se kuće sporo ili uopšte ne obnavljaju. Frekventni regionalni put uglavnom se koristi kao veza između federalnog Goražda i federalne opštine Pale-Prača, a celo ovo planinsko područje koje nakon Dejtona pripada novoformiranoj opštini Novo Goražde bukvalno je izdvojeno i zapostavljeno u svakom pogledu.

U opštini Novo Goražde odavno nameravaju da, uz obnovu infrastrukture i porušenih kuća, vrate predratne stanovnike, te da obnove i ovo spomen-obeležje na Jabuci, kako bi se na dostojan način odužili precima koji su tu položili život samo zato što su bili Srbi.

No, sve se to neopravdano odlaže, a i više puta obećavana finansijska pomoć Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske nikako da bude operativna.

Na obnovu Spomen-obeležja streljanim Srbima na Jabuci, davne 1914. godine, s pravom čekaju i njihovi brojni potomci.

Komеntari0
13bc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja