utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:53

Prejaka reč

Autor: Milan Škulićsreda, 27.05.2009. u 22:00

Nedavno je kod nas pokrenuto pitanje moguće krivične odgovornosti novinara koji su ratnih devedesetih svojim izveštavanjem „širili govor mržnje”. Šta spada u takav govor ? Da li je to svako uvredljivo ili pogrdno izražavanje o nekoj naciji, državi ili etničkoj grupi ili je potrebno da između verbalne manifestacije i konkretnog krivičnog dela učinjenog prema licima na koja se odnosi „govor mržnje”, postoji i uzročno-posledična veza.

„Govor mržnje” može biti krivično-pravno relevantan jedino ako nesporno ima podstrekivački karakter. Između radnje podstrekavanja i izvršenog krivičnog dela mora postojati kauzalna veza. Ne mogu se na krivično delo podstrekavati neodređena lica ili neka precizno nedefinisana populacija. Nije podstrekavanje u krivično-pravnom smislu stvaranje nekakve generalne atmosfere koja uopšteno „inspiriše” na činjenje zločina. Nema razloga da se drugačije rezonuje ni kada se radi o „govoru mržnje”. Neophodno je da određeno verbalno ispoljavanje, izgovoreno ili pisano, zaista realno predstavlja izraz mržnje te da je baš ono dovelo da stvaranja ili učvršćenja volje konkretnih lica da izvrše određeno krivično delo.

Poznato je da čoveka može ubiti i „prejaka reč”. Ali da bi se takva reč mogla smatrati krivičnim delom, neophodno je dokazati da je konkretan zločin rezultat baš te „reči”. Veoma je retko sama „reč” krivično delo. To je slučaj sa klasičnim verbalnim deliktima, kao što su uvreda ili kleveta, koji se kod nas gone po privatnoj tužbi. Ako bi se uvredila ili klevetala konkretna nacija, rasa ili vera, moglo bi se raditi o krivičnom delu izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. U Nemačkoj postoji krivično delo koje se sastoji u negiranju genocida nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, a koje se žargonski označava kao „Aušvic-laž”.

Taj verbalni delikt je jedna od manifestacija denacifikacije Nemačke nakon ratnog poraza.

Ono što bi moglo da se smatra „govorom mržnje” često je izraz ratne propagande. Tokom Prvog svetskog rata novine u zemljama Antante bile su pune članaka o nemačkim vojnicima kao varvarima i „Hunima”, koji brutalno siluju žene u okupiranim delovima Belgije i Francuske, „nabijaju decu na bajonet” i čine druga zlodela. Broj silovanih žena je po navodima štampe bio enorman. To je doživelo jednu vrstu reprize devedesetih godina, kada su mnogi mediji redovno izveštavali o desetinama hiljada silovanih muslimanki u BiH. Danas je jasno da se radilo o sirovoj propagandi i goloj laži. Silovanja je bilo i u tom građanskom ratu, ali na svim stranama i u daleko manjem broju nego što se to u medijima navodilo, ali je na Srbima i do danas ostao žig brutalnih siledžija.

Davno je rečeno da „jezik nema kosti, ali kosti lomi”. Čoveka zaista mogu „ubiti” teške i neodmerene reči. Odgovornost onih koji profesionalno barataju rečima je velika, ali je ona ipak, po pravilu moralnog karaktera, a „pucnji iz pera” samo u retkim situacijama mogu biti i krivičnopravno relevantni. Poznat je jedan slučaj još sa suđenja u Nirnbergu, kada je novinar Hans Friče bio optužen da je kao šef nacističke Radio službe, a kasnije i kao funkcioner Ministarstva propagande, svojim „rečima” (sa)učestvovao u zločinima. On je ipak bio jedan od trojice optuženih koji su u Nirnbergu oslobođeni, jer je dokazano da nikad nije direktno podsticao na uništavanje Jevreja mada je kasnije u drugom postupku i za druga konkretn(ij)a krivična dela konačno osuđen na devet godina zatvora.

profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Komentari6
efc19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro
Govor mrznje-pa braco Srbi jesu li vam krajem osadesetih i pocetkom devedesetih bili poznati stavovi i pisanja hrvatskih novinara u svim dnevnim listovima i tjednicima. Oni su,pored tradicne averzije prema Srbima,svojim pisanjima,podigli tu averziju na neogranicenu mrznju prema Srbima i svemu sto je srpsko.Posebno se isticala neka Jelena(cini mi se),a zvali su je plavi uvojci zbog duge zute(neznam zasto se kaze plava??)andulirane kose. ...
rollerball
Zanimljivo je onda, na primjer, kako bi odgovarao Toni Bler za iznosenje neistina koje su bile povod za iracki rat? Ono sto ja mislim da je veoma zabrinjavajuce je to sto je tako jednosmjeran sav taj tok "denacifikacije". Ona mora da uslijedi i u drugim zemljama u okruzenju. REakcija govorom mrznje na govor mrznje drugih je neka vrsta praznjenja agresije, ona postaje maligna ako se potiskuje tj. zabranjuje. Ako kao u Hrvatskoj, ili BiH govor mrznje usmjeren prema Srbima u potpunosti nesputan i pozeljan javni diskurs, jasno je da ce u susjednim drzavama izazvati reakciju.
srb-in
ovde se ne radi o "govoru mrznje" nego o cistom VERBALNOM DELIKTU u najgorem komunisticko-boljsevickom maniru plasiranom od bezalternativno-globalistickog neokomunizma, a sve u svrhu osude i progona onih koji su branili svoju Otadzbinu i na taj nacin.sa ratnicima smo se vec obracunali,sad su na redu novinari,sutra mozda pekari jer su mesili hleb za iste,pa onda vozaci GSP jer su prevozili iste i sve tako dok se cela Srbije ne osudi
Бојан Пепић
Да би одређено наговарање на извршење кривичног дјела било кривичноправно релевантно и да би се могло третирати као радња подстрекавања, као облик саучесништва, потребно је да то "наговарање" код учиниоца изазове или учврсти одлуку да изврши кривично дјело.Ако није било одлуке, да је изазове, а ако је била колебљива - да је учврсти. Дакле, у обе случаја, захтијева се да усљед наговарања подстрекача код учиниоца настане чврста и непоколебљива одлука да изврши кривично дјело. С друге стране, ако је код учиниоца већ постојала чврста одлука у том правцу, неће постојати подстрекавање. Потребно је, такође, да се ради о конкретном учиниоцу или тачно одређеном кругу потенцијалних учинилаца и за конкретно одређено кривично дјело. Нема подстрекавања ако се наговара неодређена група људи да изврши неодређена кривична дјела. Евентуално се може радити о посебном кривичном дјелу организовања групе људи ради извршења кривичних дјела геноцида и ратних злочина, из групе кривичних дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом. Али, садржина овог кривичног дјела је доста неодређена, и даје простор за политички утицај међународне заједнице и елиминисање политичких противника каоји се не слажу са концепцијом новог свјетског поретка.
Ivan Zivkovic
Postovani Gospodine, Iako je Hans Frietzche oslobodjen, a optuzen za govor mrznje, njegov kolega Julius Streicher, urednik casopisa Jurisnik (Der Sturmer) je osudjen na smrt, sto pokazuje da je ipak u Nurembergu bilo osudjenih zbog "prejakih reci". Ako zelite da se uverite zasto je Dr. Vojislav Seselj u Hagu, optuzen zbog "prejakih reci", rado bi vam prosledio snimke njegovih govora i intervjua tokom njegove blistave karijere. Ivan Zivkovic

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja