petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2009. u 22:00 Snežana Simić

Noćni lekari devojaka

Страсти у сенци Везува, фреска из древне Помпеје

Specijalno za Politiku iz Italije

Davno, u Rimu, Katul je pevao o strastvenoj ljubavi između lepe Lezbije i nežnog Juvencija. Eva Kantarela (Rim, 1936) redovni profesor rimskog i starog (antičkog) grčkog prava na pravnom fakultetu u Milanu, upravo je objavila novu knjigu, „Daj mi hiljadu poljubaca” (izdavačFeltrineli) čiji je naslov identičan sa stihom iz Katulove pesme. Nakon ranijih istraživanja biseksualnosti u antičkom svetu i erosa kod žena u staroj Grčkoj, spisateljica, sa uobičajenom kompetencijom, priča o ljubavi u rimskom dobu. Sa ironijom i lakoćom, kroz mitove, legende, literaturu i sudske slučajeve,ilustruje manje poznate aspekte života starih Rimljana.

Između ostalog, saznajemo da je za Rimljane muževnost oduvek bila jedna od najcenjenijih odlika. Oni su bili vaspitavani da potčinjavaju i da budu gospodari, kako u politici, tako i u ljubavi i seksu. U stvari, i Romul,osnivač Rima, začet je nakon što je bog Mars silovao vestalku (rimsku sveštenicu) Reu Silviju.

Drugo lice rimske seksualnosti nalazi se u etici hvalisanja, u slavljenju sopstvene muškosti. O tome svedoče proslave u čast Prijapa, boga oplođavanja i plodnosti (prikazivanog kao bradatog čoveka sa ogromnim falusom kao simbolom oplođivanja) kao i mnoginatpisi na zidovima borilišta i taverni čija se radosna sirovost često graniči sa skarednošću: „Plačite, devojke, moj falus vas je napustio“, „Nenadmašna vagino, zbogom“...

A žene? Uz pomoć grafita iz Pompeje književnica pokušava da dokaže da emancipacija žena nije bila samo stvar elite, nego da je dodirnula i žene iz nižih slojeva. Tako su žene iz Pompeje, pored poseta pozorištima, prisustvovale borbama gladijatora, koje su ih, izgleda, očaravale, ne toliko zbog borilačkih veština, koliko zbog samih učesnika – gladijatora, koji su, ukoliko su uspeli da prežive „igru“, postajali obožavane zvezde – pomalo kao što su danas fudbaleri ili rok-pevači. natpisi pronađeni u Pompeji, aludirajući, manje-više šaljivo, na njihovu neodoljivu privlačnost, potvrđuju činjenicu da žene nisu bile neosetljive na čar mišića i glasovitost pojedinih gladijatora. Jedan od grafita, pronađen u gladijatorskom vežbalištu otkriva da su devojke iz Pompeje uzdisale za Tračaninom Celadom, drugi obaveštava da je izvesni gladijator Krescente bio „noćni lekar devojaka“.

Juvenal u poznatoj satiri o ženama pripoveda o izvesnoj Epiji, koja je napustila kuću i porodicu da bi sledila gladijatora Sergeta: Iako je kao devojčica bila naučena na luksuzan život, odabrala je siromaštvo; uprkos velikom strahu od vode, Epija je, prkoseći morskim talasima, sledila gladijatora svog srca sve do Egipta.

Kantarela smatra da Juvenal uopšte nije voleo žene i da je patio od gotovo patološke mizoginije. „Razbludnost je mana svih, robinja i gazdarica“, piše Juvenal u šestoj satiri, „od one koja ide bosa gradskim ulicama, do one koju sirijski robovi nose u nosiljci, sve žene, bez razlike, razvratne su.“ Ipak, bez obzira na Juvenalova preuveličavanja, može se zaključiti da su gospođe iz visokog društva bile itekako osetljive na šarm gladijatora. Uprkos činjenici da su po rimskom pravu (sve do imperijalne epohe) samo žene bile obavezne na vernost, i da se preljuba strogo kažnjavala, jošjedno pompejansko otkriće svedoči o nepoštovanju propisanog kodeksa ponašanja.

U boravištu gde su spavali gladijatori pronađeni su ostaci jedne ženske osobe i nakit, koji joj je najverovatnije pripadao. Šta je tu radila nakinđurena gospođa? Uz malo fantazije stiglo se do ideje da je gospođa možda krišom otišla na sastanak sa svojim lepim gladijatorom. Erupcija Vezuva ih je možda iznenadila kada je dama tek stigla ili kada se spremala za povratak kući? Bilo kako bilo, najverovatnije je umrla srećna.

Počev od I veka p.n.e. žene su počele da polako osvajaju teritoriju rezervisanu samo za muškarce. Iako do tada nezamislivo, u sudovima su počele da se pojavljuju prve žene advokati, rimske Ali Mekbil. Rimljani su bili mnogo zabrinuti. Nikako im se nisu dopadale emancipovane žene, u njima su videli socijalnu opasnost. Ciceron je govorio (parafrazirajući Platona) da tamo gde žene i robovi nisu poslušni „vlada“ anarhija.

Najteže optužbe protiv pretpostavljenog nemorala žena dolazile su najviše od pesnika. Marcijal je otvoreno izjavio da želi da se oženi, a ne da bude oženjen: Žena treba da je potčinjena muškarcu/ to je jedina moguća jednakost  između njih dvoje, poručio je u stihu. Međutim, Kantarela nas uverava da su Rimljanke bile ubeđene da je imati ljubavnika njihovo pravo. Neke su čak mislile da bi ograničenje na samo jednog ljubavnika predstavljalo vrstu ustupka mužu.

Pikantni ton knjige nastavlja se i kada Kantarela uvodi čitaoca u svet prostitutki, otkrivajući njihov način oblačenja i visinu tarifeza različite „usluge“. U galeriji likova susreću se i vladari Oktavijan Avgust i Cezar, pesnik Horacije i mnoge druge istorijske ličnosti starog Rima, recimo, pesnikinja Sulpicija iz Avgustovog doba, čije su ljubavne pesme posvećene ljubavniku ostale sačuvane do današnjih dana.

Kantareline buntovne Rimljanke uspele su da se izbore za samostalnost i nezavisnost, ali su istovremeno znale da se prilagode: prihvatile su isključenje iz političkog života radi drugih, za njih, značajnijih privilegija. Njihov model odnosa sa muškarcima odoleo je vremenu i (u donekle izmenjenoj formi) stigao do trećeg milenijuma.

Komentari2
83d9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DEJL CIPI
e, bas se nasmejah gornjem komentaru...a narocito imenu.Ime je sudbina...glasi jedna latinska poslovica.
Гуска која је спасила Рим
Не разумем која је закључна поента овог чланка: да Римљанке још увек одржавају традицију да имају љубавнике? Па нисмо ваљда због тога морали да шаљемо дописника у Рим!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja