ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Rešenje za PKB moguće u junu

subota, 06.06.2009. u 22:00
Милан Вељовић Фото Д. Јелен

Negativni finansijski bilans „PKB korporacije” za 2008. godinu samo je pokazatelj dugogodišnjih problema sa kojima se suočava nekadašnji poljoprivredni gigant. Izdvajanje „Frikoma”, „Imleka”, „Imesa” i drugih profitnih centara iz okrilja ove firme, sputalo je tržišnu proizvodnju i stvorilo višak zaposlenih.

Država je, iako ne ubira rentu za oko 17.000 hektara koje ova korporacija koristi, zaustavila privatizaciju PKB-a kome će, prema najavi gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, možda biti pripojeni i drugi kombinatiuprestonici. Tako bi, smatra Đilas, nastalo jedinstveno javno preduzeće koje bi hranilo Beograd, a ujedno bilo bi zauvek razdvojeno poljoprivredno od građevinskog zemljišta.

Milan Veljović, generalni direktor „PKB korporacije” najavljuje da „podržavljenje” može biti završeno već sredinom juna, čime će se stvoriti uslovi da „za dve do tri godine PKB postane profitabilan”.

Kako do profita ako PKB više nema profitne centre i ako na rafovima u prodavnicama dugo nema proizvoda sa logom PKB-a?

Sada svaki drugi litar mleka koji se popije u Beogradu potiče iz PKB-a, ali je na tetrapaku „Imlekov” znak. Sa 190 tona dnevne isporuke, PKB je najveći pojedinačni proizvođač mleka u Evropi. Spajanjem sa obrenovačkim kombinatom „Dragan Marković”, koji ima ogromnu farmu svinja i farmu za oko 2000 junadi, možemo imati ozbiljnu priču i o mesu. Povrće se već prodaje kod prekupaca, ali i u „Jabuci”, „Maksiju”, „Metrou”...

A višak zaposlenih?

To je osnovni problem, jer je neizdrživo da 40 odsto ukupnog prihoda odlazi na plate. Ali takvo je zatečeno stanje. Ne možemo te radnike da izbacimo na ulicu. Ljudi su shvatili da su otpuštanja neminovna, pa u dogovoru sa sindikatima forsiramo dobrovoljan odlazak.

Neki tvrde da je PKB glomazan konglomerat, jer ne proizvodi za tržište i ne plaća zakup državne zemlje...

To je lako demantovati, jer je upravo veličina najjači adut PKB-a. Veliki sistem može da obezbedi kvalitet, kvantitet, kontinuitet i kontrolu u proizvodnji, što su preduslovi za nastup na ozbiljnim tržištima. Ali, najpre treba rešiti status. Dalje, što se poseda tiče, nikad ne možete postati glomazni. Ako govorimo o renti, treba reći da je PKB počeo na 1.400 hektara usred močvare, a sada koristi 22.000 hektara. Ako bismo krenuli sa veštačenjem od 1945. do danas, videli bismo da je PKB ulagao milione u to zemljište. Osim toga, ne dobijamo premije za mleko ni stimulacije za zemljište ili krave, a nijedna poljoprivreda ne može bez subvencija. Ali, zato plaćamo doprinose za navodnjavanje, što privatnici ne rade. Uopšte, budžetske obaveze po hektaru veće su za društvena nego za privatna preduzeća.

Postoji li neki dobar primer privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji?

Verovatno, ali mnogo je više loših. Suština je u tome koliko ljudi će živeti od jednog hektara zemlje. Privatnici pokreću mahom ratarsku proizvodnju, iako stočarstvo daje znatno veći prihod, ali je i teža delatnost. Za ratarstvo vam treba velika mehanizacija i ništa više. Primer promašene privatizacije je „Dragan Marković”, gde je PKB intervenisao po nalogu vlade. Tamo smo uložili oko 140 miliona i to preduzeće, uprkos dugovima, danas funkcioniše.

Postoje procene da je priča o razdvajanju zemljišta preterana, jer bi postojećim tempom izgradnje na pet odsto zemljišta koje koristi PKB bilo potrebno 20 godina?

Moj stav je da treba sačuvati poljoprivredu, od koje će ova zemlja još dugo zavisiti. Za očuvanje građevinskog zemljišta interesuje se grad, što je razumljivo. Jer, novosadski put je okupiran, ne znate šta je i kome tamo prodato od zemlje. Tu je i problem sa Lukom „Beograd”, a počinje izgradnja novog mosta... Opet će se pojaviti neko ko će uzeti makar i nekoliko stotina hektara vrednijih od čitavog preduzeća.

Dimitrije Bukvić


Komentari2
82ce8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

danica vuksanovic
ako ima viska radnika kao sto kaze gospodin Milan Veljovic neka on bude medju prvima kao taj visak i neka bude primer svim viskovima za koje kaze da ih ima.I kada bi smanjio vozni park putnickih vozila(i njihovu potrosnju goriva u privatne svrhe) a povecao broj teretnih vozila, mozda i ne bi bili u tolikoj krizi kao sto doticni gospdin kaze
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ
ВЕЋИНА РАЗЛОГА КОЈЕ НАВОДИ У ИНТЕРВЈУУ САДАШЊИ ДИРЕКТОР ПКБ ИМАЈУ СЛИЧНУ АРОМУ ОНОЈ КОЈА ЈЕ ВЛАДАЛА У ВРЕМЕ НЕПРИКОСНОВЕНЕ ВЛАДАВИНЕ ПЕТРА ЗЕЧЕВИЋА. Некадашњи ,Тигар од хартије, се расуо на делове који би сада опет да се интегришу у ПКБ. Распао се услед трзавица и превеликих жеља ондашњих ситнијих велможа ѕа влашћу у својим ,,провинцијама,, Други разлог је то, што је прегломазни конгломерат прављен од свега и свачега у прерађивачкој индустрији у Банату, Срему, Шумадији, Босни,Боки Которској и тако лагано запостављана пољопривреда, у односу на прераду која је добијала све мање сировина, иако је само у Панчевачком риту и околини ПКБ обрађивао негде око 60,ооо хектара земље и засада, а државне субвенције се постепено смањивале. ,,Трбух главног града,, је сплашњавао, Словенци, Босанци и Црногорци су почели да трзају сваки на своју страну, а Зечевић и његова десна рука Александар Павловић су инвестирали и даље у фабрике грцајући у дуговима. Већ је чувено оно ,,Стежите, другови, још мало кајиш, биће боље,, Они ,,другови стручњаци,, који су веровали у себе, нису веровали у ПКБ, напуштали су га. Остајали су они ,,који знају све,, Тако је ПКБ почео да пропада, касније су од њега остале руине. Погледајте како данас изгледа ,,нова,, фабрика шеђера, други објекти...колико крава музараима је и у каквим су стајама, колико из њих ,,Имлек,, добија млека итд. Сада опет неко жели једно обновљено ,,Потемкиново,, село. Верујем да се држава неђе мешати у те ствари, осим када су у питању обавезне субвеније које су нужне у пољопривреди свуда у свету. Мислим да је ово само једна нова пуста догматска жеља најновијег обнповитеља. Знам то поуздано, јер сам годинама стручно, као агроном и новинар, сагледавао чињенице и писао о ондашњим догађајима у ПКБ у тада највећем и највише надуваном предузетничком листу у земљи ,,Пољоиндустрија,, у рубрици ,,Из пољопривреде - за пољопривреду,, Од свега је била и остала као најтачнија узречица: ПКБ ЈЕ ТИГАР ОД ХАРТИЈЕ, што је и време потврдило.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja