ponedeljak, 22.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:51

PAMETNI I MANjE PAMETNI

Autor: Nebojša Katićutorak, 09.06.2009. u 22:00

Da li se narodi razlikuju po stepenu inteligencije – da li su neki narodi pametniji, a drugi gluplji? Čini se da ova rizična, gotovo tabu-tema ponovo prodire kako u naučni, tako i u politički domen, ali da pri tome ne podiže previše prašine.

Zanimljivi stavovi o etnointeligenciji izneti su u nedavno objavljenoj knjizi dvojice američkih naučnika Gregorija Kokrana i Henrija Harpendinga. Knjiga pod naslovom „Deset hiljada godina eksplozije” bavi se ljudskom evolucijom i njenim ubrzavanjem. Za razliku od škole mišljenja po kojoj je evolucija odavno stala, Kokran i Harpending iznose tezu da se evolucija ne samo nastavlja već se i strahovito, stostruko, ubrzava. Ova knjiga ne bi imala previše odjeka izvan stručnih krugova da se teza o ubrzanju evolucije ne ilustruje na zanimljiv ili, ko više voli, kontroverzan način.

U prilog svom viđenju ubrzavanja evolucije, američki naučnici navode uspeh i poziciju evropskih Jevreja, Aškenaza. Po njihovom mišljenju, Aškenazi imaju najveći prosečni koeficijent inteligencije među svim etničkim grupama. Time pokušava da se objasni ogroman uspeh koji Jevreji imaju u svetu egzaktnih nauka, matematike ili šaha, dakle u onim oblastima u kojima je uspeh direktno povezan sa inteligencijom, na način kako se ona danas meri.

Sve do devetnaestog veka jevrejski doprinos nauci bio je marginalan, da bi početkom dvadesetog veka došlo do spektakularne promene. Kokran i Harpending ovo objašnjavaju ubrzavanjem evolucije i uz to identifikuju faktore čije je kumuliranje dovelo do uspona Aškenaza. Aškenazi su se vekovima bavili poslovima koji su mentalno zahtevni i koji razvijaju inteligenciju – bili su trgovci, bankari, skupljači poreza, nadzornici imanja itd. pa je to pospešivalo njihov intelektualni razvoj. Istovremeno, genetska selekcija proizašla iz zatvorenosti jevrejske zajednice, pre svega bračnog nemešanja sa drugim narodima, doprinela je da se genetski uspon nacije ne „ugrožava” tuđim genima.

Drugačiji pristup problemu ljudske inteligencije ima Ričard Nisbet, profesor psihologije sa univerziteta u Mičigenu. U upravo objavljenoj knjizi „Inteligencija i kako je steći”, Nisbet se bavi socijalnom dimenzijom inteligencije. On objašnjava odnos između inteligencije i siromaštva, značaj sredine u kojoj dete odrasta, kao i uticaj školskog sistema. Po mišljenju Nisbeta, inteligencija je ne samo genetski već i socijalno uslovljena i može se popraviti boljim socijalnim i obrazovnim ambijentom.

U vezi sa temom o kojoj je ovde reč, ne postoji stručni konsenzus. Sve je sporno – sama definicija inteligencije, vrste inteligencije, njeno merenje, a problematično je i slepo insistiranje na genetskom determinizmu inteligencije.

U fascinantnoj knjizi Džareda Dajmonda „Mikrobi, puške i čelik” i čitaoci u Srbiji mogu pronaći dovoljno razloga za oprez kada se iznose stavovi u vezisa inteligencijom i uspešnošću različitih naroda. Dajmond u njoj traži odgovore na pitanje zbog čega bela rasa danas dominira svetom, ukazujući pri tome na ogroman spektar faktora i okolnosti koje su dovele do tog trijumfa.

Čini se da su istorijske lekcije danas zaboravljene i da svet ulazi u novu zonu intelektualnih i političkih sloboda u kojoj je sve dopušteno, pa i kreiranje ili održavanje opasnih nacionalnih stereotipa.

Pre par nedelja, Mogens Kamre, član danske Narodne partije i poslanik u Evropskom parlamentu, izjavio je da su severni narodi pametniji od naroda Rumunije i Bugarske i da su zato uspeli da stvore bolja i uspešnija društva. Ova neodmerena izjava data je pred izbore za Evropski parlament. Kamreu se ne dopada što Rumunija i Bugarska, zahvaljujući većem broju stanovnika, imaju u Evropskoj uniji veću glasačku moć nego uređenije skandinavske države. Kamre je, sva je prilika, rekao ono što mnogi misle, ali ne kažu glasno.

Rasne teorije koje su se razvile pre Drugog svetskog rata ostavile su užasan krvavi trag. Ako ne u ime nauke, a ono svakako uz njenu pomoć ili njenom instrumentalizacijom uništavani su čitavi narodi, a rasna teorija je određivala i brutalnost metoda ratovanja.

Sve i kada bi to bilo od koristi, nauka ne raspolaže metodologijom uz čiju bi se pomoć o ljudskoj inteligenciji doneli pouzdani i konačni zaključci. Grube i pojednostavljene genetske interpretacije, s druge strane, mogu izazvati beskonačnu štetu i otvoriti prostor za opasne političke i socijalne manipulacije.

finansijski konsultant
www.nkatic.wordpress.com


Komentari48
d0098
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
Sjajan izbor teme, u pravom trenutku i logicno nadovezan na prethodne tekstove o ekonomskoj situaciji u Srbiji. Mislim da bi se dao jedino doraditi diskusijom na temu izbora drustvenih i politickih elita. Kod zivotinja, bakterije u debelom crevu nikada ne dobiju priliku da upravljaju organizmom. Kako kod Srba jedino ekvivalenti dolaze u polozaj da donose odluke?
Tamara
3.Jevreji su se najbolje očuvali zahvaljujući tome što su ih drugi uvijek gurali u neka geta, sad zbog ovoga, sad zbog onoga. Oni jesu transmisija između drevnih civilizacija i savremene, samim tim što su se očuvali, ali ja vjerujem kako je i kod njih došlo do velikog osipanja "genetskog materijala" (npr. mnogi od onih koji nisu imali majke Jevrejke, "utopili" su svoje gene u neka druga društva i narode), pa da su samo njihovi geni u pitanju, onda bismo svi morali od toga imati koristi. Čitala sam neka istraživanja po kojima svi mi već od 15. st imamo stotinjak hiljada predaka diljem svijeta, što će reći da smo, paradoksalno, sve veći rođaci, što idemo dalje u prošlost. U posljednje vrijeme naučnici revidiraju svoje zaključke o neandertalcima pa, između ostalog, da i nisu bili mnogo gluplji od nas homo sapiensa u to vrijeme, tako da to nije uzrok njihovog nestanka. Po svemu sudeći, oni su nama bili fini za jesti, a mi njima nismo. Dakle, mnogo je razloga što su se neki narodi održali i napredovali, a neki propadali. Grabežljivost je izgleda prilično važan faktor uz sve one IQ-e koje ste nabrojali. A i ovo što kaže Marko student, pitanje da li se inteligencija uopšte može mjeriti. Možda samo posredno, ali to onda otvara zaista široke perspektive. Duhovnost-isto prilično neuhvatljivo.
Tamara
@george wordy: "Samo slobodna drustva stvarju prostor za punu kreativnost u ime nauke. Totalitarni i fundamentalisticki rezimi guse slobode i stvaraju prinudne timove u ime nacije, ideologije , boga." Imam prijateljicu koja kao vrhunski stručnjak radi u jednoj am. instituciji, a ona sebe i sve ostale zaposlene tamo naziva robovima. Gotovo svi su doktori nauka, pristigli sa raznih strana svijeta, a "liferuju" ih lakše nego firma pijanog radnika u doba samoupravnog socijalizma. Malo-malo pa je "prelazni rok", ne njihovom voljom. Ona razvoj i cvjetanje civilizacija prati uglavnom iz knjiga, tamo to sve ljepše izgleda i, unatoč veoma visokom standardu kojim živi, vrlo je kritična prema svemu. Previdjeli ste jednu važnu stvar: po vašim kriterijima su zapravo i zapadna društva fundamentalistička jer možda i ne služe ideologiji, naciji, bogu, ali služe novcu kao bogu. Vjerovali ili ne, pod takvim pritiskom slobodnog društva, mnogi naučnici čak i pribjegavaju kreativnom namještanju rezultata svojih istraživanja.2.Nisam baš sigurna da će u postinformatičkom društvu dominirati znanje, ali da će dominirati manipulacija, što znanjem, što neznanjem, u to ni najmanje ne sumnjam. Činjenica jest da ovako opisanu hiperinteligenciju nema niti jedan čovjek, pa ni grupa ljudi-elita, ali bi je kompjuter mogao imati. (Opet, dok nekim manje inteligentnim i nepredvidivima ne pukne film pa pokidaju kablove. Jest da su tu i sateliti, ali ima i za njih lijeka. )Činjenica je da je ovo vaše predviđanje prema najoptimističnijim pretpostavkama i bez ijedne nepoznanice u računu, ali kasnije stvarnost uvijek izgleda drugačije. Može slično, ali nikad isto kao u predviđanju. 3.Jevreji su se najbolje očuvali zahvaljujući tome što su ih drugi uvijek gurali u neka geta, sad zbog ovoga, sad zbog onoga.
james bond
Znaje je sila znanje je moc ucite djeco i samo ucite, Francis Bakon u prevodu Jovana Jovnovica Zmaja e heto zasto Mihaljkovicu zato sto svijet pokrecu ideje a srbima ne radi kefalo.Dje smo ono stali.Nakon sto su neki izgleda odlicno razumili sustinu novca i banaka trebalob objasnit slijedece pojmove u koje se novac pretvara taklem ulaze a koji po redu istorije dolaze;bondove i stockove.Novac posudjen uz fisknu kamatu stos zove kredit ako je izdat od banke publikumu jasna stvar svima.Ako pak drzava jal firma trazi kredit od banke ili publike ondas to zove bond a na english znaci jos i veza.Stock jalti akcija je ulaganje love u poso sa rizikom tj ako poso uspije onda je profit cesto veci od fiskne kamate jal obratno ako poso tropne umanjuje profit a cesto i glavnicu.Stock u prevodu znaci i gomilati a neko pametniji je prevo sa akcija sto sasma odgovara sustini ulaganja.E sad dolazimo do glavne stvari koja je bila pokretac promjena u svijetu pa i u Srbiju za cim su ceznule generacje kapitalista odrastajuc u mrskom socijalizmu.Bond je fiksan ugovor koji ne prati dinamiku privrede dok je stock uprav izrazava.Privrede Zapada se ko sto je poznato krecu u cilkusima i to je jedna od osnovnih premisa svih ekonomskih ucenja avamo.Druga je slobodno kretanje kapitala, treca je slobodna utakmica firmi, cetvrta je zaboravjo.Kad krene uzlazna faza to znaci povecanje proizvodnje, akcije skacu i sobom povuku cijene sve aktive doticne drzave tj i onu aktivu koja nije derekt ukljucena na berzu.Privredni boom povuce za sobom i kapital namjeren bondovima tako da cijena bondova padne iako im se osigurva bolja podloga za naplatu a privuce i strani kapital jerbo investitori imaju utisak da doticna zemlja zna sta radi.E helem tolko su mali kapitalisti ceznuli za dinamisnom privredom jerbo to u osnovi znaci moguscnost vecega rada i vecega prihoda i sve bi bilo OK dok se ne pogledaju bilansi drzava koje su potrcale novim putem staroga kapitalizma;sve do jedne u buli jerbo namjesto da rade vise
Teodor Mihaljkovic
Postovanje g.Dzimi Sejn, 1)Zivim jos uvek na zapadu i to vec 40-g menjajuci 4-zemlje! 2)Ja VOLIM Srbiju i moj narod,poznajem odlicno i nasu istoriju koliko god ona bila "mitologizirana" kako danas bez-alternativci ponavljaju,i bas zato sto uporedjujem sa drugim malim narodima,i postavljam permanentno ista pitanja,na koja ni Vi niste dali odgovor! O nacistickim severnim zemljama znam sve,ali nacizam g.Dzimi Sejn,NIJE nijednoj od tih zemalja doneo sredjenu,kulturnu i prosperitetnu drzavu.Naprotiv,nastetio im je! U mojim pitanjima sam spominjao vekove u kojima smo bili i potlaceni,ali to su bili puno njih pa im je uspelo sto nama nije!ZASTO? Vi govorite o decenijskim marionetskim vladama? Pa i to su bili Srbi,pa su radili na stetu svog naroda! Kod Jevreja naprimer,toga nije nikada bilo!ZASTO? Ako su bile takve vlade,pa narod je imao mogucnost kao i kod drugih,da se digne!ZASTO NIJE? I do danas,Srbi cute i trpe.ZASTO? Pitam,jer me boli sto nam je ovako kako nam je...a sam namam odgovora koji bi doveli do razumevanja!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja