četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 13.06.2009. u 22:00

Sporo pakovanje kofera

Trend odliva mozgova, koji je nakratko bio zaustavljen posle 5. oktobra 2000. godine, brzo je ponovo nastavljen
„Živim u Kanadi već 20 godina, Beograd i Srbija su nešto za čim čeznem najviše i voleo bih da se vratim, gde pripadam. Moj brat, koji je odlučio da ostane, smatra da nisam normalan jer imam želju da se vratim. Trenutno pokušavam da pronađem način da ostvarim svoj san, ali taj put je za sada komplikovan…”

Ova priča s „Politikinog” sajta jednog od mnogobrojnih naučnika koji su početkom devedesetih napustili Srbiju jasno pokazuje da, iako u našoj dijaspori postoji velika želja za povratkom, koferi se još ne pakuju za put u suprotnom pravcu. Trend odliva mozgova, koji je nakratko bio zaustavljen posle 5. oktobra 2000. godine, brzo je ponovo nastavljen, govore podaci raznih organizacija koje okupljaju studente, poslediplomce i eksperte van granica Srbije.

Doktor Jasmina Vujić, dugogodišnji profesor Univerziteta Kalifornija u Berkliju, kaže da je anketa koju je popunilo oko 450 studenata našeg porekla iz SAD i Kanade pokazala da je skoro 70 odsto njih spremno da se vrati pod određenim uslovima – a da niko nije spominjao američke plate.

– Još je veći procenat među stručnjacima našeg porekla koji su postigli značajne uspehe u karijeri. Ali ne treba očekivati da će se to i dogoditi uskoro, dokle god se nastavi politika uništavanja domaćeg obrazovanja, nauke i privrede – kaže za naš list profesorka Vujić, koja ima jednu od najboljih „baza” srpskih mladih stručnjaka u svetu.

Milutin Stanisavljević, predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), takođe kaže da njihovi podaci pokazuju da je odliv mozgova nastavljen, iako je većina aktivnih članova OSSI, uključujući i njega, „više nego zainteresovana za povratak u Srbiju posle završetka studija”.

Zvaničnici i dalje barataju brojkom od pola miliona ljudi koji su od početka devedesetih prošlog veka napustili Srbiju, a među njima je sto hiljada diplomiranih stručnjaka. Pominje se i podatak o 5.000 doktora nauka koji su hleb potražili u belom svetu. U želji da taj ogroman potencijal vrati u zemlju, lane je Ministarstvo za dijasporu potpisalo s kompanijom Infostud protokol o saradnji i realizaciji Projekta povratka stručnjaka u Srbiju. Međutim…

Branislava Gajić, direktorka ove kompanije, kaže nam da je projekat i dalje u toku, ali da je do zastoja došlo zbog sveopšte krize. „Poslodavci generalno manje zapošljavaju, a pogotovo nisu u mogućnosti da zaposle ’skuplje’ stručnjake iz inostranstva. Nažalost, za bolje rezultate na ovom projektu ćemo morati da sačekamo i bolje uslove u zemlji”, dodaje Gajićeva.

Dragan Vukićević, direktor nacionalnog odbora IAESTE za Srbiju, inače organizacije koja gotovo 60 godina obavlja razmenu studenata tehničkih i prirodnih nauka, kaže da se vrate svi studenti koji odu na ovaj vid usavršavanja, ali da se situacija menja po dobijanju diplome.

– Imate one koji prodaju sve što imaju, stave 50.000 evra u džep i odu u Australiju ili na Novi Zeland i misle da svi samo njih čekaju. Brzo dobiju posao, ali ga brzo i izgube jer tamo nije kao kod nas, firme se stalno otvaraju i zatvaraju. A on nije naučen da traži posao, već da ga čeka i tako na kraju imamo arhitekte koji peru sudove. Druga priča su studenti koji odu u inostranstvo, vide i nauče nešto napolju, vrate se, ali koji takođe u nekom trenutku shvate da ovde nema perspektive i na kraju se i oni spakuju i odu. Oni, međutim, ne prekidaju sve kontakte, ne prodaju stan, već se zaposle, rade izvesno vreme, pa se vrate ili donesu neki biznis. I to je dobra strana IAESTE – objašnjava naš sagovornik.

Ima i onih, dodaje, koji svakako hoće da se vrate, ali koji kažu da ostaju još nekoliko godina u inostranstvu u nadi da će se ovde stanje promeniti.

– Ovde je korupcija i dalje osnovni problem i dalje nema promene svesti, ne razmišlja se o budućnosti, već samo kako da se svi obezbede u ovom trenutku – kaže Vukićević, koji razmenu studenata radi već 35 godina i to suočen s velikim finansijskim problemima, s malom pomoći države.

Za to vreme je obišao 180 zemalja i više od 1.000 univerziteta i kaže da može jasno da se vidi razlika u odnosu Srbija–inostranstvo. Ovde se, dodaje, ne daje prava šansa mladim ljudima i oni to vide. Izuzetak iz ove priče je recimo Vuk Jeremić, mlad ministar inostranih poslova, što je za našu zemlju veoma neobično. Godišnje u inostranstvo na stručnu praksu ode više od 300 studenata putem ove organizacije, a na osnovu mišljenja poslodavaca i stranih firmi, naši akademci i poslediplomci su rangirani među „top ten”. Studenti uglavnom odlaze u zemlje Evropske unije, više od 55 odsto njih, a u daleko manjem broju u zemlje Azije, Amerike i Afrike.

Sandra Gucijan

Komеntari3
81f79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja