nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2009. u 22:00

Hrvatska: Provalija između reči i dela

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb– Koliko se izbeglih Srba do sada vratilo u Hrvatsku? To obično pitanje ima sasvim neobičan odgovor, koji zavisi od toga koga pitate. Naime, prava istina o srpskim povratnicima ima dva različita lica – jedno nasmešeno i umiveno koje govori o stalnom napretku u toj velikoj i humanoj brizi i naporima da se oni koje je ratno uništavanje rasteralo na sve strane vrate svojim izvorima, tj. kući, i ono mnogo tamnije koje govori da u toj velikoj tragediji srpskog naroda iz Hrvatske (i taj status im je otet) ima mnogo više lepih reči i želja nego stvarnih činjenica koje ih potkrepljuju.

Čak i brojke, koje su egzaktan instrument, ovde mnogo ne pomažu. Jer, službena tvrdnja države Hrvatske jeste da se od 1997. godine, kada je počeo organizovani (čitaj – strogo kontrolisani) povratak izbeglih,do prošle godine u Hrvatsku vratilo njih oko 125.000. Srpske organizacije na osnovu sprovedenih istraživanja tvrde da je,nažalost,realan broj upola manji. Naime, tih 125.000 izbeglica je podiglo hrvatska dokumenta, ali ih je u Hrvatskoj od njih ostalo da živi tek oko 60-70 hiljada, od čega još treba odbiti oko 15.000 u međuvremenu preminulih.

Opšte je poznato, naime, da su i ti koji su se zaista vratili,i pored svih nedaća ostali da žive u svom kraju,uglavnom osobe starijeg životnog doba, dok su se najmanje vraćali oni mlađi i u punoj snazi, za šta ima više razloga. Jedan od glavnih je u proteklih više od decenije bilanjihova lična bezbednost, a u stopu su je pratili nemogućnost zaposlenja i time osiguranja osnovnih uslova za život, kao i potpuno uništena materijalna osnova njihovog života bez ikakvih izgleda na nekakvu nadoknadu. Pojedinačni uspešni primeri ne menjaju ovu opštu sumornu sliku.

Prošle godine Srpski demokratski forum iz Zagreba (predsednik Veljko Džakula), u saradnji s Humanitarnim centrom za integraciju i toleranciju iz Novog Sada (predsednik Ratko Bubalo) i Društvom za mir, razvoj i ekologiju iz Beograda (predsednik Dušan Ećimović) sproveo istraživanje,objavio je studiju o statusu i položaju Srba u Hrvatskoj koja je potvrdila procenu o stvarnom povratku Srba i upozorila na brojne probleme koji i dalje stoje na tom putu. Nešto ranije, do sličnih zaključaka je došlo i istraživanje Filozofskog fakulteta u Zagrebu za potrebe predstavništva UNHCR-a u RH, koje je predvodio sociolog Milan Mesić,pod nazivom „Održivost povratka izbeglica: slučaj Srba povratnika u Hrvatsku”.

Prema tom naučnom istraživanju Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta utvrđeno je,između ostalog,da tek 35 odsto registrovanih srpskih povratnika stalno prebiva u svojim mestima, a oko 3,5 odsto je preseljeno u neko drugo mesto u Hrvatskoj.

Kada se ovi podaci primene na spominjanih 125.000 povratnika u ovoj studiji zaključuju da to znači kako u Hrvatskoj trajno prebiva najviše 54.000 povratnika, čemu treba dodati i manji broj onih neregistrovanih. Tu su naravno uračunati i oni koji su u međuvremenu preminuli.

(/slika2)Spomenuta istraživanja, ali i mnogi izveštaji međunarodnih posmatračkih organizacija, upozoravaju na mnoge teškoće koje stoje na putu masovnijeg povratka izbeglih Srba, čije dugo trajanje i upornost da se što manje promene mnoge navode na zaključak da se radi o smišljenoj politici koja treba da „cementira” sprovedeno etničko čišćenje srpskog stanovništva iz Hrvatske, što zvanična Hrvatska inače ni danas ne priznaje već je sklonija da javno zaključuje kako su Srbi „sami otišli”. Taj ciničan stav ide dotle da je materijalizovan u masovnoj otmici stanova (nekoliko desetina hiljada) na kojima su srpske izbeglice imale stanarsko pravo tako što je njihovo odsustvo iz njih duže od šest meseci tumačeno kao „neopravdano”, dok je isto takvo odsustvovanje Hrvata iz stanova tumačeno kao „opravdano” jer su „izbegli pred srpskom agresijom”.

Činjenica jeste da se u poslednje vreme povratak Srba odvija u znatno drugačijoj, povoljnijoj i sveukupno boljoj atmosferi nego što je to bilo još do pre nekoliko godina, ali je paradoksalno da je taj povratak upravo u takvim okolnostima znatno opao u odnosu na prethodne godine. To, međutim, i nije neobično kada se ima u vidu da je od egzodusa srpskog naroda u leto 1995. prošlo, evo, skoro punih 14 godina, a onima koji su na razne načine proterivani još od 1991. (i o kojima se najmanje govori, a to je pretežno gradsko stanovništvo) prošlo je i 17-18 godina. Vreme čini svoje, a naročito kod mlađih generacija, koje u tolikom periodu izrastaju i staju na noge u sasvim drugim sredinama.

Po takvom principu „malo ovde, malo tamo”,vršena je i obnova uništenih srpskih kuća za razliku od onih u vlasništvu Hrvata, što takođe na svoj način upućuje na zaključak o određenoj politici. Sve ovo – i puno toga sličnog – manje-više je poznato, ali kao da se zaboravlja, pa onda gledamo na suđenju trojici hrvatskih generala u Hagu kako svedoci odbrane, ugledni pripadnici hrvatskog političkog establišmenta, tvrde kako nije bilo nikakve politike progona srpskog stanovništva i da se sve čini kako bi im se omogućio povratak i normalan život. Posle 15 godina.

-----------------------------------------------------------

Stevan postao Stjepan, a Dušan Duje

Situacija s povratkom izbeglih Srba najsporije i najteže se menja u Zadarskoj županiji, odnosno u njenom zaleđu gde su u prirodno veoma bogatim Ravnim kotarima sve do mora do 1995. živeli Srbi kao većinsko stanovništvo. Mesta su im listom uništena, a obnova se veoma sporo odvija, dok su veliki delovi plodne zemlje još uzurpirani i nikako da se vrate njihovim pravim vlasnicima.

Kako se tu odvija povratak Srba ovih dana u jednoj reportaži ovako ilustruje Glišo Kolundžić, predsednik Odbora za povratak i obnovu iz Benkovca:

Prema popisu stanovništva 1991. u gradu Benkovcu je bilo 64 odsto srpskog stanovništva i 34 odsto hrvatskog. Prema podacima iz 2008. godine sada u tom dalmatinskom gradu boravi svega 7,9 Srba. Do ovog rata na ovom području se rađalo godišnje oko 240 srpske dece, a sada tek jedno, jer najmanje se vraćaju mladi.

Novi problem je što prilikom popisa – ukazuje on – sada mnogi Srbi zbog straha od šikaniranja više ne žele tako da se nacionalno izjasne. Na oglasnoj tabliUreda državne uprave Zadarske županije svakodnevno se mogu videti rešenje o promeni imena – Stevan menja ime u Stjepan, Jovan u Ivan, a Dušan u Duje itd. Neki menjaju i „prepoznatljiva” prezimena, a glavni razlog je – kaže Kolundžić – što mladi Srbi u tom kraju zbog svoje nacionalnosti uglavnom ne mogu naći posao.

Radoje Arsenić

Komentari7
df355
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

krešimir v
nisam radikal, 16/06/2009, 21:32 - koji je smisao ovakvih neistinitih komentara ? Produbljivanje sukoba ?
nisam radikal
Kad citam ovakav tekst, prisecam se rezultata ankete "Jutarnjeg Lista" iz hrvatske. Prema njihovoj anketi cak 50% Hrvata JAVNO podrzava ustastvo. Cemu cudjenje opstrukciji povratka proteranih? Sta nasa drzava cini a zastiti svoje sunarodnike? Cak ni ovakvi clanci ne mogu da se procitaju. U pojedinim medijima je takoreci zabranjeno izvestavati ' o gresima drugig do Srba. Cak ni u "Politici" necete naci ovakve clanke pravovremeno i u broju koji oslikava ucestalost sikaniranja. Radi se o zivotima 250 000 ljudi, ne zaboravite
dalmacija
Hrvatska ce, ocigledno, jos dugo bauljati u mraku netolerancije, sebicnosti, nekorektnosti, sovinizma, mrznje.
dario
krešimir v, jesi ti kad upce cuo (ili koliko cesto) u Hrvatkoj da netko govori za Srbe da su Hrvati istocno od Drine:)? Ja opet samo samo jednom naletio na pitanje "Sto su bili Srbi prije prelaska na pravoslavlje" kao kontra pitanje Srba po hr forumima koji uporno ubjedjuju Hrvate i Muslimane da su Srbi:-) Al ajde, neka se relativizira, lakse je za napisati:-)
krešimir v
bora i. , 14/06/2009, 15:39 - u potpunosti podržavam Vaš komentar. Pozdrav iz Zagreba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja