četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2009. u 22:00

Ljudi bez adresa i ognjišta

U Srbiji trenutno živi 307.078 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljenih sa Kosova i Metohije, i oni čine skoro četiri odsto stanovništva naše zemlje.

– Dobrovoljan i održiv povratak izbeglica koje to žele, predstavlja primarni i najpovoljniji vid trajnih rešenja njihovog problema. Ali, razlozi zbog kojih se oni ne vraćaju u Hrvatsku su nemogućnost povratka stanarskih prava izbeglica odnosno nedostatak adekvatne i pravične kompenzacije, priznavanje radnog staža stečenog na području nekadašnje Republike Srpske Krajine, suđenje za ratne zločine, spora obnova imovine, problemi sa infrastrukturom u povratničkim naseljima – objašnjava Svetlana Velimirović, zamenik komesara za izbeglice.

Prema anketnom istraživanju koje je Komesarijat za izbeglice Republike Srbije sproveo tokom septembra i oktobra 2008. godine, urađenom na 2.467 ispitanika, samo pet odsto od tog brojaželi da se vrati u mesto prethodnog prebivališta. Oni su kao najznačajniji razlog za povratak naveli želju da se vrate na svoju imovinu. Trideset pet odsto njih vratilo bi se pod uslovom da se izgradi novi dom, njih 20 odsto traži potpunu rekonstrukciju, 22 odsto povraćaj stanarskog prava, a šest odsto stambeno zbrinjavanje. S druge strane najveće prepreke za povratak u državu prethodnog prebivališta su uništena i nelegalno zauzeta imovina, kao i strah od etničke diskriminacije.

– U Sarajevu je 31. januara 2005. godine,na Regionalnoj ministarskoj konferenciji potpisana Deklaracija o rešavanju izbegličko-raseljeničkih pitanja. Inicijatori tog sastankasu bili Evropska komisija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Visoki komesarijat za izbeglice UN iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Iako su napravljeni određeni napori u sprovođenju Sarajevske deklaracije, proces je u ozbiljnom zastoju, jer Hrvatska ne prihvata da u svoju „mapu puta” uvrsti otvorena pitanja za pronalaženje pravičnog rešenja za oduzeta stanarska prava u Hrvatskoj – kaže Svetlana Velimirović.

Naša sagovornica naglašava da je integracija u lokalnu sredinu na teritoriji naše zemlje drugi vid trajnih rešenja za izbeglice. To podrazumeva, pored formalnog sticanja državljanstva, i stvaranje uslova za rešavanje njihovih osnovnih egzistencijalnih pitanja i ravnopravno uključivanje u sve oblike društvenog života.

–Više od jedne trećine izbeglih i ratom ugroženih osoba je uzelo državljanstvo Republike Srbije, ali je rešavanje stambenog problema najvažnije pitanje. U proteklom periodu obezbeđeno je 2.850 paketa građevinskog materijala, izgrađeno je 2.905 stanova, otkupljeno 408 seoskih domaćinstava, dodeljeno 20 montažnih kuća i izgrađeno 332 stambene jedinice u objektima za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima. Do sada je, sveukupno, kroz stambene programe zbrinuto oko 30.000 osoba – kaže Svetlana Velimirović.

Po njenim rečima, Komesarijat za izbeglice je od usvajanja Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih osoba počeo sa planskim zatvaranjem kolektivnih centara. U ovom periodu broj ljudi smeštenih u kolektivnim centrima smanjio se za više od 18.000. Takođe, Republika Srbija je kao prioritet predložila finansiranje projekata za rešavanje njihovih stambenih problema i problema u zapošljavanju iz pretpristupnih fondova. Iz ovih fondova obezbeđeno je, kako navodi Svetlana Velimirović, više od 16 miliona evra, a projekti će se realizovati u naredne tri godine.

Višnja Dugalić

Komentari1
2624e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

NIkola KObac, u proLAzu
Da li je teško pisati o izbjeglicama, a ne biti izbjeglica? Ako pomorski kruv ima 7 kora izbjeglički nema ni jednu. Taj hljeb je umotan sjećanjima, patnjama i nadama. Cifre ne govore sve. One su samo dio statistike koju sve, pa i ova naše novo nastale, bivše jugoslovenske državice bilježe. Iza svake cifre o broju istjeranih, prognanih i nesretnih krije se mnogo sudbina. Mnogo jada! Izgraditi kuću je moguće ali zatrpati pamćenje – nije. Smjestiti izbjeglicu jeste humano ali ne smijestiti njihovu dušu je nova nesreća? Kome trebaju izbjeglice? Novac potrošen na projekte o kojima “Politika” piše ma u kojoj se zemlji realizovali je zamagljivanje stvarnosti. Zatvaranje kolektivnih smještaja – bacanje prašine u oči! Godine prolaze… Stasaju nove generacije bez puške i kosovske pjesme. Izbjeglička mladost nezna za toplinu rođenog ognjišta. Mi, koji bi se sutra vratili smo zakasnili na sve vozove jer smo požurili. Zašto? Ukrcali smo se te 1990/91 godine u krivi, na prugu samo sa jednom stanicom, sa jednim smjerom i otišli, otplovili… Daleko, daleko… Povratak je moguć, pojedinačan, slučajan… Sve je učinjeno I sve se čini da do povratka ne dođe. U II svjetskom ratu srpska domaćinstva u Hrvatskoj su gorila više puta I uvijek su obnavljana? Ko će danas obnoviti izgorjelo, ko će oživijeti mrtve, ko će vratiti žive zemlji kojoj pripadaju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja