sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:18

Prvo su me izbacili, onda decenijama iznurivali

Autor: Nada Torlakponedeljak, 15.06.2009. u 22:00
Таваница салона изједена влагом, овако изгледа купатило (Фото Нада Торлак, Политика)

Posle gotovo tri decenije, Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, bivšeg predsednika SFRJ, otvorila je vrata svog „privremenog“ boravišta u kome od smrti svog supruga živi sama, izolovano od očiju javnosti.

Već na pragu smo mogli da zaključimo: smišljenim i namernim neistinama o njenom „životu na visokoj nozi“, o gramzivosti i velikom bogatstvu, već 30 godina se zamagljuje stvarnost. A ona izgleda ovako: Jovanka Broz živi bez dokumenata, ličnih stvari i neregulisane penzije u jednoj beogradskoj kući u koju su je preko noći, bez njene volje, ubacili odmah posle smrti njenog supruga, koji izgleda za preko pola veka vladavine Jugoslavijom nije baš ništa ni zaradio ni stekao.

Spolja impozantna kuća, u lepom ambijentu Dedinja, preko puta kompleksa Belog dvora, unutra liči na sve samo ne na dedinjsku vilu. Počev od zarđale kapije, koju je mestimično potpuno „pojela“ korozija, preko zapuštenih i zarđalih baštenskih stolica i klupa...

Ipak, tek unutra nas je dočekalo pravo iznenađenje. U zidovima vlaga, otpali malter, dotrajale vodovodne i električne instalacije...

– Mesec dana posle Titove smrti, tačnije 10. juna 1980. godine došao je Slovenac Sergej Krajger i rekao da mi neće dati da ostanem u kući u Užičkoj 15, jer će ona biti Titov spomen-muzej. Pri tom mi je naglasio da ne smem ništa da ponesem iz kuće. Pogledala sam ga i pomislila: znači, mojih 35 godina života i rada ne vrede ništa – priseća se Jovanka Broz početka svog stradanja.

Iz te kuće nije smela da ponese bukvalno ništa, pa tako ni svoja lična dokumenta, fotografije, čak ni svoju garderobu...

– Dolničar, slovenački general, u međuvremenu je naredio da se zapleni i moja garderoba koju su držali u nekoj garaži ili magacinu dve, tri godine, tako da je dosta toga propalo. Iza tog, zuluma, jer to se ne može nazvati drugačije, stajao je Stane Dolanc, i sve to skupa bilo je strašno.

Da li ste tada na bilo koji način mogli da im se oduprete, obratite nekome?

Kad su ta zlodela sprovodili nada mnom, ja sam se, naravno, odupirala da izađem iz kuće u kojoj smo Tito i ja živeli 35 godina. Predlagala sam da ostanem u kući dok se ne izvrši popis i ne napravi ostavinska rasprava – priča Jovanka Broz i pojašnjava: – Titova deca su imala svoje porodice i domaćinstva, pa sam smatrala da treba da prisustvujem popisu imovine jer smo tu živeli samo nas dvoje i ja najbolje poznajem i kuću i stvari u njoj. Ali to niko nije hteo ni da čuje.

S tim u vezi Jovanka Broz se obratila pismom i tadašnjem predsedniku države Cvijetinu Mijatoviću, ali ni od njega nije uspela da dobije odgovor.

– Zamolila sam da me ostave u kući dok se to ne obavi i dok mi ne nađu neki smeštaj, odakle me neće svaki čas seliti, ali nije se oglasio, nije hteo da mi pomogne. U međuvremenu, kod mene dolazi Stavrev (on je bio potpredsednik vlade, poreklom Makedonac), sa ultimatumom da se iselim u roku od tri dana, a ako se tome suprotstavim „imaju oni i druge mere“, dislociraće me, tj. izbaciti.

Tako se i dogodilo. Jovanka Broz je protiv svoje volje naprečac dovedena u ovu „privremenu“ kuću u kojoj i danas živi.

– Opirala sam se da dođem u ovu kuću, ali ništa nisam mogla da uradim – pomirljivo je rekla i dodala: – Kuću sam upoznala 1945, jer je tu bio štab Gardijske brigade, dok sam čekala da mi naprave propusnicu da uđem u Beli dvor – bila je to lepa porodična kuća na lepom mestu.

(/slika2)Drugi put sam ušla u nju 1961. godine uoči Beogradske konferencije nesvrstanih zemalja, obilazeći, službeno, sve kuće koje su bile pogodne da u njima odsednu gostujući šefovi država. Adaptaciju je radila vojska. Hteli su da je pretvore u hotel, ali je posle prepravke postala ni hotel ni vila. Naime, adaptirana je tako da između ostalog ima i tri sobe i tri kupatila, kako bi gosti imali svoju intimu. Naravno, tada nisam mogla ni da naslutim da će mi jednog dana biti „dom“. Sećam se, upitala sam još tada jednog tehničara koga sam zatekla u kući: „Dobro kad ste već uložili pare za adaptaciju, jeste li to pravno rešili”, na šta mi je on potvrdno odgovorio i objasnio da im se obratio vlasnik kuće, predratni trgovac Petrović, i rekao da bi hteo da je proda državi, kako se oko nje posle njegove smrti ne bi svađala njegova deca, i da su je oni, kao država, otkupili. Ne znam da li je to tačno, niti imam mogućnosti da to proverim.

Dakle, silom ste isterani iz Užičke 15 i naterani da živite ovde?

Da, tako je bilo, iako ova kuća nije podesna da u njoj živi jedna osoba. Opremljena je državnim nameštajem, a svaki komad ima svoj broj i daje se na revers, pa se tako svake godine i popisuje...

Ko je sve učestvovao u Vašem isterivanju?

Kao što sam rekla, iz Užičke su me izbacili Krajger, Dolanc, Stavrev i Ljubičić, a u ovu kuću je kasnije dolazio Fadilj Hodža i pretio mi, ali o tome drugom prilikom... Kad su me ovde silom sproveli i ostavili bez ijedne lične stvari, opkoljenu sa 15 policajaca, koji su bili oko kuće, a u njoj nikoga da mi se nađe, u ovoj kući su me, u ime predsedništva, vlade, dočekali čovek koji je imao nadzor nad ovom kućom i još jedna žena. Htela sam da popričam sa njima, pa sam im ponudila da skuvamo kafu, ali mi je ona rekla da u kući nema ni kafe, ni džezve. Ama baš ničega, a kao dočekuju me.

Dve, tri godine posle čoveka koji je Jovanku Broz dočekao u kući, na čelo službe dolazi izvesni gospodin Ružić.

Šta se događalo posle toga?

Već prve zime u ovoj kući, noću oko tri, četiri sata, probudila me je voda koja mi se sručila u spavaću sobu. Nedugo zatim voda je poplavila i podrum. Javila sam se advokatu Fili Filoti da mi pomogne, da se nekom obrati da se reši taj problem. Pozvao je čoveka koji je u međuvremenu na čelu službe koja vodi računa o državnim kućama zamenio onog koji me je dočekao, izvesnog Ružića, koji je na taj poziv odgovorio konstatacijom „da izmišljam“. Zbog toga je Fila nazvao Banovića, tadašnjeg državnog tužioca, i rekao mu za vodu i Ružićev odgovor. Tek je reagovanje državnog tužioca nateralo Ružića da dođe. Zatekao me je u podrumu u gumenim čizmama... Naravno, poverovao je svojim očima, ali i pored obećanja ništa nije uradio. Eto tako je taj Ružić jedno vreme rukovodio kućom.

(/slika3)Znači, problem nije rešen?

Naravno da nije. Ponovo je unutrašnjost kuće bila poplavljena vodom, s krova. Obavestila sam o tome novog šefa službi, Janjuševića, koji je došao umesto Ružića. Janjušević je došao i rekao mi da je kupio neku masu ili emulziju za krov i da to mnogo košta. Pošto je bio petak, rekao je da će majstori doći u ponedeljak.

Ponedeljak je došao i prošao, pa drugi, pa treći ponedeljak, ali se niko nije pojavljivao. Onda je Janjušević još jednom navratio i rekao: „Znate, mi bismo vam pomogli, ali ne da Radonjić.” To je onaj koga sada gone zbog – da li Ćuruvije ili Draškovića. Ipak, Janjušević je bio jedini rukovodilac s kojim se moglo malo razgovarati o problemima i koji je, ruku na srce, naložio da se zamene poklopci na olucima, ali se ništa više nije radilo, priča Jovanka Broz napominjući da su joj svi ti rukovodioci reprezentativnih objekata stalno spominjali velike finansije koje su navodno obezbeđivali za nju, odnosno njene probleme, ali...

– Kuda su te pare odlazile, ja ne znam, jer se ovde nije ništa ulagalo.

Brozova se još jednom srela sa Aleksićem želeći da sazna zbog čega nisu ispunili obećanje, na šta joj je on odgovorio „da za to nema zakonske osnove“, iako mu je te poslove naložio predsednik vlade.

 – Posle Janjuševića za šefa je postavljen, mislim da se zvao Mićo Aleksić. To je bilo vreme Slobodana Miloševića, koji mi je poslao potpredsednika vlade Jugoslava Kostića, dva pravnika, jednog zapisničara i Aleksića. Kostić mi je rekao da dolazi u ime Miloševića i o meni govorio sve u superlativima, te da sam zadužila ovu državu i narod, te da sam na najbolji način predstavljala zemlju... pa će mi zato ovu kuću adaptirati i pokloniti. Dao mi je zadatak, rok od 15 dana, da se popakuju stvari kako bi se kuća pripremila za renoviranje, što sam ja i učinila. Poručio mi je i da će doći stručna komisija koja će kuću pregledati i proceniti šta treba raditi, o čemu imam dokument. Posle dva dana kod mene je došla Cica Knežević, koja se meni predstavila kao Miloševićev sekretar. Pitala sam je ko obezbeđuje sredstva za adaptaciju ove kuće, a ona mi je odgovorila da to nije moja, već njena briga, i da su sredstva već obezbeđena. Rekla je i da će stručna komisija sa arhitektom na čelu doći i napraviti izveštaj šta sve treba da se uradi.

(Sutra: Prevario me je i Milošević)


Komentari170
6588a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Angelina Nikolic
Samo da podsetim ovaj moj velikodusni narod da gdja. Broz je bila prva dama Titove Jugoslavije, a ne Srbije i da o njoj treba da brinu kao i o njenoj penziji i narodi iz tadasnjih Republika.
Perpetuum Mobilni
Kol'ko se ja SJECAM ona je se u javnost odjednom prestala pojavljivati jos dok je Tito bio ziv. U narodu se saputalo sta bi mogao da bude razlog. Zbog cega se o tome malo vise ne pise??? Iako je bio (valjda) bravar, onaj Tito koji je bio predsjednik SFRJ nije bio brav.
Djordje Gajovic
Bas mi je drago sto sam medju komentatorima procitao i komentar @Jovana Svilara 15/06/2009,23:31. Jovane vidim da ste u rodu sa Jovankom preko tetkine strane, jer kazete da je Jovankina majka od Svilara, pa me interesuje dali poznajete Branka Svilara, sluzili smo zajedno vojsku u Dubrovniku 59-60 godine, i on mi je isto rekao da je Jovankina mama od Svilara i da joj je on prvi rodjak. Verujem da citate komentare pa bi mi bilo drago da znam. Unapred se zahvaljujem.
Стана
Боље би јој било да проговори о злочинима над Србима, које је њен муж чинио, изабравши њу, Српкињу која се одрекла свих вековних вредности свога народа, да му буде жена, по принципу братства и јединства, да се Власи, т. ми Срби не сетимо!
ZORAN zoranic
stanje vase je isto kao i stanje naroda ovog...nebrinite...zivite na istoj lestvici kao i sav obican svet

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja