sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:19

Beograd na ostacima Rimskog carstva

Autor: Marija Brakočevićutorak, 16.06.2009. u 22:00

Da danas gotovo i ne postoji lokacija u starom delu Beograda na kojoj nema svedočanstava iz rimskog perioda, potvrdili su i ostaci rimskog vojnog logora iz drugog veka, prekjuče otkriveni ispod trase tramvaja u ulici Tadeuša Košćuška u Beogradu. Pod našim stopama, na pravcu od Trga Republike do Kalemegdana, sigurno se nalaze rimske lampe, keramičke posude iz srednjeg veka, ostaci ognjišta, legionarske barake, rovovi, peći, rimski grobovi, trase bedema... Nešto dalje, oko trga Slavija, ovakvih lokaliteta gotovo i nema, jer je u to doba ovaj deo prestonice bio velika bara, a krajem 19. veka lovište divljih pataka.

Današnji Beograd počiva na ostacima nekada moćnog antičkog Singidunuma koji su sagradili Rimljani u prvom veku naše ere.

Prema evidenciji Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na području 17 prestoničkih opština dosad postoji 626 lokaliteta koji kriju tajne nekadašnjih naroda sa ovih prostora. Zona užeg gradskog područja broji pet zaštićenih lokaliteta – „Usek” na Banjici, praistorijska Karaburma, Beogradska tvrđava, rimski Taurunum – Zemun i antički Singidunum koji se prostire na pet opština i riznica je mnogih malih nalazišta.

Prema rečima Zorana Simića, arheologa iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, antički Singidunum sastojao se iz logora u današnjem delu Beogradske tvrđave, zone civilnog naselja koja se pružala od Ulice kralja Petra, preko savske i dunavske padine do Kosančićevog venca i takozvanih nekropola od današnjeg Trga Republike, duž Bulevara kralja Aleksandra do Malog Mokrog Luga.

– Više od 80 odsto arheološkog kulturnog sloja u okviru zaštićenog prostora Singidunuma, tačnije u civilnom naselju i nekropolama, nažalost je uništeno podizanjem savremenog Beograda. Samo dve zone u najužem centru grada, Akademski park i deo kod Topličinog venca, tačnije ostaci turskog groblja, čuvamo kao arheološke rezervate – objašnjava naš sagovornik.  

Nažalost, pojedini sugrađani i ne sanjaju da svakodnevno prolaze pored nekog od lokaliteta koji ima antičku vrednost. Kako navode u Zavodu, malo ko zna da su tri lučna zidića koja se nalaze na platou ispred Filozofskog fakulteta zapravo ostaci rimskih termi koje su tu nađene još 1968. godine.

Nedaleko odatle, u Čika Ljubinoj ulici, prošle godine otkriveni su ostaci antičke kuće iz četvrtog veka, delovi poda i praga ulaznih vrata. Kako kaže arheolog Nela Mićović, na tom mestu je pronađen i deo zida ukrašen freskama, a takvih nalaza ima i na Kosančićevom vencu i u ulici Tadeuša Košćuška.

(/slika2)Kod Cincar Jankove i Uzun Mirkove ulice, na prostoru gde se gradi stambeni objekat, arheolozi Zavoda pronašli su nekropolu iz bronzanog doba i otkrili osam urni iz tog perioda. U Cincar Jankovoj ulici takođe je pronađeno pet grobova s kraja prvog veka.

– Pred nama su se pojavila i tri rimska kanala, a očekivali smo da ćemo naići na ostatke jugoistočne trase bedema rimskih logora. Pošto je na tom prostoru došlo do denivelacije zemljišta i pomenuta trasa je nažalost uništena – napominje Mićovićeva.

Minule godine u Dobračinoj ulici broj 16, kako vele arheolozi, pronađeni su i ostaci kasnog antičkog sloja,dok su na uglu Takovske i Kosovske nađeni rimski grobovi. Pre dve godine na lokaciji kafane „Tri lista duvana” iskopano je nekoliko rimskih nekropola, a u Pionirskom parku na mestu današnje podzemne garaže nađeno je čak 19 rimskih grobova. Početak izgradnje poslovno-komercijalnog kompleksa u Rajićevoj ulici odlagao je i pronalazak arheološkog nalazišta.

– Iskopavanja su počela 2004. godine, pronađeni su ostaci antičkog i poznoantičkog sloja, kao i ostaci trase jugozapadnog bedema i duplog rova koji se nalazio prema Ulici kralja Petra. Rov s kraja trećeg veka bio je zatrpan, a u njemu su pronađeni novčići, lampe, keramika, posude – objašnjava Simić.

Nadomak ovog lokaliteta, na uglu Knez Mihailove i Kralja Petra, arheolozi su nabasali i na prostor popločan kaldrmom iz drugog veka. U pitanju je, kažu u Zavodu, javna površina koja se nalazila ispred same kapije utvrđenja.    

Ovo su samo neke od brojnih arheoloških lokacija koje Beograd čine jednom od najbogatijih evropskih prestonica po broju nalazišta. Sve pokretne materijale iz antičkog perioda posle pronalaženja stručnjaci Gradskog zavoda predaju u ruke Muzeju grada Beograda, a nepokretna nalazišta, poput termi u Akademskom parku, arheolozi su dužni da konzerviraju.


Komentari27
7081a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dule
Drago mi je da smo se svi ispricali na ovu temu. Ne ljutim se sto me Darko naziva neznalicom. Ne ljutim se sto moje pretke slovene koji su uvek naseljavali Evropu neko naziva paganima do primanja hriscanstva. Ja volim moje "pagane" koji su pre pet hiljada godina imali pismo i koji su obradjivali bakar. Ti moji pagani su naseljavali danasnju Srbiju, danasnju Bugarsku /trakiju/ , Rumuniju, Ukrajinu, veliki deo danasnje Madjarske itd. A taj njihov jezik ja ne bih zvao Indo evropskim. To jrzicno drvo sam gledao samo neznam ko ga je stvorio, kada i u koju svrhu. I Darko i Aco i svi ostali vodimo poreklo iz istog slovenskog korena sto uostalom i DNA pokazuje. Hvala
Kataрина
@darko , 17/06/2009, 16:16 Srbin iz Toronta , 17/06/2009, 14:15" Evo ovako.Nisam arogantan vec nacitan.Kad bi mi Srbi malo vise citali knjige drugih kultura,verujem da bi bili mnogo pametniji narod,a ne ovako zatucani,ja Srbin,ja pravoslavac.Do svetog Save,Srbi su bili pagani a ne pravoslavci.A sad bi da ubijamo za to pravoslavlje."-Заиста сте претерали.Који то православци убијају за православље???Уосталом мени може да буде важније то што сам православна него националност.Ко каже усталом да араоганција и начитаност не могу заједно? У сваком случају у нашем православљу је на цени смерност и скромност и кад се пуно зна.
Aca
@ Ninoslav , 18/06/2009, 02:44 - Bas zbog toga sto naveli - simboli su se koristili hiljadama godina pre bilo kakvog pisma - moze se predpostaviti da je postojala nekakva vrsta verbalnog jezika. Najstariji ljudski artifakti (specificno napravljeni kao vrsta umetnosti) koji ukazuju na kreativnost i abstraktno misljenje su iz Afrike pre oko 70 hiljada godina. Najstariji 'dokument' koji ukazuje na matematicko poimanje je Isango kost (opet iz Afrike) potice od pre 20 hiljada godina. Najzad, specificni alel gena koji omogucuje govor, FOXP2 (u ljudima u kojima je FOXP2 mutiran govor je onemogucen, ali ne i kognitivna sposobnost) je prisutan i u ljudima i u Neandertalcima (ono sto se moglo sakupiti od Neandertalsog genoma je skoro sekvencirano), sto ukazuje da je bio prisutan u zajednickom pretku pre par stotina hiljada godina. Sve ovo ukazuje da su ljudi govorili mnogo pre bilo kog pisma (koje je nastalo pre 7 hiljada godina, ako se Vincanski simboli racunaju kao pismo).
realko
@srbiniztoronta-ne mislite valjda tako ozbiljno?beograd najstariji grad ? ha ha
Mirko
@Чињеница је да смо ми мјешавина западног и западњачког утицаја са приморја и Херцеговине и Босне и источног византијског из Македоније, Епира и Бугарске."......a Turskog? pa ljudi su bili 500 godina tu. Srbija kao Srbija ima 200 godina. Svi okrecu glavu na tu cinjenicu. Srbi su se vekovima mesali sa Turcima, poprimilo se dosta toga (turbo folk= turska muzika, je najbolji najnoviji primer da je mentalitet slican). Nije moguce da je sav taj Turski uticaj u zemlju propao. Mnoge to boli, ali to je cinjenica. Okretanje ledja od realnosti nije zdravo. Barem smo 30-40% Turci u kojecemu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja