nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2009. u 22:00

Nacrt zakona predviđa legalizovanu otimačinu

Треба нам нов нацрт закона о спорту: Дејан Шупут (Фото Л. Вулетић)

Direktor Udruženja za razvoj sportskog prava Srbije, magistar prava Dejan Šuput, jedan od članova radne grupe za izradu Nacrta novog zakona o sportu, u intervjuu za „Politiku” ističe da je Ministarstvo omladine i sporta potpuno ignorisalo predloge članova radne grupe i da je u javnosti stvorilo lažnu sliku o tome kako su „nacrt svi oberučke prihvatili”.

– Stručna javnost je Nacrt ocenila veoma loše, ali, Ministarstvo ignoriše takvu situaciju. Famozna radna grupa, čiji sam i ja bio član, zapravo nikada nije postojala. Niko od nas nije nikada dobio rešenje ili odluku da je član radne grupe. Ministarstvo nas je povremeno pozivalo, objašnjavalo svoje namere i tražilo sugestije i primedbe na tekstove koje nam je davalo, a potom je sve naše predloge ignorisalo. Tako smo došli do toga da je na brzinu protekla javna rasprava i da nemamo pravu sliku o raspoloženju stručne javnosti, a tek poslednjih dana oglašavaju se mnogi članovi sportskog pokreta koji su uvideli na koji način će biti oštećeni ako ovakav zakon bude usvojen.

Šta ne valja u nacrtu?

– Nacrt zakona uopšte ne odgovara uporedno-pravnoj praksi, ni evropskih ni ostalih država. Moja uloga, pošto radim u Institutu za uporedno pravo, trebalo je da bude da objasnim kakav sistem pravnog regulisanja sporta ogovara evropskom modelu sporta. Ništa od onoga što sam predložio ministarstvo nije uvažilo. Tako se došlo do nacrta od 193 člana, što je preobimno, evropski prosek je između 70 i 80 članova zakonskog teksta. Obimnost ne bi bila problem sama po sebi, da nije reč o prevelikom državnom intervencionizmu u sportskim odnosima. Usvajanje takvog zakona bi nas vratilo u sovjetsku epohu. Moderan zakon bi trebalo da razdvoji politiku i sport, a s ovakvim nacrtom politika bi dobila još veći upliv u rad sportskih organizacija koje su nevladine sportske organizacije.

Ministarstvo zamera da su sve prispele kritike „uopštene i paušalne”?

– Evo, ja ću biti konkretan. Recimo, toliki je državni intervencionizam u sportskim odnosima da se članom 38. propisuje ograničenje visine članarine sportskih organizacija, čime se krši autonomija rada sportskih organizacija i sloboda udruživanja građana kao jedna od ustavnih sloboda. Rešenjem da visina godišnje članarine u nekom klubu može biti desetina prosečne mesečne zarade u republici, vodi gašenju klubova i njihovom primoravanju da postanu preduzeća. Nije jasno kako će klubovi održavati svoje terene i sportsku opremu, ako im članarine, kao jedan od osnovnih izvora finansiranja, budu ograničene na smešne iznose. Zamislite golf klub, veslački klub ili hokejaški klub, kako navabljaju skupu sportsku opremu, na primer čamce, od članarina koje iznose samo 2000 dinara godišnje.  Ako se to prihvati uništiće se srpski sport. Očigledno, u ministarstvu postoji naivno verovanje da je sport grana privrede i ništa drugo pa da treba ukinuti klubove kao udruženja i naterati ih da budu preduzeća, što nije slučaj čak ni na zapadu.

Koje su još zamerke?

– Drugi primer neprimerenog intervencionizma jeste odredba da sportisti imaju obavezu da učestvuju u pripremama i da se takmiče za reprezentaciju. To je uvođenje neke vrste prinudnog rada što je ustavom takođe zabranjeno. Inače, teranje nekoga da igra za reprezentaciju neće dati nikakve efekte, jer on neće igrati ni punom snagom ni punim srcem ako je primoran.

Iz Ministarstva omladine i sporta kažu da se oni koji kritikuju plaše privatizacije?

– Ovde je sama ideja o privatizaciji u sportu pogrešno koncipirana, neprimerena duhu sporta i načinu organizovanja i rada sportskih organizacija. Nacrtom se predlažu rešenja kakva nigde na svetu nisu primenjena. Ide se na apsolutnu komercijalizaciju sporta. Nacrt predviđa da će se privatizovati gotovo sve, od plivačkih i atletskih klubova do imovine sportskih saveza. Osnovni problem je to što je ministarstvo ignorisalo sugestiju da je sport već privatizovan, jer sam po sebi nevladin sportski sektor se sastoji od nevladinih organizacija koje su privatne. Te organizacije, koje i danas rade po Zakonu o udruženjima građana i društvenim organizacijama, imaju svoju imovinu koja je u režimu privatne imovine. Ovo što se sada predlaže je neka vrsta legalizovane otimačine ili nacionalizacije sa željom da se ono što bi se nacionalizovalo kasnije proda. Drugi problem je sam način prodaje. Daje se ogromna uloga Ministarstvu omladine i sporta i Agenciji za privatizaciju mada ne postoji primer na svetu da je Agencija za privatizaciju imala ulogu pri prodaji neke imovine u sportu, a pritom je nejasno šta je to imovina koja će biti prodavana: da li su to sportski objekti, zemljište na kome se oni nalaze, da li je to kapital sportskih organizacija, prava koje ona imaju po osnovu ugovora s igračima…

Neke Vaše kolege su već kritikovale u nacrtu to što se predlaže besplatna podela akcija?

– I tu se krši sloboda udruživanja građana, jer se teraju sportske organizacije da se kao udruženja, mimo volje svojih članova i osnivača transformišu u akcionarska društva po sili zakona. Poseban problem je što postoji član zakona u kome se kaže da će 20 odsto tih akcija biti deljeno bivšim sportistima, sportskim funkcionerima i navijačima koje klub prepozna kao svoje… Do sada sam želeo da verujem da je samo reč o neznanju onih koji su ovo sastavili, ali pošto oni toliko grčevito brane ta rešenja, toliko ignorišu sve primedbe, plašim se da su neki od njih možda vođeni nečasnim namerama. Ako predlažete donošenje zakona koji vam omogućava da nekome koga bez kriterijuma prepoznajete kao navijača na reč dajete akcije koje će imati i novčanu vrednost, otvarate pandorinu kutiju i prostor za korupciju u sportu, za upliv kriminala, za razne ucene i malverzacije prilikom sprovođenja privatizacije…

Šta predlažete?

– Ovakav nacrt zakona ne treba da ide dalje u zakonodavnu proceduru. Treba ići korak unazad i napisati nov Nacrt. Ako smo kao zemlja izgubili devet godina, koliko već pišemo Zakon o sportu bez uspeha, onda nije strašno da izgubimo još par meseci, ako će to doprineti razvoju srpskog sporta. Poseban problem je što predložena privatizacija u sportu ugrožava i prava starih vlasnika zemljišta i nepokretnosti time što bi njihova imovina mogla biti prodata pre denacionalizacije. Ovakav zakon stvorio bi haos i na planu finansiranja sporta, jer bi svako mogao samostalno da se prijavi državi i traži finansiranje nekih sportskih programa o čemu bi opet odlučivala komisija Ministarstva pod uticajem politike. U takvoj situaciji vrlo lako bi moglo da dođe do toga da se politički podobnim savezima ili nekim drugim sportskim organizacijama daje novac, a nepodobnima ne.

Šuput je ocenio i da je „izuzetno je loše što se naš zakonodavac opredelio da tretira sport kao biznis”, što je „potpuno zanemario vojni i policijski sport, koji su nosioci razvoja sporta u mnogim zemljama”, što „ se na izvitoperen način forsira vrhunski sport”…

Aleksandar Miletić

Komеntari9
64164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

NEBOJSA VULIC
Jedino sto bih prokomentarisao je to da zakon sa pravom regulise MORANJE sportiste da igra za reprezentaciju, ma kakva prinuda, za neodazivanje treba takve kaznjavati i od starne evropskih organizacija, ALI isto sportisti treba omoguciti sve da bi ga primorali da igra za reprezentaciju.
Zoran Novakovic
Najzad da se kaze da ovaj Nacrt zakona nije dobar. U onome sto sam video svi imaju vise prava (igraci,navijaci...)od nas osnivaca koji smo stvorili klubove i razvijali ih. Kao prvo kad osnivate klub treba da spremite,odstampate,overite u sudu papire za ministarstvo i da ministarstvu uplatite taksu od nekoliko hiljada dinara,a i overu u sudu i stampu ste fino platili. Treba da zakupite i platite salu i rekvizite,treba da radite dve do tri godine sa decom da ih naucite da postanu igraci da mogu da se takmice. I sve vreme ulazete rad i svoje licno vreme u treninge i organizaciju kluba(sastanci, dogovori,seminari,sastanci u MUP-u oko organizacije manifestacija...). I do tada nigde nema ama bas nikakvog ucinka igraca i navijaca. Pocinjete da se takmicite i navijaci nece da dodju na utakmicu ako im naplacujete karte pa ih vi onda pustate besplatno na utakmice. Igraci uvek imaju precih obaveza nego sto je trening,a i na utakmice neki put nemogu da idu jer imaju neke svadbe ili zurke ili je neki koncert u Beogradu nekoga inostranog sastava, a sve vreme vi placate zakup sala i hala i sudijske takse i kotizacije savezu. Navijaci dok pobedjujete dolaze,a ako izgubite neku utakmicu onda vas napuste. Igraci koji napreduju zele sto pre da se prodaju u prvoligaske klubove, a roditelji vam stalno osporavaju vasa zakonska i moralna prava da budete obesteceni od novog kluba(iako imate potpisane ugovore i ulozili ste kao sto se vidi iz prethodnog znatna sredstva ). I jedni i drugi budu u klubu i oko kluba po dve do tri godine i vise ih nikada nema (sto je njihova sramota),a u ovome Nacrtu su oni stavljeni na prece mesto nego ljudi iz uprava klubova koji su sto pisac vaseg clanka kaze udruzenje gradjana i nevladina nezavisna organizacija. Mi razvalismo nase automobile vozeci decu na utakmice i nase porodice trpe zbog naseg odsustvovanja od kuce,a sada smo baceni u stranu i sada ce Ministarstvo da prodaje nase klubove,a svako obracanje njima su nam naplatili(registracija,promena imena..
kosovka
Ni Zakon o kulturi nije dobar, trebalo bi ga vratiti na pocetak, ali to se ne moze. Javne rasprave i okrugli stolovi su samo maska. Sve se dogadja u nekom kabinetu, ili uz vecericu, a zakone koji se ticu posebnih oblasti (sport, kultura) koje su nas jedini izvozni brand, pisu oni koji o tome nemaju pojma. Srbija.
Milica Peric
Sramota sta sve ljudska sujeta moze da ucini! Nema nista gore nego kada se neko, zbog povredjene sujete, sveti ljudima, bez ikakvih argumenata i to na najvisem drzavnom nivou!
Ђура Даничић
Коначно да се чује разуман глас и о нашем спорту, а не да се само пише о неуспелим скупштинама и изборима у појединим клубовима. Ако се настави овако одоше нам сви талентовани спортисти из земље. У потпуности подржавам ставове младог и очигледно веома упућеног експерта Дејана Шупута.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja