Kada su se stanovnici Grenlanda prošlog novembra izjasnili u korist proširene samouprave i autonomije pod okriljem Danske, mnogi su se ponadali da je načinjen presudan korak prema sticanju nezavisnosti. Međutim, ovaj proces je znatno složeniji, a kompletna emancipacija od nekadašnje metropole mogla bi da ima „visoku cenu“ za najveće ostrvo na svetu.
Danska kraljica Margareta Druga doputovala je u nedelju u Nuk, glavni grad Grenlanda, kako bi proglasila početak „nove ere samouprave“ za 57.000 stanovnika „autonomne zemlje“. Sa druge strane, promene koje deluju kao revolucionarne za sada imaju samo simboličan značaj.
Jezik većinskog naroda Inuita (Eskima) postao je zvanično sredstvo komunikacije, priznata je samobitnost grenlandskog naroda, uz delimično preuzimanje nadležnosti u zakonodavstvu i raspolaganju prirodnim resursima (minerali i nafta). O pitanjima spoljnih poslova i odbrane i dalje će se odlučivati u Kopenhagenu. Dodatni činilac koji vezuje Grenland za Dansku, i koga će se samoupravna teritorija teško odreći u korist nezavisnosti, jeste finansijska pomoć matice koja iznosi 633 miliona američkih dolara (11.300 dolara po stanovniku).
Celokupna ekonomija Grenlanda godišnje privredi nešto više od milijardu dolara, uglavnom od ribolova, dok su neznatni prihodi od rudarstva i naftne industrije.
Prema novom sporazumu između Danske i Grenlanda, polovina prihoda dobijenih od eksploatacije mineralnih bogatstava ostaće autonomnoj vladi u Nuku, što bi trebalo da smanji sadašnji nivo danskih subvencija.
Danski premijer Lars Roke Rasmusen ističe da novac nije ključan u čitavom procesu, ne odbacujući mogućnost da Grenland eventualno stekne nezavisnost. „Reč je o fundamentalnom poštovanju grenlandskog naroda, koji ima pravo da odlučuje o sopstvenoj sudbini.“ Govoreći o odnosima između „kolonije“ i „metropole“ koji se poistovećuju sa „brakom”, predsednik vlade Grenlanda Kupik Klajst izjavio je da „suprug (Grenland) treba da ima jednaka prava kao i supruga (Danska)”.
Dok politička elita grenlandskih Eskima mašta o nezavisnosti, autonomna zemlja je pored ekonomskih suočena i sa značajnim socijalnim problemima, poput alkoholizma, nezaposlenosti i nasilja u porodici, piše „Njujork tajms“. Poteškoću predstavlja i nerazvijena infrastruktura, od koje zavisi dalji ekonomski razvoj.
Klimatske promene za sada pomažu ostrvljanima, koji u južnim krajevima podižu poljoprivredna dobra i otvaraju farme. Međutim, svi za sada čekaju izgradnju dugo najavljivanih topionica aluminijuma i ozbiljnije investicije u naftni sektor u priobalju. Ukoliko se istraživanja geologa pokažu tačnim i budu otkrivene velike rezerve nafte, „ekonomski bum“ bi mogao da ubrza transformaciju Grenlanda u suverenu državu.
M. Kovačević
