četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Ne pitajte ih za prvi milion

Autor: Milan Škulićutorak, 30.06.2009. u 22:00

Poznati američki autor brojnih studija o organizovanom kriminalu Abadinskiističe primere tzv. barona-pljačkaša, kao istorijskih predaka organizovanog kriminala u SAD, među koje svrstava i nekoliko „uspešnih poslovnih ljudi”:

Džon Džejkob Astor (1763–1848), došao je iz Nemačke „bez penija u džepu”, a postao je najbogatiji čovek svoje epohe u Americi. Trgovao je sa Indijancima, kojima je prodavao alkoholna pića, pri tom ih sistematski varao, služeći se često i nasiljem. Korumpirajući vladine službenike postao je monopolista u oblasti trgovine kožom i vrlo brzo stekao ogromno bogatstvo.

Kornelijus Vanderbilt (1794–1877), potomak je male farmerske porodice iz jednog mesta koje je danas deo Njujorka. Prvu zaradu ostvaruje baveći se prevozom robe brodovima. Vrlo brzo je stekao veliko bogatstvo tako što je služeći se korupcijom ostvario transportni monopol, prvo u Nikaragvi, a kasnije i u drugim zemljama srednje i Latinske Amerike, ali i u nekim evropskim državama. Kao i mnogi drugi uspešni „biznismeni”, Vanderbilt je bio i veliki ratni profiter, koji je stvorio čitavo bogatstvo trgujući oružjem tokom američkog građanskog rata.

Liland Stanford je prema nekim autorima, bio „jedan od najvećih davalaca mita i lopova svog vremena”, a svoj „najgenijalniji” poslovni potez odigrao je kao guverner, uključenjem u poslove „Centralno-pacifičke železnice”. Tada je zaradio ogromno bogatstvo.

Džon D. Rokfeler enormno se obogatio tako što je, koristeći legalna, ali i nelegalna sredstva, uspeo da stekne monopol u proizvodnji i prometu naftom u SAD, pa je 1890. godine kontrolisao oko 90 odsto proizvodnje nafte u toj velikoj državi, što mu je obezbeđivalo ogroman profit.

J. Pirpont Morgan svoje bogatstvo stekao je kao ratni profiter tokom američkog građanskog rata. Poznat je po tome što je unionističkoj armiji prodavao defektne karabine. Kasnije se uključio u borbu za transportne monopole i unosne berzanske poslove.

Ima li neke sličnosti između istorijskih primera preteča organizovanog kriminala u SAD i tog oblika kriminala u Srbiji ? Svakako da ima. Dovoljno je pomenuti građanski rat u našem okruženju i višegodišnji ekonomski embargo. Kao „šlag na torti”, tu su tranzicija i privatizacija. Davno je rečeno da „iza svakog velikog bogatstva, stoji veliki zločin”. To, doduše, ipak ne mora uvek biti slučaj, ali često jeste. U uslovima kakve-takve demokratije i tržišne ekonomije, pre ili kasnije, mora se pojaviti i organizovani kriminal. Kada jednom nastane, on se nikada ne može potpuno eliminisati, a pravne države nastoje da ga „drže pod kontrolom”, tako da organizovane kriminalne grupe nikada ne budu jače od same države.

Onaj ko obećava potpuno uništenje organizovanog kriminala ili ne zna o čemu govori ili svesno izgovara neistinu. U svim savremenim i demokratskim državama postoje neki oblici takvog kriminala, a države iako svesne da je njegovo potpuno eliminisanje „nemoguća misija”, nastoje da ga delovanjem policije i pravosuđa svedu na najmanju moguću meru. Od posebne je važnosti da kriminalna politika ne bude mreža u koju se hvataju „male ribe”, a kroz koju prolaze „velike ribe”.

Radi efikasnijeg suzbijanja organizovanog kriminala, u pravne sisteme uvodi se niz posebnih mogućnosti za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela te vrste. S obzirom na uobičajeni „dokazni deficit”, koji je karakterističan za organizovani kriminal, „zakon ćutanja” koji važi za pripadnike organizovanih kriminalnih grupa, pretnje svedocima, viši stepen „zaboravnosti” svedoka, koruptivno delovanje i veliku ekonomsku moć organizovanih kriminalnih grupa, te njihovu spremnost da bez oklevanja primene nasilje i fizički eliminišu one koji ih ugrožavaju, od posebnog je značaja korišćenje određenih specijalnih istražnih tehnika, kao što su tajni audio i video-nadzor, angažovanje prikrivenih islednika i sl. Takve posebne dokazne radnje često su efikasnije od onih klasičnih, ali njihova primena mora biti oprezna i selektivna. S jedne strane, one su veoma skupe, a ako se suviše široko koriste postaju i nedovoljno efikasne. S druge strane, preterana primena takvih mogućnosti bila bi veoma opasna po ljudska prava i slobode, jer bi se onda postavilo poznato pitanje „ko će nas čuvati od čuvara”.

profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu


Komentari0
c9517
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja