petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:12

Popa je razmišljao evropski

Autor: Zoran Radisavljevićčetvrtak, 02.07.2009. u 22:00
Мирослав Максимовић (Фото Латиф Адровић)

Miroslav Maksimović (1946), pesnik i esejista, autor zbirki pesama: „Spavač pod upijačem”, „Menjači”, „Pesme”, „Sećanja jednog službenika”, „Soneti o životnim radostima i teškoćama”, „Životinjski svet”, „Nebo”, „Beogradske pesme”, dobitnik je naših najznačajnijih književnih priznanja: Brankova nagrada, „Milan Rakić”, „Branko Miljković”, „Rade Drainac”, „Isidora Sekulić”, „Branko Ćopić”, Zmajeva, Dučićeva, Disova nagrada, „Žička hrisovulja”, „Desanka Maksimović”, „Zaplanjski Orfej”. Za knjigu „77 soneta o životnim radostima i teškoćama”, koju je objavila beogradska „Prosveta”, dobio je nagradu „Vasko Popa” koja će mu danas biti uručena u Vršcu.

U kojoj meri je Vaše pevanje blisko poetici Vaska Pope?

Pišući o mojim ranim knjigama, davno, krajem sedamdesetih, Nikola Koljević je tu poeziju smestio u prostor između Stevana Raičkovića i Vaska Pope. Ako se to što sam radio pogleda iz perspektive savremenog srpskog pesništva, lako se vidi da mi je Raičković veoma blizak. To su mnogi primetili, ali je malo ko uočio dodirne tačke sa Popinim načinom pisanja. A ima ih. Recimo, kako jednostavno dati složenu priču, ili kako pesničku sliku pretvoriti u misao.

Popa je na vešt način spajao nacionalne teme i evropski duh. To nam je potrebno i danas, možda više nego ikada?

Retki su srpski pesnici koji su se toliko i tako dobro bavili, u poeziji, važnim i dubokim nacionalnim temama, kao što je to činio Vasko Popa. A istovremeno se ponašao i razmišljao ne samo kao evropski, nego kao svetski pesnik. Putujući po svetu, kao uspešan i mnogo prevođen pesnik, nosio je svoje Kosovo („Polje kao nijedno/ Nad njim nebo/ Pod njim nebo”), ne krijući ga da bi dobio vizu. Nije bio zbunjen kao mnogi, među nama, koji brkaju političku priču o Evropskoj uniji sa autentičnom a evropskom osnovom bivanja srpskog naroda. Ako si ono što jesi, lako ćeš naći put komunikacije sa drugima, ako su oni autentični. No, to mogu poezija i pesnici, jer se bave večnim suštinama a ne trenutnim potrebama. U poeziji, Kosovo je srpsko, a u politici može biti svačije, ko god je jači.

Svoje pesništvo ste podelili na tri etape: rano, srednje i najnovije, koje nazivate kasnim tamnim dobom. Ima li izlaza iz tunela?

Pretpostavljam da ne mislite na moju pesničku priču nego na istorijski tunel u kome, navodno, tumaramo svi, kao država i kao nacija. Pa, ako je to tunel, onda sigurno ima izlaz, i to najmanje dva. Naše je da koračamo, ne čekajući prevoz. Nemamo snage, reći ćete. Onda jačajmo, i u tunelu može da se vežba: jedan-dva, jedan-dva... Biće nam potrebna ta snaga i kad izađemo iz tunela, ni tamo nas ne čekaju med i mleko. U međuvremenu, dok smo u mraku, neka nas ne zavara svaka svetlost koja se pojavi na vidiku: možda je to samo lampa nekog ko i sam tumara. A možda tako, radeći, na izlaženju, otkrijemo da i nismo u tunelu.

U nagrađenoj knjizi su soneti pisani poslednjih četrdeset godina. Iako ste češće pisali slobodnim stihom, nikada niste odustali od soneta?

Ni pristao, ni odustao. Soneti su do mene došli sami od sebe, prirodno se poklopili sa potrebama izraza. Pisao sam ih povremeno, po nalogu pesničkog instinkta, a ne po planskoj odluci ili po nekom opredeljenju. Sonet je, valjda, i opstao toliko vekova zato što lako „prima” potrebe različitih pesnika u različitim vremenima. U stanju je da podnese inovacije i „inovacije”, a da zadrži stabilnu zadatu strukturu.

U zbirci je veliki broj starih soneta, ali ova knjiga je, ipak, potpuno nova?

Sve tri moje knjige soneta napravljene su od svih soneta, objavljenih ili neobjavljenih, koji su u tom trenutku bili napisani. Knjige sam sklapao onda kada bih osetio da je pisanje ušlo u jednu potpuno novu atmosferu, različitu od one u kojoj je bila prethodna knjiga. U toj novoj atmosferi, i stare pesme drukčije su zvučale. Zato su druga i treća knjige nove, uprkos tome što u njima ima dosta starih pesama.

U Vašim sonetima kombinujete metafizičko i „svakodnevni život”.

Nema kombinatorike. Samo koristim pesnicima oduvek znanu metafizičku pozadinu svakodnevice. Svakodnevica je neka vrsta glumice: znate kako izgleda, znate kako se zove, ali umetnost od nje načini sasvim drugu osobu, koja živi u drugom vremenu, sa drugim imenom. Ako, recimo, novinari „Politike” još nisu otkrili metafiziku lifta u „Politikinoj” zgradi, tu je poezija, da malo okrene sliku i tu metafiziku pokaže. Pa, onda, možda ni Vama neće biti dosadno da se svakodnevno vozite između spratova.

U jednom sonetu kažete: „To što će pasti, dokaz je da je živeo stvarno”. Da li to znači da ko padao nije, nije ni živeo?

Taj sonet je napisan krajem 1968. Jedino je moj pokojni drug Mile Perišić formulisao vezu istorijske 1968. i moje prve knjige soneta. Po njemu, ta veza je – duh poraza. Posle poraza (bučnih) ideala, valja naći (tiše) razloge života. Pri tom, ne treba nipodaštavati ideale – to što su poraženi je dokaz da su živeli stvarno – nego treba, koliko se može, ali čestito, graditi život.


Komentari0
483ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja