sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 03.07.2009. u 22:00 Mirjana Vukojčić

„Fantastična” realnost Vesne Parun

Весна Парун

Padala je letnja olujna kiša na putu od Zagreba do Stubičkih Toplica, kao da Bog Perun doleće na vatrenim kolima, nebom grmi, oblacima tutnji. On ne sluti da idem drugoj vatri u susret.

Prazni hodnici stacionara u banji, tišina, tražim sobu u kojoj živi Vesna Parun. Kucam na vrata.

„Ko je?”

„Ja sam, Mirjana, čule smo se jutros”.

„Uđi, uđi…”

Na krevetu u beloj posteljini leži najveća živa pesnikinja Balkana. Poljubile smo se. Sela sam pored njenog kreveta. „Kako si me našla?”

„Preko prijatelja sam saznala gde ste. Privatno sam došla u Zagreb, ali sam mnogo želela da Vas vidim posle mnogo godina.” Podsećam je da smo se prvi put srele na „Kolarcu” u Beogradu, kakva slučajnost, bio je jun mesec davne 1985. godine. To je bio njen prvi dolazak u Beograd posle desetak godina. Veče posvećeno njoj bilo je predivno. Slobodan Rakitić je sve to organizovao. Milan Komnenić i Aleksandar Petrov su nadahnuto govorili o njoj, a ja sam govorila njenu poeziju. Vesna je sa velikim uzbuđenjem čitala svoje stare i nove pesme.

Podsećam je na „Brankovo kolo” – na Stražilovu smo bile zajedno; pa na veliko veče koja je ona organizovala u Udruženju pisaca u Zagrebu. Saša Petrov i ja bili smo gosti iz Beograda. To veče posvećeno njenoj poeziji trajalo je četiri sata. Podsećam je i na Disovo proleće u Čačku, kada je dobila Disovu nagradu; i na naša putovanja po Srbiji…

Sve pamti, svega se seća. To su bili dani i večeri koje je Vesna Parun „gradila” zajedno sa nama. Njeni dani su bili reč i razum, praiskonska vatra.

Danas, 2009. godine – fantastična realnost. Jedna soba, jedan krevet, jedno ćebe, jedan jastuk, jedan tanjir supe, jedan tanjir sa grožđem, jedna šolja čaja, jedan radio koji tiho svira… Sve je jedno, samo je Vesna jedina. Oko njenog kreveta su gomile papira, olovaka, knjiga… I kreće moćna reka njenih reči koje opčinjavaju, bude strah, divljenje, strast.

…„Meni je 88. godina, ali sve znam, sve pamtim. Ljudi ne znaju da ja devet godina ne mogu stat na tle, ne mogu dohvatit ništa. Ne to da ja ne mogu hodat, nego ja ne mogu iz kreveta zakoračit devet godina. Meni je krevet sve... Niti mi ko dođe, niti me ko šta pita, shvati, ja kao da ne postojim. Ali, ja radim, pišem dalje. Vidiš, ispisala sam ovde pet stotina stranica. Imam i spremne tri knjige. Ako uspijem to objavit, bit će dobro… Znaš, samo bih htela da svoj život dovršim kao čovjek.”

Vesna Parun je sama, sa svojim maslinama sa otoka Zlarina, sa borovima koji je dižu u nebesa i pozdravima iz detinjstva.

„Bor sam kao i ti, i jednaki smo. Dišemo zajedno u ritmu ovog šuštećeg vjetrića i disanjem se krećemo, živimo.”

Posle dugog razgovora, skoro izvinjavajući se, kažem joj da moram za Beograd. „Beograd je grad moje mladosti. U Beogradu sam imala najbolje prijatelje.”

E sad tek počinje prava priča – o Stevanu Raičkoviću, Mići Danojliću, Radomiru Andriću, Momi Dimiću, Slobodanu Rakitiću…

„Vesna, doći ću opet kad uzmognem.”

Skida velike, crne naočari, gleda me pravo u oči. U njenim očima vidim suze, čini mi se da su radosnice.

 „Hoćeš li doći?”

„Sigurno”, odgovaram. Ljubim njene nežne ruke koje su ljubile život. Odlazim do vrata, Vesna za mnom kaže:

 „Moj Balkan. Tako bih želela leći na zelenu travu, gledati u nebo i pričati sa nekim.”

„Vesna, možda sa Vašim ’usnulim mladićem’. Povešću Vašeg mladića sa sobom i on će se probuditi u Beogradu i objaviti svima da Vaša poezija nikada nije usnula.”

Komеntari12
db508
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sanja ilic
Ko mi ubi ljubav i oduze nadu te motiva nemam da preživim vremena teska ova, ko zamrači sunce u sutonu sudnjem dozivajući strahove stradanja ljudskih,ko sakri iskre pesnika što nas uvis bez razloga dižu čineći nas moćnijim od nedaća, ko me na mladost seti prizivajući mi Vesnu u sećanje kad sam htela dohvatiti zvezdu jer ljubav nosila me je?Volela bih da ostvarim kontakt sa zaljubljenicima Vesnine poezije, da se tako osetim živom i poverujem da nada još postoji jer ljubav čeka tamo negde....Sanja
Gordana H.S.
Dirljivo i bolno. Hvala Mirjani Vukojcic glumici JDP-a na ovom toplom tekstu i podsecanju da je jos uvek medju nama i da stvara ova velika pesnikinja. Usamljena je ocigledno, ali to su i godine kada se usamljenost oseca vise no ikad, ipak vec punih devet godina zivot se krece pored nje. Treba iskorititi to sto je jos ziva i sveze pameti i napraviti sa njom niz razgovora na razne teme. Mene je za tim poslom zelja minula, ali rado bih procitala te tekstove i odgledala slicnu emisiju na tv.
Milica Ralic
Poeziju Vesne Parun upoznala sam 55.godine preko mog i njenog prijatelja tada novinara NINa Branka Pejica i imam nekoliko njenih zbirki pesama. Sramota je za zemlju u kojoj zivi da je tako napustena i zaboravljena.Ali izgleda da je to sudbina vecine talentovanih ljudi , koje slave tek kada vise nisu medju nama.
marinko vucinic
Živimo u surovom i nepoetskom vremenu.U vremenu u kome ne samo sredina u kojoj živi Vesna Parun nije velikoj pesnikinji obezbedila život dostojan čoveka.Vesna Parun je za moju generaciju u svojoj poeziji uvek nosila neki tajanstveni duh ljubavi i tuge.Zato nije slučajno što je ovaj dirljivi tekst izazvao toliko suza i uzbuđenja.Fascinantno je to da Vesna Parun nije izgubila veru u ljubav i poeziju.Neko je ovih dana rekao da je živeo u vremenu gorostasa Ive Andrića,M. Krleže, M. Crnjanskog, Meše Selimovića.Šta može da očekuje vreme u kome je zaboravljena i na puštena Vesna Parun.Ovo je dobar povod da se vratimo njenoj poeziji Dragica i Buca Vucinic
Valentina Obradović
"Povešću Vašeg mladića sa sobom i on će se probuditi u Beogradu i objaviti svima da VAŠA POEZIJA NIKADA NIJE USNULA..." Bravo za divnu novinarku, koja je Vesni ove reči spustila na dlan. Na neki način, je i mene, rastuženu, utešila. ... Vesna, niste sami.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja