sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 07.07.2009. u 22:00 Nebojša Katić

ONO ŠTO SVI ZNAJU

Model po kome posluju banke u Srbiji (i Rumuniji) neodrživ je, i to svi znaju, ali se ovaj problem mora rešavati postupno. To je kratka dijagnoza iz nedavnog intervjua Mareka Belke, direktora evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ono što po Belki svi znaju, samo je za Srbiju tajna.

MMF je odjednom progledao i uočio dramatične probleme u finansijskom sistemu Srbije. To se ponajviše odnosi na eksplozivni, neodgovorni rast privatnog zaduživanja, kao i na činjenicu da se privreda i građani zadužuju u devizama, i da su zato izloženi ogromnom kursnom riziku. Sistem je bio održiv samo dok je kurs dinara počivao na prodaji državne imovine i na inozaduživanju. Svetska ekonomska kriza je pokazala ludost takvog modela.

MMF možda želi da postupno reši problem neodrživog srpskog bankarskog modela, ali koncept rešenja koji se nazire previše liči na onaj koji je i doveo do kraha srpske ekonomije.

U sklopu novog aranžmana sa MMF-om, država će se zadužiti za nove tri milijarde evra kako bi se zaustavilo povlačenje kapitala, kolaps deviznog tržišta i propast banaka. Smisao ove pozajmice je da obezbedi deviznu likvidnost Srbije i da uveri inokreditore da Narodna banka (NBS) ima dovoljno rezervi da brani kurs dinara kada on ponovo bude pod pritiskom. Banke će imati sigurnost da novac iz Srbije mogu povući kada to požele, pa nema potrebe da sada žure. NBS će održavanjem precenjenog kursa indirektno subvencionisati kredite i profite banaka. Troškovi neodrživog bankarskog modela biće tako prevaljeni na budžet Srbije.

Da bi se bankarski kapital zadržao u Srbiji, nije dovoljno samo nastaviti sa politikom precenjenog dinara. I domaće kamatne stope se moraju održavati na visokom nivou.

NBS će, kao i do sada, pod izgovorom antiinflacione politike, referentnu kamatnu stopu držati na nivou koji zadovoljava banke i njihove kamatne apetite. I država pomaže isti proces pozajmljujući novac od domaćih poslovnih banaka kako bi finansirala bujajući budžetski deficit. Kamatna stopa koju država plaća je galantna, pa na tržištu novca ona konkuriše privredi i svojom tražnjom podiže kamatne stope. Umesto privredi, banke plasiraju novac državi i NBS. Dinar kredita koji je otišao državi, dinar je manje za privredu.

Iz ugla banaka, to je sjajna politika. Uprkos opštem privrednom kolapsu, finansijski sektor je i u prvom kvartalu ove godine zabeležio veliki rast. To je jasan simptom finansijske patologije.

Primarni zadatak MMF-a je da štiti interese poverilaca, pa će i u avgustu snižavanje budžetskog deficita bitu njihov ključni zahtev. Da bi mogla da otplaćuje kredite koje sada olako uzima, država mora radikalno smanjiti budžetsko trošenje i veliki deo budžetskih prihoda usmeriti za otplatu dugova. To neće biti dovoljno, pa se štednji države, uprkos opštoj nemaštini, moraju pridružiti i građani. Ta štednja je odavano morala početi.

Država bi morala ukinuti kredite sa valutnom klauzulom – bar za građane. Isto tako, morali bi se ukinuti keš krediti, kao i zaduživanje putem kreditnih kartica. Ovi krediti sa astronomskim kamatama nanose ogromnu štetu građanima i ekonomiji i služe isključivo interesima banaka. Država ne može mirno posmatrati ovo samosatiranje građana, jer će se na kraju deo računa ispostaviti njoj, upravo onako kako se to danas događa.

NBS bi trebalo da obori referentnu kamatnu stopu. Inflatorni efekat bi bio minimalan. Banke bi povukle novac plasiran kod NBS, ali ga ne bi dale ni privredi, ni građanima, jer je solventnih dužnika sve manje. Novac bi verovatno napustio Srbiju, devizno tržište bi bilo pod pritiskom, ali NBS ima dovoljno rezervi da ovaj udar neutrališe na nivou kursa na kome to želi. Na ovaj način Srbija bi se samo oslobodila novca koji ničemu ne služi, i makar malo smanjila spoljni dug i kamatni teret.

Ekonomski problemi Srbije su strukturni a ne konjunkturni, i neće nestati kada se svetska kriza okonča. Primenom terapije koju danas propisuje MMF, uz politiku visokih kamata i precenjenog dinara, ukupan spoljni dug Srbije (dug države i privatnog sektora) u naredne dve godine preći će nivo od 90 odsto bruto domaćeg proizvoda. Srbija će tako ući u stanje permanentne dužničke i ekonomske krize, a budućnost će biti još beznadnija od sadašnjosti. Srbija mora početi da rešava svoje strukturne probleme, a bankarski sistem je njen najduže skrivani problem.

finansijski konsultant

Komentari70
70e62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ibn Malik
Za Stojana Nenadovića: Ako taj nekreditni novac, kako kažete, pada s neba, da li to znači da ja ne moram ništa da radim, nego samo sačekam da padne s neba, pokupim ga i odem u samoposlugu (ili kafanu)?
stojan nenadović
Poštovani gospodine Demi, Vi kažete da ja želim da pozajmljivanje novca zamenim poklanjanjem novca, a da sve ostalo ostane isto. Ako se novac poklanja, umesto da se daje kao kredit, ništa više ne može ostati isto. Nema inflacije, nema deflacije, nema privredne krize, a ako je tako verovatno neće biti ni ratova, odnosi među ljudima će biti bolji, prestaće ova borba za novac, koja ljude čini zlim. ljudi će postati bolji. Počinje nova era u istoriji čovečanstva, što, prema kalendaru Maja, treba da počne 2012.godine.
demi
Znaci vi samo zelite primarnu emisiju novca da promenite, a sve ostalo da bude isto? Centralna banka samo umesto sto pozajmljulje novac, treba taj novac da poklanja i bukvalno baca iz aviona pa ko ga nadje? Jel tako?
Goran Schmidt
Gospodine Katicu zasto nepisete vise? Nikako da docekamo vas sledeci tekst.
stojan nenadović
Gospodine Vladimire Dž., oduševljen sam što kažete da moja ideja nije utopija. Ja sam tu ideju kandidovao za konkurs Guglovih najboljih ideja na svetu, ali Gugl, koji je rekao da će 100 najboljih ideja objaviti do 27. januara nije ni do danas objavio tih 100 ideja. Među tim idejama je ideja Veljka Milkovića iz Novog Sada, koji je pokazao kako se može dobiti više energije od one koja je uložena. A Gugl je postavio zadatak da se uradi nešto što pomaže što većem broju ljudi. Ono što traži Ron Pol je interesantno za istoriju, ali nema veze sa mojim predlogom. Da izbegnem sukobe ja sam predložio formulu, po kojoj treba emitovati nekreditni novac i po kojoj nema inflacije, cene padaju, profiti rastu, država smanjuje poreze. Bankarima se zabranjuje da prave novac onako kako sada rade. Novi novac će ići po formuli koju sam dao i koju mora da razume učenik osnovne škole. Ako se novac tako daje, svet se postepeno menja bez sukoba. A taj sistem se uvodi trenutno. Samo treba reći: Od danas samo je ovo pravi novac, sve ostalo je falsifikat. Novac koji već postoji ostaje da važi ali od danas novac je sa ovim potpisom. Tako je počeo da emituje nekreditni novac Kenedi, ali su ga odmah ubili. Možda bi bilo bolje da je objavio šta radi, ali on nije hteo da uznemirava javnost. Međutim, ovi svetski moćnici su shvatili o čemu se radi pa su ga ubili. Sada Kinezi mogu tako da rade, kao i bilo ko drugi, ali sada je došlo drugo vreme. Dr. Srećko Ugrin je, ne tako davno, napisao knjigu o nekreditnom novcu i poslao je na trideset najvažnijih adresa u svetu i sve su knjige nestale u putu, pa je pošta platila odštetu za izgubljene knjige, ali knjige su nestale. Eto kako su moćni bili vladari svetom, ali od kad se pojavio Internet više se tajne ne mogu kriti od javnosti. Sad je osnovni problem to što ljudi kažu da to nisu razumeli, jer navodno nisu ekonomisti, a ekonomisti kažu da to nije po ekonomskoj nauci. Ali dok se laici ne udruže u prihvatanju nekreditnog novca moraće da trpe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja