utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Još jednom o partijskoj državi

Autor: Vesna Pešićutorak, 07.07.2009. u 22:00
Весна Пешић

Rasprava u javnosti o partijskoj raspodeli upravnih odbora u oblasti kulture povela se samo zato što je kultura mesto koje razotkriva apsurdnost takvog postupka u demokratskom i višepartijskom sistemu. Čini se da i partijska rukovodstva vide da je neobično glupo da ona predlažu gradskoj skupštini koga će da izabere u rukovodstva institucija kulture. Iz debate na ovu temu koja je vođena u „Politici“ (6. jula) između g. Nikole Nikodijevića iz SPS-a i g. Dejana Ranđića iz LDP-a vidi se da oni nemaju principe koji ih u raspravi rukovode. Pravdaju se da su predloženi kandidati „stručni“ i da nisu partijski angažovane ličnosti. Pri tom jedni druge nabeđuju da su im kandidati ipak stranački i ideološki obojeni i tu se rasprava završava u plićaku. Ja mislim da se može napraviti bar nekoliko koraka više u ovakvim raspravama u kojima se s pravom insistira na departizaciji društvenih ustanova, naročito onih u kulturi. Gradske institucije kulture su samo najsvežiji primer.

Kultura je oblast slobode, kreativnosti, ličnog angažmana i talenta, pa zaista nema nikakvog razloga da se političke organizacije toliko angažuju oko toga ko će voditi ustanove i upravne odbore u oblasti kulture. Neko će reći da te ustanove troše pare građana i da su zato nadležne partije, tj. one koje sačinjavaju vladu i imaju većinu za izbor rukovodilaca kulturnih institucija. Ovakav zaključak ne sledi. Ako je država odgovorna za pare građana koje se troše u tim institucijama, to ne znači da partije treba da predlažu kandidate. Dužnost je države da u interesu građana pronađe najbolje predlagače za institucije kulture.

Bar tri razloga diskvalifikuju partije kao predlagače. Prvi je onaj koji sam već pomenula tj. da partije nisu nadležne za kulturne institucije po prirodi stvari jer partijama nije mesto u kulturi.

Drugi razlog govori o tome da se interes građana uspešnije ostvaruje ako oni koji predlažu i oni koji biraju rukovodioce nisu od iste fele, kao što je sada slučaj. Naime, partije i predlažu i biraju kandidate u javnom sektoru. Na taj se način vrši koncentracija moći i likvidira složenost demokratskog društva. Suštinsko je, dakle, pitanje zašto su uopšte partije predlagači za rukovodeće funkcije u kulturi. Zar ne bi bili bolji predlagači strukovna udruženja? Zar ne bi bilo bolje da se propiše procedura za izabrane organe strukovnih (umetničkih) udruženja koja bi podnosila obrazložene predloge gradskim odbornicima? Kada se razdvoje predlagači kandidata od onih koji ih biraju, a to su u ovom slučaju odbornici Skupštine grada, onda i oni koji predstavljaju građane zaista biraju i mogu slobodno raspravljati o predlozima, što suštinski menja i njihovu ulogu: umesto da budu puki izvršioci svojih, za javnost nevidljivih, partijskih komandi, i da automatski pritiskaju taster, oni postaju odgovorni predstavnici građana čija uloga dobija smisao i logiku javne funkcije. I sa druge strane je velika dobit jer se društvo aktivira, i ono preuzima odgovornost, umesto da bude partijski okupirano. Ova operacija se održava tako što postaje princip: umesto da se organizacije slepljuju i svode na jednu, između njih se postavlja razmak tj. prostor slobode koji omogućava smisleno delovanje. Taj prostor znači da se država ne „slepljuje“ sa partijom, niti država sa društvom, pa je svako poseban akter i subjekt delovanja. Kada se različite uloge ne bi slepljivale i tako proizvodile nejasnoće oko kriterijuma za predloge kandidata, onda ne bi moglo doći do toga da jedna kandidatkinja, izrazito tradicionalističke i nacionalističke orijentacije, ima bilo šta da traži oko organizacije BITEF-a koji je simbol modernosti, otvorenosti i „mondijalizma“. Niti bi bilo koji odbornik bio prinuđen da glasa po koalicionom sporazumu o „kvotama“ za takvog kandidata, i da tako sruši odgovornost prema svojoj javnoj funkciji. Svaka partija koja mora tako nakaradno da se prilagođava drugim partijama da bi se održala koalicija na vlasti ruši svoj ugled i poverenje kod građana.

Treći razlog zašto partije ne treba da budu predlagači kandidata odnosi se na njihovo nejasno unutrašnje funkcionisanje iz perspektive spoljašnjeg sveta tj. društva i građana. Mi ne znamo po kojoj proceduri i koji organi partije odlučuju o tome koji će kandidati biti predloženi za razna rukovodeća mesta, a takvih mesta ima na hiljade u Srbiji. Nije poznato da partije imaju „kadrovske službe“. Ko uopšte o tome odlučuje unutar partije? Da li postoji bilo kakvo pisano obrazloženje za kandidate? Da li se vodila rasprava o njima, ko je zadužen za pisanje obrazloženja i ko ih potpisuje? Dakle, reč je o ogromnom diskrecionom pravu za sva imenovanja na rukovodeća mesta u javnom sektoru, što otvara veliki prostor voluntarizmu, netransparentnosti vlasti (a to je i glavni izvor korupcije tj. „pokvarene države“), neodgovornosti i diskriminaciji građana. A vodi i ka urušavanju samih partija jer im tolika moć u demokratskom društvu nije potrebna.

poslanik LDP u Skupštini Srbije


Komentari26
2ed40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

МИле из бифеа "Европа"
"...види се да они немају принципе који их у расправи руководе...".То сте потписали у чланку. Па госпођо, Ви сте председник политичког савета ЛДП-а., па и г.Ранђићу. Које принципе имате Ви? Додајете кворум владајућој већини, додајете им и гласове као резервна странка, а све у јавном интересу, као опозиција. Сада сте у коалицији са социјалистима у граду Београду, а као нисте у власти. Да ли зато што треба приватизовати "Београдску апотекарску установу"? Ипак, важно је да "Политика", обкављује и друго и другачије мишљење.
Rade Lazarevic
Gospodjo Pesic, da li vi zaista imate problem sa partijskom podelom plena ( u kojoj ste i sami svojevremeno ucestvovali ) ili je problem sto je Ivana Zigon u gradskom odboru za kulturu?
Dana Trojancevic
G-dja Pesic delimicno je u pravu:partijska pripadnost,bez kvalifikacija ne moze da bude argument u postavljanju celnika kulturnih institucija.Problem nastaje u brojnim i cesto nekvalifikovanim udruzenjima gradjana gde su problematicni izbori i kulturnih vrednosti i predstavnika kulture.Problem je sto se u televizije dovode kadrovi LDP-a(TV STudio B) DS(TV Beograd),G-17(FOX) be ikakvih kvaliteta.... Tu je prva morala da reaguje.... Zatim,primitivizam vokabulara i poruka "Pescanika",Borke Pavicevic-neki neo-boljsevizam u svoj svojoj rustikalnosti-to je bilo potrebno da se gradjanski oblikuje... Vesna pesic prvo je izdala sebe,pa onda nas...
Ena Rastoder
V.Pesic je kao partijski covek,bila ambasador u Meksiku.Naravno,nije se proslavila!Nema pravo da u tudjem oku vidi veci trn...
Veki
Vesna,daj malo smanjite demagogije,jer ste uvek stojali iza politike DOS/a.Ne bi bilo lose,da nam kazete,ko su vasi[stranke] finansijeri i otkud Ceda preko noci zivi luksuzno,a nikada nije radio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja