petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Status porodice utiče na slobodno vreme dece

utorak, 07.07.2009. u 22:00
Понекад и у великом граду није лако испунити слободно време (Фото Д. Јевремовић)

Deca roditelja koji pripadaju višim socijalnim slojevima imaju veći broj vanškolskih aktivnosti, a socijalne razlike vidljive su i kada je u pitanju vreme provedeno u školama stranih jezika, kompjutera i plesa ili na sportskim terenima. Mališani iz radničkih i službeničkih porodica provode manji broj sati u vannastavnim aktivnostima, a analiza ekonomskog statusa porodica, takođe, svedoči da je bolja materijalna situacija porodice upravo srazmerna obimu vanškolskog angažovanja dece. Pohađanje muzičkih škola i učenje stranih jezika karakteristično je za decu iz srednjih socijalnih slojeva, za razliku od sportskih rekreativnih aktivnosti kojima se bave mališani iz svih društvenih slojeva.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja pod nazivom „Kulturni kapital u porodici: obrazovanje i(li) školovanje”, koje je objavila dr Smiljka Tomanović, profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u zborniku pod nazivom „Društvo rizika”, koje je nedavno izdao Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U ovoj studiji ona, takođe, podseća na rezultate ankete, koja je sprovedena među učenicima sedmog razreda u pet osnovnih škola u Beogradu, koja je pokazala da čak 83 odsto dece ima redovne vanškolske aktivnosti kojima posvećuje dosta vremena. Bavljenje sportom najpopularnija je vanškolska zanimacija naših đaka – sledi učenje stranih jezika i pevanje u horu. Jedna socijalna studija, takođe, pokazala je da je od desetoro dece iz srednjeg sloja, šestoro njih pohađalo muzičku školu, jedno dete išlo je na časove glume, jedno na časove latino-plesa, jedno na košarku, dok samo jedno dete nije imalo vanškolske aktivnosti. Od jedanaestoro dece iz radničkog sloja, troje se bavilo nekim sportom (fudbal i košarka), dvoje je bilo u izviđačima, dvoje je pevalo u školskom horu, jedno je išlo na engleski, dok troje nije imalo nikakvih aktivnosti.

„Vanškolske aktivnosti često se posmatraju kao kompenzacija za devalvirani obrazovni sistem u Srbiji – roditelji iz radničkih porodica ih više smatraju vidom kontrole nad slobodnim vremenom deteta nego izvorom obrazovanja, dok roditelji koji pripadaju srednjem socijalnom sloju posmatraju ove aktivnosti kao ’kulturni kapital’ koji se može dalje investirati u obrazovanje”, objašnjava dr Smiljka Tomanović.

Ona, takođe, podseća da su ranija istraživanja pokazala da se učenje u velikoj meri pomerilo iz učionice u vanškolski kontekst, tako da je porodica postala jedan od ključnih potpornih sistema u obrazovnom procesu. Roditelji su na različite načine uključeni u obrazovni proces, kako pomaganjem u učenju, održavanjem kontakta sa školom, tako i učestvovanjem u radu škole ili plaćanjem nastavnika za dodatne časove. Uključenost roditelja uglavnom podrazumeva angažovanje majke u dečjem školovanju – u pitanju je, kako kaže autorka ove studije, dugotrajan i stalan rad koji angažuje celokupne resurse majke i prema kome ona ponekad organizuje i sopstveni posao i veći deo svog slobodnog vremena.

„Razlika između socijalnih slojeva veoma se jasno vidi kada je u pitanju stav prema obrazovanju – roditelji iz radničkih porodica upravljaju se pragmatičnom logikom da školovanje ima instrumentalnu funkciju i rukovode se idejom da deca treba da završe stručne škole da bi „stekla svoj hleb” i obezbedila materijalnu sigurnost. Roditelji iz radničkih porodica takođe su orijentisani ka investiranju svog kapitala da bi obezbedili materijalne osnove da njihova deca u budućnosti počnu samostalan posao – kao što je, primera radi, otvaranje frizerskog salona, bakalnice ili mehaničarske radnje”, ukazuje dr Smiljka Tomanović.

-----------------------------------------------------------

Uticaj obrazovanja roditelja

Za ostvarivanje višeg obrazovnog nivoa u većoj meri su zainteresovani učenici čiji su roditelji visokoobrazovani – 57 odsto njih planira da završi fakultet, a 21 odsto postdiplomske studije. Deca roditelja koji imaju završenu srednju školu prvenstveno se odlučuju za srednje stručne škole, a potom za fakultete. Većina mladih iz radničkih porodica obrazovanje nakon srednje škole uglavnom povezuje sa obukom uz rad, putem različitih kurseva, a kod nekih mladih primetno je izvesno „previranje” između onoga što bi oni hteli i onoga što se od njih očekuje.

K. Đorđević


Komentari6
7f3f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MIRJANA M
suprug i ja imamo trije djece Bogu hvala zive i zdrave ,ako on radi od 2 do 10, a ja od 9 do 5 a vrtic do pola 5, cerka ima skolicu sporta od 3 do 4 a najstariji sin trening od pola 8 do pola 9, gde je vreme koje roditelji treba da provedu sa svojom djecom. na srecu moju i moje djece ja sam odbila posao on radi privatno na crno, djeca se bave sportom i imamo vremena za svoju djecu, a kako nam je sami znamo.........
Obogacenje decjeg poimanja sveta i sebe samih
Delimicno iz vlastitog iskustva, smatram da vanskolske aktivnosti daju deci sirinu zivotnim iskustvima, priliku da se odmore od skolskih obaveza, prosire krug prijatelja, izgrade pozitivnu sliku o sebi i podignu samopouzdanje izvan uskog merila skolskog ocenjivanja, da steknu neke nove vestine, ne smo radi njihove korisnosti, vec i zarad samog uzitka ucenja necega novog, od kreativnosti jezika i umetnickog izvodenja, do zdravih nacina nosenja sa stresovima zivota koje pruzaju sportske i sl. aktivnosti. Preko izvidaca, mladi imaju priliku da leti borave u zemlji i inostranstvu, te kroz druzenje, stvaralastvo, ucenje i rekreaciju duhovno i telesno ozive kroz nove vidike koje prevazilaze strukturu ucmalog obaveznog skolovanja.
mirjana
Све те "активности" папрено коштају и непотребно умарају ионако уморну децу. Велико је питање ко их жели - деца или амбициозни родитељи? Зар није лепше да се прошетају градом, да се друже...него да поред 6 сати седења у школи опет седе на неким часовима језика. Спорт? Слажем се са Дуцијем Симоновићем - фиѕичка култура да, спорт не.
Stari Nishlija
Aktivnosti su OK ukoliko su jeftine i korisne!Ne moze svako da upati 250-350 din za sat tenisa i da li ce dete pre da izabere internet paket ili casove karatea pogotovo kad su cene na mesecnom nivou iste, preko 1000+din? Pragmatizam iznad svega!
N. I.
Vidi se da se autor članka klonio bilo kakvog suda "kao kuge". A trebalo je da ga navede, barem u zaključku. Svi znamo za tragedije školske dece niskog socijalnog statusa koja su "isuviše pametna" za planove svojih roditelja, i koja su često bolji obrazovni potencijal od dece roditelja iz više klase... Niko ne govori o ni tome koliko štete prosečan čovek "iz dobre kuće" može naneti oblasti koja mu je namenjena od kada se rodio... Stiče se utisak da je najjača sila koja vlada u obrazovnom sistemu - nepotizam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja