utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Evolucija ubrzava

Autor: Stefan Vukašinpetak, 10.07.2009. u 22:00
Рођак с југа (Bassariscus sumichrasti)

Pitanje za televizijsko nadmetanje u znanju: koji se od dva srodna sisara, oba veoma slična rakunu, brže menja (evoluira) – prvi (Bassariscus asturtus) što naseljava jugozapadne krajeve SAD ili drugi (Bassariscus sumichrasti) iz tropskih šuma južnog Meksika i Srednje Amerike?
Odgovor i jeste i nije jednostavan: rođak s juga. Kako je to moguće? Manja geografska širina i niži predeli, po svemu sudeći, pospešuju evolutivne mene. Na takav zaključak upućuje najnovije proučavanje Lena Gilmana, evolucionog ekoloag sa Univerziteta Okland (Novi Zeland).
Četiri godine su brojni naučnici smatrali da je to misaona smicalica. Prethodna izučavanja pokazala su da su se biljke na manjim visinama i bliže ekvatoru brže menjale, najverovatnije zato što su više temperature ubrzavale korak metabolizma koji je, zauzvrat, ubrzavao promene (mutacije).

Ali većina je verovala da sisari nisu podložni sličnim menama, zato što toplokrvne životinje moraju da održavaju stalnu telesnu temperaturu nezvisno od spoljašnje. Drugim rečima, ma kakva sprega između klime i metabolizma je, u najmanju ruku, sporna. Obrazac sisarske raznovrsnosti  (obimna na manjim visinama i bliže ekvatoru, a proređena na veliki m visinama i nadomak polova) ukazuje da „tajna veza” postoji.

Trka u naoružanju

Pomenuti naučnik je utrošio godinu i po na raščlanjivanju 130 bliskih parova životinjskih vrsta, od kojih jedna živi na manjim geografskim širinama ili u nižim predelima nego sestrinska. Posluživši se Bankom gena, javnom bazom podataka DNK odsečaka, uporedio je nasledne delove citohroma „be” gena – najpouzdanijeg naslednog pokazivača (markera) kod sisara – u svakoj vrsti i u zajedničkom pretku obe. Što se vrste brže menjala posle razdvajanja od istog preteče, to je uočeno više promena u dotičnom genu!

Na osnovu toga je nedavno napisao članak za ugledni časopis „Spisi Kraljevskog društa (be)”, s ključnim iskazom da su se vrste koje obitavaju bliže ekvatoru i na nižim nadmorskim visinama, po svemu sudeći, jedan i po put brže menjale od sestrinskih. Nameću se dva moguća objašnjenja.
Prvo nagovešćuje da su životinje u hladnijim krajevima manje podložne kretanju, često odmaraju ili provode duže u zimskom snu (hibernaciji) da bi sačuvale energiju. Pojedina istraživanja, naime, ukazuju na vezu između aktivnosti i prosečne godišnje stope metabolizma, što bi moglo da znači da su nasledne promene ređe kod slabopokretnih vrsta.

Drugo proističe iz čuvene naučne pretpostavke, prozvane „Crvena kraljica”, koja ustoličuje evolucionu „trku u naoružanju” između grabljivaca i plena. Ukoliko se biljke u toplijim krajevima brže menjaju, to isto čine sisari da bi održali korak sa svojom hranom.

Džejson Vir, evolucioni ekolog sa Univerziteta Čikago (SAD), nije našao nikakvu sponu između nadmorske visine i evolucionog koraka kod ptica. Ali podseća da je Len Gilman prevideo važnu činjenicu: generacijsko vreme. U tropskim oblastima rasplodno razdoblje traje gotovo cele godine, zato tamošnje životinje češće odgajaju nove naraštaje. Nasuprot tome, u hladnim se područjima ređe razmnožavaju.

U tropima brže

Istraživanje sprovedeno pre tri godine ustanovilo je da su brže promene, a ne toplota, razlog što u prašumi ima toliko raznolikosti. Molekularna evolucija više nalikuje zecu nego kornjači. Naučnici su otkrili naznake da je evolucioni napredak ubrzaniji bliže ekvatorijalnom području, a sporiji nadomak polova.

Jedna pretpostavka saopštava da male grupe u tropima pogoduju lakšim nasumičnim genetskim promenama, da bi se nagomilale i povećale genetske razlike među pripadnicima iste vrste. Druga govori da brži metabolizam tropskih vrsta, podstaknut visokim temperaturama i većom količinom svetla, otvara više mogućnosti da deoba ćelija krene u drugom smeru. I to bi moglo da vodi do korisnih mutacija DNK.

Nije, međutim, bilo valjanih dokaza.

A tada se, kao i sada, oglasio Len Gilman koji je sproveo podroban ogled u kojem je provereno šta razdvaja tropske i vrste iz umerenog područja. Najpre su proučili 45 parova prilično raširenih biljaka. Par je činio dve srodne iz iste porodice, s tim da je jedna bila iz tropske prašume, a druga iz prašume umerenog područja.

Pažljivo su raščlanjeni delovi DNK za koje se smatra da kod obe biljke mutiraju svakih milion godina. Upoređivanjem tih parova odsečaka s trećom, biljkom u daljem srodstvu, obelodanjeno je kada su one iz para postale raznolike. A to omogućava da saznaju koliko je mutacija u svom genetskom kôdu svaka biljka nagomilala od te referentne tačke.

U proseku, vrste iz tropskog područja imale su dvostruko više promena od biljaka istog porekla u umerenom području!


Komentari0
350a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja