petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Najteži u tablici

Autor: Stanko Stojiljkovićpetak, 10.07.2009. u 22:00
Дмитриј Мендељејев

Postoji li superteški hemijski element u stenama naše planete, teži od ma kojeg prirodno nastalog ili veštački stvorenog?

Nemački naučnici su nedavno najavili proširenje Periodnog sistema elementom sa atomskim brojem 112. Dobili su ga ispaljivanjem atoma cinka u olovo.

Istraživači iz Darmštata su to prvi put ostvarili 1996. godine gađanjem olovne ploče atoma cinka kroz 120 metara dugački ubrzivač (akcelerator) čestica. Novoupisani je, otprilike, 277 puta teži od vodonika, što ga čini najtežim elementom. Jezgra cinka i olova su se stopila u jezgro novog, za sada poznatog pod imenom ununbijum (ununbium – latinski izraz za broj 112).

Međunarodna unija čiste i primenjene hemije(IUPAC) potvrdila je da su element 112 otkrili naučnici Centra za teške jone „Helmholc”, pod rukovodstvom Sigurda Hofmana, a dotično stručno telo tražilo da nemački učesnici predlože ime za hemijskog novajliju. Džon Džost, izvršni direktor, izjavio je da je stvaranje novog elementa pomoglo istraživačima da bolje razumeju ustrojstvo atomske centrale i bombe.

Atomski broj 112 ukazuje na atomske brojeve cinka, koji je 30, i olova, koji je 82, a oni određuju koliko protona ima u jezgru atoma. Pomenuti istraživači su od 1981. godine otkrili šest hemijskih elemenata, s rednim brojem od 107. do 112, a prethodnih pet već je priznato i imenovano. Poslednji u tablici nenadmašnog ruskog naučnika Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva, koji se pojavljuje u prirodi, obelodanjen je još 1925. godine. Otada istraživači pokušavaju da veštački stvore sve teže elemente. Dokazivanje postojanja atoma tolike mase, tzv. superteških elemenata, veoma je složeno i zahtevno zbog toga što takvi postoje tek delić sekunde i ubrzo se raspadnu na lakše (radioaktivni raspad).

Ima ga, nema ga

Lane su fizičari sa Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu (Izrael), koje je predvodio Amnon Marinov, razglasili da su na časak opazili nekoliko atoma u rastvoru prirodnih minerala, čija bi masa trebalo da iznosi 122 (broj protona u jezgru). U Mendeljejevljevoj tablici novajlija bi se, prema teorijskim razmatranjima, ukotvio na poslednjem mestu u družini novootkrivenih superteških aktinida otkrivenih proteklih godina u ogledima. Čak je stekao ime: eka-torijum.

Prethodna dva, 113 i 115, pronašli su ruski i američki naučnici pre pet godina (Institut za nuklearna istraživanja Dubna kod Moskve i Nacionalna laboratorija Lorens Livermor). Četiri atoma superteškog elementa 115 proizvedena su tako da su atomi americijuma-243 bombardovana zracima jona kalcijuma-48. Jezgra tih atoma su preživela – 90 milisekundi (hiljaditi delići sekunde).
U naučnoj javnosti je to dočekano kratkim tumačenjem: čini se da je moguće veštački načiniti (sintetisati) još hemijskih elemenata!

Elementi teški poput uranijuma, koji ima broj 92, mogu se naći u prirodi, a ostali su dobijeni u istraživačkim pogonima. U proteklih pet decenija atomski naučnici među superteškim elementima traže svojevrsno „ostrvo stabilnosti”, na kojem bi trebalo – kako se predviđa – da postoje dugotrajniji elementi novih hemijskih svojstava. Sa svakim novim prodorom su mu na korak bliži.

Uobičajeno je da se daje nikakvo ime sve dok nalaz ne potvrdi neka druga laboratorija u svetu. Tako je 2002. objavljeno otkriće elementa 118, što je kasnije opovrgnuto zato što je izvođač ogleda u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli krivotvorio podatke.

Odavno iščezli

Elementi teži od uranijuma-92, u suštini, odavno su iščezli, ubrzo posle začetka naše vaseljene, zato što su nepostojani. Veruje se da najveći broj hemijskih elemenata potiče iz zvezda i da su se obrazovali u postupku nazvanom nukleosinteza. Prema važećoj kosmološkoj teoriji, sto sekundi nakon „Velikog praska” (Big Bang), nepojamno razorne eksplozije, otpočela je prva nukleosinteza: najpre su se oblikovala laka, zatim teža jezgra i, na kraju, atomi pojedinih elemenata.

Svi superteški hemijski elementi s rednim brojem većim od 100 opaženi su u složenim opitima, posle spajanja (fuzija) odabranog teškog jezgra kao metka i odabranog teškog jezgra kao mete. Verovatnoća događanja je veoma mala, a vreme postojanja izuzetno kratko. Da bi se obrazovalo i primetilo samo jedno jezgro, meta se bombarduje s milijardu milijardi metaka nekoliko sedmica!

Ukoliko je to majušna mrvica građe zaostale u Zemljinom stenju nakon četiri i po milijarde godina od uobličenja, trebalo bi da ima poluživot koji premašuje sto miliona godina. I to nije neuverljivo, izjavio je nuklearni fizičar Rolf Ditmar Hercberg sa Univerziteta Liverpul (Velika Britanija), koji nije učestvovao u dotičnom izučavanju. Poznato je, naime, da se pobuđeno stanje izotopa tantala-180 takoreći beskonačno proteže – milionima milijardi godina.

Isti naučnik, s druge strane, nije nimalo zadivljen jer u nedavno objavljenom članku iskrsavaju praznine ili nejasnoće. Ako trag u prečišćenom rastvoru pripada torijumu, moralo bi ga znatno više biti u prirodnim mineralima. Nezamislivo je da niko do sada to nije zapazio, upozorio je Rolf Ditmar Hercberg, dodavši da sumnja da se jezgro te veličine, u tolikoj meri izobličeno i ubrzano, raspalo jednostavnim cepanjem na dva delića!

Ako su u prirodi opstali veoma postojani superteški izotopi, verovatno imaju više od 170 neutrona koliko su izraelski naučnici obelodanili. Pretpostavlja se da „ostrvo stabilnosti” postoji oko izotopa sa 184 neutrona, ali ih niko nije još izdvojio (sinteza).


Komentari1
39396
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован Јовановић
Да ле се за „Велики прасак” (Big Bang) може користити термин "непојамно разорна експлозија"? Да ли је у том тренутку постојало нешто што је он могао да разори?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja