utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:44

Kaže se psihijatresa i ombudsmanka

petak, 17.07.2009. u 22:00
Свака амбициозна војникиња жели да постане официрка

Veb-majstorica, hirurškinja, kriminalistkinja, metafizičarka, ombudsmanka i konzulka samo su neki od predloga za imenovanje ženskih zanimanja iz zbornika rodno senzitivnog jezika koji su juče predstavili Misija OEBS-a u Beogradu i kancelarija zaštitnika građana čije su autorke lingvistkinje Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni. Oslikavajući realnost u kojoj žene suvereno vladaju svetom profesija i zanimanja koja su donedavno bila „rezervisana” samo za predstavnike „jačeg” pola, autorke ovog zbornika obogatile su srpski jezik imenicama oko kojih će se svakako voditi žustra polemika jezičkih čistunaca i javnosti.

Tako se na stranicama ovog zbornika mogu naći reči koje ukazuju na aktivno učešće žena u svetu kriminala (teroristkinja, arambašica, banditka, pljačkašica, krvoločnica, zločinka, žandarka, svedokinja, kriminalistkinja), nauke (akademkinja, metafizičarka, meteorologinja, psihološkinja, psihijatresa, hirurškinja), neobičnih zanimanja (alaskinja, mašinistkinja, moreplovka, tramvajdžijka), sporta (trenerka, trkačica, maratonka, četiristometrašica, preponašica, stometrašica, streličarka), ali i onih zanimanja koja ne postoje u stvarnosti (prvosveštenica, jevanđelistkinja).

Ističući da je krajnji momenat da se naruši nametnuti univerzalni standardizam po kojem se pripadnice lepšeg i slabijeg pola oslovljavaju u muškom rodu za funkcije koje obavljaju, Zorica Mršević, zamenik zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost, ocenila je da rodno senzitivan jezik polako ulazi u svakodnevnu upotrebu. Dr Svenka Savić, profesor Novosadskog univerziteta i jedan od autora ovog priručnika, ocenila je da jezik zaostaje za promenama u društvu i dodala da on nije neutralan, već da odražava različite forme rodne diskriminacije u društvu.

„Žena se mora učiniti vidljivijom i u svakodnevnom govoru, a pitanje upotrebe titula i zanimanja žena nije pitanje sufiksa, nego podele moći u društvu. Upotreba titula i zanimanja u ženskom rodu postala je ’nešto normalno’ i u srpskom jeziku i u skladu je sa proevropskom orijentacijom naše zemlje”, ocenila je Svenka Savić.

Predstavljajući uputstvo za upotrebu rodno osetljivog jezika u sferi javne komunikacije, ona je istakla da se mora slediti osnovno pravilo o slaganju subjekta i predikata u rodu, broju i licu. „Neophodno je dosledno upotrebljavati formu ženskog roda za titule i zanimanja žena i iz postojećeg inventara etiketa za zanimanja i titula žena izabrati onu jezičku formu koja najbolje odgovara intuiciji za jezik. Takođe, potrebno je pisati titule i zanimanja žena u punom obliku, navoditi punu identifikaciju za svaku osobu – posebno ako se saopštava o bračnom paru – i izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom statusu”, zaključila je Svenka Savić.

U ovom registru nalazi se ukupno 2.386 imenica ženskog roda, uključujući imenice kojima se označavaju žene prema profesiji, zanimanju ili aktivnosti koju obavljaju, prema zvanju i zanimanju supruga ili oca, prema tituli i društvenom položaju koji zauzimaju, prema pripadnosti grupi, pokretu ili ideji koju slede, prema bolesti i načinu života.

K. Đorđević


Komentari51
cd4b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mina jovanovic
niko da pohvali sto smo konacno i za ove stvari skinuli mrenu sa ociju...mada, posto je proslo vec godinu dana od napisanih komentara, sigurna sam da su svi shvatili da su strucnjakinje lingvistkinje, za jednu ko-autorku se pominje i da je prof. dr sa NS univerziteta - uradile koristan posao... hvala im stvarno je tuzno kad ides ispred svog vremena, svom drustvu stalno donosis svetlo i znanje, a komentar ovde imaju jedino neznaveni, izasli iz mracnih rupa, ko zna zasto besni i nesrecni, puni mrznje i otrova. hvala bogu na znanju koje dobijamo, a posebno onima koji to znanje donose. i podela moci u drustvu ce jednom postati nasa stvarnost, hteli to ovi "izmileli iz mraka" ili ne
Rastakanje jezika o trošku budzeta?
Obzirom da je iza ovog diletantskog projekta sa nakaznim rezultatom i zlom namerom rastakanja našeg jezika stala Kancelarija zaštitnika ljudskih prava, znači li to da ga on finansiran iz budžeta, da li je bilo javnog konkursa za ovaj projekat i da li ovu NVO (Centar za ženske studije iz Novog Sada, čije su članice autori projekta) finansira takođe budžet? Zar je moguće da se i za ovakve gluposti nađu dršavne pare? Malo je što nam rastaču zemlju, već su prešli i na jezik - da dovrše posao.
Mira
Šta je "rodno senzitivni jezik"? Dosad nisam čula za taj pojam. Mošda on spada u evropske vrednosti koje u našoj balkanskoj zaostalosti ne poznajemo, pa treba da ga uvedemo - o čemu brinu OEBS i ustvari NVO "Ženske studije i istraživanja". Već mi para uši izraz "državna sekretarka" (za Hilari Klinton), "inkluzivna edukacija" i slični izrazi, koji se kao novogovor pojavljuju u sredstvima javnog informisanja, a već se, evo, pojavljuje OEBS i zaštitnik gradjana, da nam propisuju jezik, valjda kao najkompetentnije ustanove iz te oblasti i kao da im nije posao da se nečim drugim i važnijim bave. Ovakvo nasilno i nakazno nametanje jezičkih pravila i novih reči, kao u vreme ustaške Hrvatske, predstavlja najgrublje kršenje ljudskih prava našeg naroda, zadiranje u srce njegove kulture i bića, po obrascima koji su nam strani i nemaju veze sa nama, našim jezikom i potrebama našeg društva u sadašnjem trenutku. Nisam lingvista i stoga ne mogu kompetentno da prosudjujem kovanice navedene u tekstu, ali smatram da ova pojava zavredjuje najveću pažnju naše stručne javnosti i nadležnih institucija, poput Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta, Odeljenja jezika SANU, Matice srpske, Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture. OEBS-u ne smeta što Srbi žive u getoima na Kosovu, ali bi da zavodi novi jezik u Srbiji. Stvarno, u Srbiji nije problem nepismenost, ni što se Romi ne školuju, što smo gladni i nezaposleni, već nam samo trebaju ove "ekstremistkinje" da zavedu rodnu ravnopravnost ne u odnose među ljudima već u imenice srpskog jezika - pa da budemo srećni i zadovoljni što smo usvojili i tu evropsku vrednost. Čista okupatorska ujdurma od novosadskog tima četiri dame, poput Statuta Vojvodine. To što neko od ženske ravnopravnosti pravi biznis - poput ovih "stručnjakinja" još nije razlog, a još manje pokriće za okupatorsku praksu porobljavanja nametanjem svoje kulture, običaja i jezika poput ovog predloga izmišljanog srpskog jezika.
mladen radovanovic
Ove cetriri usamljene gospodjice su kreatori novo-srpskog jezika ili sakupljacice novih narodnih umotvorina? To bi naravno trebao da prihvati u velikoj vecini narod, da deca uce u skolama takve zive primere, zar ne? Ovako su potrosile neke pare na beskoristan rad koji nije ni smesan
Snežana, profesor srpskog jezika
Autorima ovih besmislica preporučujem da prouče tekstove prof. Bože Ćorića i prof. Dešića o mociji imenica koje znače zanimanja, sa zimskih seminara za srpski jezik. Za njih smo, svi mi iz struke čuli, a za ove lingvistkinje-niko. Istina je da se jezik razvija-To su me naučili profesori Stevanović, Stanojčić, Jović, Peco... Očekujem da neko od kompetentnih reaguje. Gde je Katedra za srpski jezik u Beogradu? Šta čekaju?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja