petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.07.2009. u 22:00 Sanja Stijović

Pogled na tursku stranu

Od našeg specijalnog izveštača
Girne, Severni Kipar, jula – Na severnoj obali Kipra čeka vas Girne (ili Kirenija), grad sa 6000 godina dugom istorijom. Puna života i duha, energije i romantike, Girne je jedinstvena sredozemna luka.

U jezicima koji vode poreklo od latinskog gradovi su ženskog roda. Tako vas i Girne, kao i žena, privuče i osvoji na prvi pogled jer pored lepote u sebi nosi i neku misteriju.

Nad prelepom lukom dominira Kirenski zamak, značajna istorijska tvrđava (sagrađena u vizantijskom razdoblju, kasnije su je koristili i dograđivali krstaši i Mlečani). U njoj je smešten „Muzej brodoloma” u kome su izloženi ostaci jednog od najstarijih grčkih brodova, iz 4. veka.

Udaljen samo nekoliko minuta vožnje nalazi se zamak svetog Hilariona. Izgrađen za vreme krstaških ratova, priča se da je bio inspiracija za „Uspavanu lepoticu” Volta Diznija. Oni najizdržljiviji koji prepešače dug put do njegovih utvrđenja sa puškarnicama biće nagrađeni jedinstvenim pogledom na Girne i celokupnu severnu obalu.

U maloj luci načičkanoj jahtama i ribarskim brodovima nižu se restorani, lokalni kafei i hoteli. U kasno popodne pravo je uživanje kada se krene u istraživanje prodavnica i bazara duž kamenom popločanih uskih uličica koje se pružaju iza luke. Obilazak svakako treba završiti šetnjom pored mora, a zatim nekom od brojnih lokalnih poslastica.

Prema turističkim bedekerima, kada se pomene Kipar (863.000 stanovnika) uvek se preporučuje njegov južni, grčki deo. Uostalom, ni srpske turističke agencije ne nude odlazak na severni, turski deo (265.100 stanovnika).

Zato je poziv Ministarstva inostranih poslova samoproklamovane Turske republike severni Kipar da ovog meseca sa još 50 novinara iz 24 zemlje sveta prisustvujem Danu mira i slobode, njihovom nacionalnom prazniku, bio zanimljiv izazov.

Severni Kipar pruža srdačnu dobrodošlicu sa predusretljivim domaćinima i velikom čistom, neotkrivenom prirodnom lepotom i poklanja nezaboravan doživljaj.

Takozvana Turska republika severni Kipar (TRSK) međunarodno je nepriznata država koja zauzima trećinu mediteranskog ostrva Kipar. Glavni grad je službeno Lefkoša (Nikozija), ali vrlo često i Girne (Kirenija) vrši tu ulogu.

Jedina država koja je zvanično priznala Severni Kipar jeste Turska. Problem statusa ove teritorije glavni je kamen spoticanja Evropske unije, Grčke i Kipra, sa jedne, i Turske sa druge strane.

Ipak, politika je u drugom planu kada dođete na istočnu obalu, gde se između Famauste i Bogaza pruža 24 kilometra zlatnih peščanih plaža obasjanih suncem na kojima možete da se kupate gotovo svih 365 dana u godini jer su zime kratke i tople. Kao kontrast, na severnoj obali sa obe strane Girne, nižu se male plaže sa brojnim kafeima i mogućnostima za vodene sportove.

Već sto miliona godina vode ovog ostrva posećuju zelene (Cheloniamydas) i glavate (Carettacaretta) kornjače. Zelene kornjače polažu jaja samo na Kipru, u jugoistočnoj Turskoj i ponekad u Izraelu.

Kada malo zađete u kopno i krenete ka prestonici Lefkoši, naići ćete na pravoslavni manastir Sveti Barnabas, sagrađen 477. Sadašnji izgled dobio je 1756. za vreme otomanske vladavine. Manastir je sačuvan i zaštićen je njegov prvobitni oblik, tako da posetioci mogu da vide brojne ikone, freske i druge predmete izložene u crkvi koja se nalazi u okviru manastira.

Prema istorijskom predanju, sveti Barnabas poticao je iz jevrejske porodice. Počeo je da radi sa svetim Pavlom na širenju hrišćanstva, zbog čega su ga ubili njegovi sunarodnici Jevreji.

Veruje se da su prvi stanovnici Kipra na ostrvo došli iz zemalja koje se sada zovu Anatolija, Sirija i Palestina, i to između 7000. i 6500. pre nove ere. Planine u ovim zemljama vide se sa ostrva po vedrom danu.

Kipar je ostrvo nesvakidašnje lepote, bogato istorijskim spomenicima, divnim peščanim plažama i diči se kristalno čistim Sredozemnim morem. Ostrvo je udaljeno 65 kilometara od Turske, 97 kilometara od Sirije i 402 kilometra od Egipta.

U Sredozemnom moru Kipar je najistočnije ostrvo, a sa površinom od 9.251 km2 treće je po veličini sredozemno ostrvo (posle Sicilije i Sardinije). Po veličini teritorije je 161. na svetu, i po tome je najsličniji Libanu i Portoriku.

Ime Kipar potiče od bogatih rudnika bakra koji su se prvo eksploatisali u bronzano doba. Njegov položaj i prirodna bogatstva privlačili su mnoge drevne civilizacije koje su pokušavale da ga osvoje. One kojima je to pošlo za rukom ostavljale su za sobom poneki deo svog značajnog kulturnog nasleđa i doprinele da ovo ostrvo postane veoma privlačno za posetioce.

Komentari6
1f2bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

consul Romanum
@ Fatih sultan, da genocida je bilo, samo zrtve su bili Grci, ne Turci.
живота ђурић
Турска је признала Косово. Њена војска је на сјеверу Кипра. Зашто би ја као Србин ишао на одмор на подручје које они држе окупирано. Трбали да им помажем, тако што ћу новац остављати тамо. А зашто идемо у Турску. Турска је држава вјековима, а овдје је окупатор то је разлика. У вријеме пуковничке хунте када су хтјели да Кипар припоје Грчкој дошло је до Турске интервенције. О геноциду нико тада у Југи није говорио. Изгледа сада је мода да се прича о геноциду, а да се ни незна шта је то. Геноцид су проводили Турци од половине 15 вјека па до почетка 19 по Грчкој Србији БиХ Бугарској. Геноцид у правом смислу појма је проводила НДХод 1941 до 1945, јер је то било плканирано. Постојао је програм уништења Срба. Према томе то на Кипру нема везе са геноцидом јер се радило о покушају припајања, а не о уништењу једног народа. На крају било би најбоље кад нико од нас неби ишао ни у Турску ни на сјеверни Кипар.Што бисмо ми развијали туризам у земљи која нам ни раније ни сада није наклоњена.
fatih sultan
cudi me tu kako mozete pricati o tome da se samo u juzni deo kipra moze ici kao turista a u sever ne.gde su turci.pa kako onda idete u tursku na letovanje?!kakav je tay arsin kod vas?pa da je turska htela i tada p[a i sada za 24 sati moze da zauzme celi otrsov.sta vam je kako to rasucujete tako?turska je izvrsila invaziju samo da bi spaisla turski narod od genocida koji planirali kiparski grci.i koji su izvsrili tay masakr ali nisu do kraya mogli jer su turci odma intervenirali.
gavro
Putopis po okupiranom delu Kipra mogli ste da se objavite u vasem Magazinu. Bilo bi manje upadljivo i manje uvredljivo za grcku stranu.
МосквичБ
А ја са био и у северном, окупираном делу. С обзиром да и кипарски Грци слободно иду у тај део, а и кипарски Турци у грчки део, не видим зашто ја не бих ишао тамо.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja