nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.07.2009. u 22:00

Kulturni svetionik Srba u Hrvatskoj

Чедомир Вишњић

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb,  jula – Bio je to kulturni događaj u Zagrebu. Svečanom sednicom skupštine u Koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski” Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta” nedavno je proslavilo 65 godina od svog osnivanja. Uveče, u prepunoj istoj dvorani, pred oduševljenom publikom povodom toga urnebesni nastup imao je renomirani folklorni ansambl „Kolo” iz Beograda. Svečanostima su prisustvovali i razmenili reči prijateljstva i saradnje ministri kulture Srbije i Hrvatske Nebojša Bradić i Božo Biškupić, kao i predstavnik Srba u Vladi RH potpredsednik Slobodan Uzelac.

Ideja o osnivanju SKD „Prosvjeta” kao centralne kulturne institucije Srba u Hrvatskoj nastala je u Srpskom klubu većnika ZAVNOH-a 1944. godine, tokom narodnooslobodilačke borbe, i ostvarena je te godine u Glini. Mukotrpno je stasala i stajala na noge u uslovima sve potisnutijih mogućnosti nacionalnog ispoljavanja tadašnjeg tvrdog jednopartijskog sistema, jedno vreme je i zamrla kao svojevrsna „kolateralna šteta” kraha hrvatskog „maspoka” početkom sedamdesetih, a zatim je aktivnost obnovljena 1990. godine s promenom društvenih okolnosti u celoj tadašnjoj Jugoslaviji koja je brojala svoje poslednje dane.

Ta njena istorija je manje-više poznata, a šta je „Prosvjeta” danas i šta znači za preostalu srpsku nacionalnu zajednicu u Hrvatskoj, upitali smo predsednika Društva Čedomira Višnjića.

– Suštinski značaj i uloga „Prosvjete” proističe iz činjenice da je jedna vrlo ozbiljno shvaćena kulturna autonomija Srba u Republici Hrvatskoj naš operativni cilj i naša trenutna mogućnost. U ovom trenutku Srba u Hrvatskoj ona je i akademija nauka, i centralna biblioteka i njihovo centralno folklorno društvo itd. Mi, naravno, pri tom trpimo najviše od stvarnosti, od društvene stvarnosti života Srba u RH. I, ako bih odmah morao reći u čemu je najveći problem u radu „Prosvjete”, onda je to svakako činjenica da je „Prosvjeti” bolje i lakše nego samom narodu po delovima terena na kojem taj narod živi, zbog toga što je ukupna situacija još uvek prilično teška – kaže nam Višnjić i dodaje:

– U ovih 15-16 godina koliko je prošlo od poslednjeg uspešnog pokušaja njene obnove rada, „Prosvjeta” je polako rasla. Od jednog projekta koji je nastao u vrlo teškom vremenu i koji je u doživljaju hrvatskih vlasti bio pomalo i alibi projekt, mi smo uspeli da se otmemo i da od nečega što, od druge strane, nije bilo pošteno zamišljeno stvorimo pošten projekat. „Prosvjeta” je u ovom trenutku nacionalna institucija koja, po mom mišljenju, časno stoji u redu institucija našeg naroda, deli sudbinu tog naroda i to je, dakako, teško.

Odgovarajući na naša pitanja, Čedomir Višnjić, takođe, kaže da SKD „Prosvjeta” sada ima dobru biblioteku, solidan folklorni ansambl, značajnu izdavačku delatnost, a na ovoj svečanoj skupštini pokrenuta je inicijativa za obnovu rada Muzeja Srba u Hrvatskoj.

– Ono što je, po mom mišljenju, pokazatelj životnosti projekta „Prosvjete” jeste činjenica koja se polako probija – da nam se pojavljuju mladi ljudi koji žele da se bave sudbinom i kulturom Srba u Hrvatskoj – ukazuje Višnjić, i dodaje da u tome vidi nekoliko uzroka. Jedan je da ima mladih ljudi, pametnih, koji vide da se sa pozicije Srba u Hrvatskoj ne bavi samo kulturom naroda Like, Korduna, Banije itd., nego da se sa tog mesta mirno i slobodno može baviti celinom hrvatsko-srpskog konteksta do kojeg njima jeste stalo.

U „Prosvjeti” je, između ostalog, pokrenut kapitalni istraživački i izdavački projekat: Registar kulturne baštine Srba u RH, o čemu nam Višnjić kaže:

– Ideja je bila jednostavna. U pojedinim delovima Hrvatske, gde su nekad bile naše pravoslavne crkve, danas se srećemo sa gustišem kupina i trnjem. Te ruševine uskoro neće imati ni ko da prepozna. A u ovom trenutku još imamo mladih obrazovanih ljudi koji hoće da tu baštinu evidentiraju i koji hoće da se za nju i brinu. Dakle, da pošteno pratimo i naše nestajanje na pojedinim pozicijama. Zadatak projekta je da oslika i opiše sve što je ostalo iza nas, sve ono o čemu uspevamo, ali i ono o čemu ne uspevamo da se brinemo.

Taj dugogodišnji projekat zahteva ekipu istraživača – objašnjava Višnjić – a biće uvod u idući, Leksikon Srba u Hrvatskoj. „To su ti naši istraživačko-izdavački projekti kojima želimo da sami sebe lociramo na intelektualnoj i institucionalnoj sceni i Hrvatske i Srbije. I, naravno, da tražimo i saradnju, jer hoćemo da budemo saradnici kulturnih institucija obe zemlje.

Radoje Arsenić

-------------------------------------------------------

Saradnja sa Srbijom

O saradnji „Prosvjete” sa Srbijom, Čedomir Višnjić nam kaže:

– Oseća se napredak. Od pojedinih ministarstava kojima se obraćamo u novije vreme redovno dobijamo pomoć. Ono do čega nam je posebno stalo, i što smatramo da je i pred Republikom Srbijom, jeste profiliranje i uobličavanje jedne suvisle i smislene politike, i kulturne i svake druge, prema Srbima u okruženju, prema Srbima u zemljama bivše Jugoslavije. Nema niko problema sa Srbima u Francuskoj ili Danskoj, ali položaj Srba, od Makedonije, Crne Gore, BiH, Hrvatske pa i do Slovenije, zahteva vrlo pažljiv odnos i bavljenje njime. Srbija ima na to pravo, a mi takvu saradnju želimo. I mislim da su otvorena vrata za življu komunikaciju i za bolji odnos.

Komentari4
48455
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милорад Кураица
Господину Вишњићу послао сам рукопис моје књиге Народне пјесме из Книнске крајине ( лекторисана, извршена коректура... . све спремно за штампу ) има неколике године, али од њега нисам добио ни слово одговора. Па, како, добри људи, сачувати наше од заборава? Нормална ствар, нисам тражио, као ни сада, пребијене паре хонорара.Само да се зна.
bogdan basaric
U Beogradu su zatvoreni: Narodni muzej,Vukov i Dositejev muzej,Opera,Balet i Filharmonija tavore kao i mnoge druge kulturne institucije sirom Srbije. Nemojte,dakle ocekivati nista od matice,jer Srbija nije u stanju ni sebi da pomogne.Kako bi Srbi u Bosni i Hrvatskoj prosli da su ovo znali pre dvadesetak godina,nikada necemo saznati.
Bogdan Miscevic
Obracam vam se kao Srbin rodjen u Hrvatskoj a vec dugo zivim u Sjedinjenim Drzavama. Slikar sam i pisac i zeleo bi da stupim u kontakt sa redakcijom "Prosvjete". Nedavno sam imao vrlo uspesnu slikarsku izlozbu u Beogradu, a kao sin mog zavicaja gde sam rodjen, mom narodu tamo zelim da svojim delom odam postu i dug. Pred moju izlozbu u Beogradu javio sam se i elektronskom postom gospodinu Pupovcu koga sam ovde u Americi licno upoznao i pomogao mu. Javio sam mu se uz napomenu da bi vrlo rado izlagao moja dela u Hrvatskoj, medjutim od njega, do danasnjeg dana, nisam dobio ikakav odgovor. Meni su dobro poznati problemi izmedju nasa dva naroda, ali mi koji smo svesni tih poteskoca, na nama je da gradimo mostove za dobro nas svih. U tom duhu s najvecim postovanjem ja vas sve toplo podravljam. Bogdan Miscevic 4715 Duncannon Rd. Baltimore, MD 21208 USA
student
samo da "tompsonovci" ne izlete iza kulisa... sve najbolje i puno srece iz sumadije

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja