sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:11

Ukradena istorija – opljačkani ste!

ponedeljak, 27.07.2009. u 22:00
Историјат крађе антиквитета (део изложбе) (Фото Б. Педовић)

Priča podseća na dobar kriminalistički roman: lopovi posete lokalitet, pod okriljem noći pokradu izvesnu količinu antikviteta, odneti predmeti potom se nađu na crnom tržištu i završe u rukama privatnih kupaca – kolekcionara ili preprodavaca, pri čemu ovi drugi dela prodaju aukcijskim kućama ili ponude muzejima. Priča nije fikcija, priča je realnost a priča je multimedijalna izložba „Ukradena istorija”, u Helenskom fondu za kulturu u Beogradu (Ulica kneza Miloša 24), koja je za posetioce otvorena do 30. septembra.

Poznati slučaj prenošenja delova Partenona u Veliku Britaniju, koje je davne 1801. godine organizovao lord Elgin, slikovit je primer prakse koju danas zovemo krađa, ili lepše rečeno izmeštanje umetničkih dela iz zemlje porekla, a koja postoji odavno, još iz vremena velikih kolonijalnih sila. Međutim, iako je još 1970. Unesko usvojio „Konvenciju o merama zabrane i sprečavanja nezakonitog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara”, ratifikovanu u 109 zemalja sveta, pljačka se nesmanjenom žestinom i dalje odvija na prostorima Iraka, Kambodže, Grčke, Kipra, Italije, Turske...

– Većina antikviteta na tržištu umetničkih dela nezakonito je iskopana i prokrijumčarena iz matičnih zemalja. Svaki antikvitet je istovremeno istorijsko svedočanstvo i njegovim izmeštanjem iz konteksta svi smo na gubitku jer nikada nećemo saznati njegovo pravo poreklo, namenu i istorijsku podlogu neophodnu za dalje tumačenje. I ne samo to, na taj način nestaje naše istorijsko pamćenje, nema samospoznaje, nema znanja o tome ko smo i odakle potičemo – kaže za „Politiku” Nikos Cicimelis, savetnik za kulturu u Helenskom fondu, dodajući da je izložba, koju je pre beogradske videla i publika u Nikoziji, Atini, Trstu, Lisabonu, Dablinu i Briselu, već doživela veliki publicitet jer se dešava u vreme svetske debate o etici muzeja na Zapadu i merama za očuvanje svetskog kulturnog nasleđa.

Trgovina antikvitetima slična je trgovini drogom jer se odvija na specifičnom „podzemnom” tržištu, uz sporadično uplitanje institucija – aukcijskih kuća i muzeja. Lancu koji se bavi ovom vrstom „dilovanja” teško se ulazi u trag jer važe dobro poznata pravila: nikada se ne krade antikvitet viši od jednog metra jer kao takav ne upada u oči, dokumenta za delo nepoznatog porekla lako se krivotvore jer se za nešto što je ukradeno pre nego što su ga arheolozi i zvanično popisali teško sa sigurnošću može utvrditi da je prokrijumčareno i, na kraju, kada umetnički predmet jednom bude izložen u muzeju, on postaje legalan i uglavnom prestaje da izaziva interesovanje lokalnih policija ili, recimo, FBI-ja. Ali, to nije najgore od svega. Najgore je to što su dela koja su na kraju prepoznata i locirana uglavnom oštećena i, kao takva, posle dugih sporova, vraćena u zemlju porekla.

– Procedura povratka je mukotrpna, podrazumeva policiju, sudove i sve što uz to ide. Nije, stoga, slučajno što su u osmišljavanju naše multimedijalne izložbe učestvovali i pisci detektivskih romana. Izložbu čine tri segmenta – film sastavljen od nekoliko dokumentarnih filmova o krađi različitih umetničkih dela, veliki informativni panoi o istorijatu nezakonite trgovine antikvitetima sa multimedijalnim elementima i kopije dragocenih antikviteta koji su vraćeni u Grčku. Među njima se nalaze i zlatni venac sa cvetovima mirte, jabuke i kruške iz Makedonije, zatim zlatni prsten, deo zbirke Ajdonjsko blago i glava Dionisa, ukradena iz muzeja u Korintu. Iako je, ponavljam, ceo proces povratka jednog dela izuzetno stresan, borba za svaki antikvitet je vredna, jer je reč o dobitku za čovečanstvo – ističe Cicimelis.

Izložba, koju će tokom septembra organizovano posetiti i naši učenici i studenti, između ostalog, preispituje i ulogu muzeja širom sveta u protoku ukradenih antikviteta kroz umetnički prostor. Iako su veliki muzeji naširoko kritikovani zbog prisvajanja tuđeg blaga, pljačkanja u Africi, Aziji i Latinskoj Americi postala su sve razornija zbog rasta cena na tržištu umetničkih predmeta. Etika muzeja na zapadu tema je koja je trenutno veoma aktuelna jer se, u mnogim slučajevima, upravo muzeji nalaze na kraju lanca nezakonite trgovine umetničkim delima, što samu njihovu delatnost stavlja pod znak pitanja. Jer, očuvanje svetske kulturne baštine jeste prioritet koji ne sme da se prenebregne.

M. Dimitrijević

-----------------------------------------------------

Promocija grčkog jezika i kulture

Helenski fond za kulturu, koji je pored Anemon produkcije „odgovoran” za ovu izložbu, postoji u Beogradu od decembra 2008, dok je zvanično otvoren upravo 3. jula ove godine, prilikom otvaranja same izložbe. Tokom aprila i maja 2009. u prostorijama Fonda održana je još jedna izložba, „Svetlost i senke na Balkanu”, na kojoj su bile predstavljene fotografije osam umetnika iz osam zemalja iz okruženja. Fond se bavi i promocijom grčke kulture i jezika (kroz časove grčkog za građanstvo).


Komentari0
99705
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja