nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Srbija razgovara: Izmene Zakona o javnom informisanju

nedelja, 02.08.2009. u 22:00
Влајко сенић и Александар Вучић

Pred­log iz­me­na Za­ko­na o jav­nom in­for­mi­sa­nju od tre­nut­ka ka­da je, ve­ći­nom gla­so­va, usvo­jen u vla­di, po­tre­sa po­li­tič­ku sce­nu u Sr­bi­je. Ovaj akt iza­zvao je oštre pro­te­ste no­vi­nar­skih udru­že­nja, ali i jav­nih lič­no­sti, po­de­lio je vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju i mo­bi­li­sao par­la­men­tar­nu opo­zi­ci­ju u je­din­stven front pro­tiv nje­go­vog usva­ja­nja.

Od­la­ga­nje usva­ja­nja za­ko­na na me­sec da­na po­ka­za­lo je da u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji i te ka­ko ima ima „pu­ko­ti­na”, ali ni opo­zi­ci­ja vi­še ni­je je­din­stve­no pro­tiv za­ko­na, po­što je LDP na­pra­vio spo­ra­zum s DS-om i G17 plus. Šta su mo­ti­vi do­no­še­nja za­ko­na i ka­kav ras­plet će usle­di­ti po­sle 31. av­gu­sta, ka­da će se o za­ko­nu gla­sa­ti u Skup­šti­ni Sr­bi­je, ob­ja­šnja­va­ju Vlaj­ko Se­nić, član Pred­sed­ni­štva G17 plus, i Alek­san­dar Vu­čić, za­me­nik pred­sed­ni­ka Srp­ske na­pred­ne stran­ke.

Po­li­ti­ka: Vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja je tra­ži­la hi­tan po­stu­pak za usva­ja­nje iz­me­na Za­ko­na o in­for­mi­sa­nju. Ako je bi­lo po­treb­no hit­no usva­ja­nje, ka­ko on­da ob­ja­sni­ti od­la­ga­nje za me­sec da­na?

Se­nić: Od­la­že se za­to što ne­ma ve­ći­ne da se za­kon iz­gla­sa, po­što je­dan od ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra, SPS, ni­je že­leo da po­dr­ži za­kon. Ne­iz­gla­sa­va­nje za­ko­na pro­u­zro­ko­va­lo bi ozbilj­nu kri­zu vla­de, pa, mo­žda, čak i njen pad. Da­kle, od­la­ga­nje je uslo­vi­la či­nje­ni­ca da ve­ći­na ne po­sto­ji, a ne za­to što ne po­sto­ji hit­na po­tre­ba da se u obla­sti in­for­mi­sa­nja ure­de stva­ri, od­no­sno da se us­po­sta­vi rav­no­te­ža iz­me­đu slo­bo­de pi­sa­ne re­či i od­go­vor­no­sti za ono što je na­pi­sa­no. U sva­kom slu­ča­ju, cilj ovog za­ko­na ni­je gu­še­nje slo­bo­de me­di­ja, ka­ko se u ve­ći­ni me­di­ji­ma pred­sta­vlja, već da se dru­štvo po­sta­vi na one te­me­lje za ko­je su gra­đa­ni gla­sa­li na svim iz­bo­ri­ma po­sle 2000. go­di­ne.

Vu­čić: Hit­nost o ko­joj Vlaj­ko go­vo­ri ni­je, me­đu­tim, ta­ko re­gu­li­sa­na Po­slov­ni­kom o ra­du par­la­men­ta i za­ko­nom. Hit­nost tu pod­ra­zu­me­va ugro­že­nost ži­vo­ta lju­di, de­la ili ce­le te­ri­to­ri­je dr­ža­ve ili ne­ku dru­gu van­red­nu okol­nost. Ni­je­dan od ta tri uslo­va ni­je is­pu­njen u slu­ča­ju Za­ko­na o in­for­mi­sa­nju. Raz­u­mem po­tre­bu vla­sti da ka­že ka­ko ho­će od­go­vor­no in­for­mi­sa­nje, ali se ne sla­žem da je od­go­vor­no in­for­mi­sa­nje u me­di­ji­ma ko­je kon­tro­li­šu G17 plus i DS i gde oni da­ju ne­ki lep in­ter­vju, dok je kri­ti­ka ona­kva ka­kva nji­ma od­go­va­ra. Mi­slim da bi za vlast bi­lo ko­ri­sni­je da se ne ba­vi ti­me, znam to iz lič­nog is­ku­stva i tre­ba­lo je da me po­slu­ša­ju i re­ša­va­ju eko­nom­ske pro­ble­me, a ne da se ba­ve kon­tro­lom me­di­ja i skla­nja­njem po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka iz njih.

Po­li­ti­ka: U de­lu jav­no­sti stvo­ren je uti­sak da se ove iz­me­ne za­ko­na do­no­se sa­mo zbog za­šti­te Mla­đa­na Din­ki­ća?

Vu­čić: Za raz­li­ku od dru­gih, ja ne mi­slim ta­ko. Si­gu­ran sam da je i to je­dan od mo­ti­va, ali po­sto­ji i dru­gi autor ovog za­ko­na, a to je De­mo­krat­ska stran­ka, ko­ja že­li da is­tu­ri Mla­đa­na Din­ki­ća i ka­že ka­ko je to Din­ki­ćev za­kon, a da oni to is­ko­ri­ste i do­dat­no pri­ti­snu me­di­je. Ti dru­gi su mno­go ozbilj­ni­ji fak­tor od Mla­đa­na Din­ki­ća.

Se­nić: Mi­slim da ne tre­ba da se la­že­mo i da za­ma­ja­va­mo jav­nost da vlast ne že­li da kon­tro­li­še me­di­je, ali ni­smo mi u po­li­ti­ci od ju­če i sme­šno je oče­ki­va­ti da će ovaj za­kon uve­sti me­dij­sku dik­ta­tu­ru. Mi se bo­ri­mo, i is­tra­ja­će­mo do kra­ja, za od­go­vor­nost u me­di­ji­ma. Od­mah da ka­žem, oče­ku­je­mo 31. av­gu­sta gla­sa­nje, na isti na­čin i o istim tač­ka­ma, kao što je tre­ba­lo da bu­de 31. ju­la.

Vu­čić: Po­sto­ji po­li­tič­ka zlo­u­po­tre­ba me­di­ja. Vi im ka­že­te da oni pi­šu le­po o va­ma, a da na­pa­da­ju po­li­tič­ke pro­tiv­ni­ke i do­bi­će pa­re, u su­prot­nom ne­ma pa­ra. Za­što ste išli da­lje od ta­kve kon­tro­le?

Se­nić: Kad mi­ni­star po­li­ci­je iz­ja­vi ne­kim me­di­ji­ma da je ne­ki po­li­ti­čar mo­ral­no ubi­jen, to ni­ka­ko ni­je ba­nal­na stvar. Ne bih ko­pao po pro­šlo­sti, ali či­nje­ni­ca je da su me­di­ji to­kom de­ve­de­se­tih pri­pre­mi­li te­ren za lo­še stva­ri ko­je su usle­di­le u ra­to­vi­ma. Sad go­vo­ri­mo o gra­ni­ca­ma slo­bo­de. Ne mo­že­te lju­de pre­ko me­di­ja la­ga­ti o ne­kim sva­ko­dnev­nim stva­ri­ma, ali se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­kav si­stem vred­no­sti me­di­ji pro­mo­vi­šu. Da li je mo­gu­će da u Sr­bi­ji bu­de­te ne­pre­kid­no lin­čo­va­ni, bez ika­kvih do­ka­za, sa­mo za­to što ne­kom si­ste­mu vred­no­sti ne od­go­va­ra­te.

Po­li­ti­ka: Sto­ji li li iza ovog za­ko­na sa­mo Mla­đan Din­kić, a ako ne sto­ji za­što do­pu­šta­te da to ta­ko iz­gle­da?

Se­nić: Ne mo­že da sto­ji Din­kić iza za­ko­na, to su 24 gla­sa u skup­šti­ni. Pre ne­go što je za­kon oti­šao u skup­šti­nu ima­li smo ja­san do­go­vor s ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma da se taj za­kon do­ne­se. Je­dan od ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra, SPS, po­dr­šku je ot­ka­zao, do­veo vla­du u kri­zu, prak­tič­no na ivi­cu op­stan­ka. I to je po­li­ti­ka si­tu­a­ci­ja u ko­joj se mi na­la­zi­mo.

Po­li­ti­ka: Slo­ži­li ste se da lju­di iz vla­sti ima­ju uti­ca­ja na me­di­je, da li mi­sli­te da je jed­nim no­vi­na­ma pa­lo na pa­met tek ta­ko da na­pa­da­ju Mla­đa­na Din­ki­ća ili im je, mo­žda, ka­ko se spe­ku­li­še, ne­ko iz ko­a­li­ci­je dao ta­kav sig­nal?

Se­nić: Evo, Vu­čić ka­že, pret­po­sta­vljam ar­gu­men­to­va­no, da iza kam­pa­nje ko­ja se vo­di pro­tiv nje­ga i pred­sed­ni­ka nje­go­ve stran­ke, sto­ji DS.

Vu­čić: Ho­će­te li da vam ka­žem da su na­ma re­kli ka­ko vi sto­ji­te iza to­ga. Mi smo pri­mi­li k zna­nju tu in­for­ma­ci­ju, a on­da sa­op­šti­li šta je isti­na.

Se­nić: Kao nor­ma­lan čo­vek, pro­sto ne mo­gu da za­mi­slim si­tu­a­ci­ju, da se­di­te s ne­kim u vla­di, a da vam on pre­ko me­di­ja na­me­šta afe­re.

Po­li­ti­ka: Či­nje­ni­ca je da po­sto­je me­di­ji ko­ji sva­šta ob­ja­vlju­ju…

Vu­čić: Ima­mo kri­vič­no za­ko­no­dav­stvo ko­je taj pro­blem re­ša­va. Ne­moj­te uvo­di­ti pri­vred­ne pre­stu­pe u in­for­mi­sa­nje.

Se­nić: Ali, vi ima­te či­nje­ni­cu da u po­je­di­nim me­di­ji­ma po­zi­ti­van pu­bli­ci­tet do­bi­ja čo­vek ko­ji je osu­đen za ubi­stvo pre­mi­je­ra Zo­ra­na Đin­đi­ća, da­kle Le­gi­ja.

Vu­čić: Le­gi­ju kao ar­gu­ment ni­ko ni­je ni po­me­nuo. Sa­mo ka­žem da vam je ar­gu­men­ta­ci­ja tan­ka.

Se­nić: Ni­je pro­blem Le­gi­ja, pro­blem je taj dru­štve­ni si­stem ko­ji pru­ža ot­por.

Vu­čić: Ot­por če­mu?

Se­nić: Pro­me­na­ma ko­je su se de­si­le po­sle 2000. go­di­ne.

Vu­čić: Ali ja ho­ću da pru­žam ot­por.

Se­nić: U re­du, za vas zna­mo ko ste i ka­ko se zo­ve­te. Ali u Sr­bi­ji već 20 go­di­na ne­što pre­ži­vlja­va, a ne zna se ni ko je, ni šta je, ni ka­ko se zo­ve. To de­lu­je kroz sve me­di­je.

Vu­čić: To je sve tač­no. Po­sle 20 go­di­na u po­li­ti­ci, mo­gu da po­go­dim ko sto­ji iza kog tek­sta, ko­je slu­žbe, ko­ji lju­di. To su lju­di ko­ji ne­ma­ju ime i pre­zi­me, ko­je ni­ko ni­kad ne­će na­pa­sti.

Se­nić: …ko­ji ni­kad ne­će uče­stvo­va­ti na iz­bo­ri­ma…

Vu­čić: Ali, ka­kve sve to ve­ze ima sa ovim za­ko­nom? Ni­je to ključ­ni raz­log za nje­go­vo do­no­še­nje.

Se­nić: Ima ve­ze, jer ako ne­ko ho­će da uti­če na po­li­tič­ku sce­nu, bi­lo da je pri­pad­nik taj­ne slu­žbe, bi­lo da je eko­nom­ski moć­nik, mo­že da osnu­je par­ti­ju.

Po­li­ti­ka: Za­što u ju­lu, po hit­nom po­stup­ku, s 24 tač­ke dnev­nog re­da?

Se­nić: Za­to što jed­nom mo­ra. Reč je o ure­đe­nju me­dij­skog pro­sto­ra. Ne mo­gu da za­mi­slim da bi­lo ko u Sr­bi­ji mo­že da ima pro­blem s tim što ga ne­ki me­dij kri­ti­ku­je. Ako po­sto­ji pro­blem, po­sto­ji i in­stru­ment za nje­go­vo re­še­nje.

Vu­čić: Ne mi­slim da je ova­kav za­kon in­stru­ment.

Se­nić: Tre­nut­no u Sr­bi­ji me­di­ji ima­ju ve­ću moć od po­li­tič­kih stra­na­ka. U skla­du s tim, mo­ra­ju ima­ti i pot­pu­nu od­go­vor­nost. Ako ne­ko za ne­ko­ga dve go­di­ne pi­še da je dri­pac, lo­pov, kri­mi­na­lac, pe­do­fil, po­sto­ji li oba­ve­za da se to­me sta­ne na put i da se ne­ki jav­ni tu­ži­lac ti­me po­za­ba­vi ili će dru­štvo da bu­de upr­lja­no do te me­re da se ne pra­vi ni­ka­kva raz­li­ka, da smo svi u jed­noj go­mi­li? Ja se ovim za­ko­nom ne bo­rim pro­tiv slo­bo­de me­di­ja, već za to da od­go­vor­nost u Sr­bi­ji bu­de vi­dlji­va, da se omo­gu­ći i da sank­ci­ja bu­de iz­vr­še­na i na­pla­ti­va. Mo­ra da se po­vu­če li­ni­ja iz­me­đu ono­ga što je kri­ti­ka i ono­ga što je laž i iz­mi­šljo­ti­na. Ne­ma u za­ko­nu od­red­be „pi­ši­te o vla­di do­bro”.

Po­li­ti­ka: Već je bi­lo ne­ga­tiv­nih ko­men­ta­ra ka­ko iz mi­si­je Oeb­sa u Sr­bi­ji, ta­ko i iz me­dij­skih udru­že­nja i dru­gih re­le­vant­nih or­ga­ni­za­ci­ja…

Se­nić: Kad bu­de po­čeo da se pri­me­nju­je, na de­lu će­mo po­ka­za­ti oni­ma ko­ji mi­sle da se ovim za­ko­nom ne­ko­me od­u­zi­ma slo­bo­da, da ni­je ta­ko.

Po­li­ti­ka: Šta će­te uči­ni­ti ako EU, kao uslov za član­stvo, bu­de tra­ži­la da za­kon bu­de pro­me­njen?

Vu­čić: Tra­ži­će to. Pr­vo će vr­ši­ti pri­ti­sak da se ne usvo­ji a, ako bu­de usvo­jen, tra­ži­će da se do no­ve go­di­ne iz­me­ni. Lju­di iz Evro­pe, s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, in­si­sti­ra­ju na iz­me­na­ma tri čla­na: us­kra­ći­va­nju pra­va ras­po­la­ga­nja imo­vi­nom, uvo­đe­nju pri­vred­nog pre­stu­pa za me­di­je i vi­si­ni ka­zni.

Se­nić: Ta pri­ča da će nas ovaj za­kon za­u­sta­vi­ti na pu­tu ka EU je u naj­ma­nju ru­ku neo­zbilj­na. Mi­slim da smo i mi kroz amand­ma­ne uva­ži­li ne­ke pri­med­be.

Vu­čić: Ne mo­že­te da ogra­ni­ča­va­te pra­vo ras­po­la­ga­nja pri­vat­nom svo­ji­nom. To je jed­na od od­red­bi ko­ja će pred Ustav­nim su­dom sru­ši­ti ovaj za­kon. Mo­žda će on u me­đu­vre­me­nu da oba­vi svoj po­sao ako je cilj da se uga­si ne­ko­li­ko me­di­ja.

Po­li­ti­ka: Ka­kav ras­plet u ve­zi sa Za­ko­nom o in­for­mi­sa­nju i od­no­si­ma u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji oče­ku­je­te po­sle 31. av­gu­sta?

Vu­čić: Srp­ska na­pred­na stran­ka bi se ra­do­va­la da vla­da pad­ne i da ima­mo no­ve iz­bo­re. Ali, mi­slim da je sce­na­rio sle­de­ći: G17 još ni­je for­mi­rao no­vu par­ti­ju, oni ne mo­gu na iz­bo­re pre ja­nu­a­ra, fe­bru­a­ra i pre to­ga im ne od­go­va­ra ras­tu­ra­nje vla­de. Tu su i zah­te­vi sve­ta i Evro­pe da se još ne ide na gla­sa­nje, ta­ko da će i oni i DS gle­da­ti da ih stra­ni am­ba­sa­do­ri ne op­tu­že za pre­ra­no iza­zi­va­nje kri­ze vla­sti. Vla­da će tra­ja­ti dok u eko­nom­skom smi­slu ne puk­ne i ne bu­de ja­sno, kra­jem ok­to­bra, no­vem­bra, da će iz­bo­ri mo­ra­ti da usle­de. On­da će de­mo­kra­te po­ku­ša­ti da to od­lo­že za pro­le­će, bu­du­ći da ne vo­le zim­ske iz­bo­re jer su gra­đa­ni ta­da ne­ras­po­lo­že­ni. Ako pri­ti­sak EU pro­tiv usva­ja­nja iz­me­na Za­ko­na o in­for­mi­sa­nju ne bu­de do­volj­no ube­dljiv, iz­gla­sa­će ga uz po­dr­šku Če­do­mi­ra Jo­va­no­vi­ća.

Se­nić: Ne mi­slim da je sjaj­no vre­me za iz­bo­re, a opet ne mi­slim da o nji­ma tre­ba pri­ča­ti kao o ne­koj ele­men­tar­noj ne­po­go­di. Sce­na­rio, kod onih ko­ji na nje­ga mo­gu da uti­ču, tre­nut­no je ta­kav da iz­bo­ri bu­du 2012. go­di­ne. Ali, od­go­vor­nost za to pre­u­zi­ma SPS. Oni su iza­zva­li kri­zu u ko­a­li­ci­ji jer su nam us­kra­ti­li po­dr­šku u do­no­še­nju jed­nog va­žnog za­ko­na.

Po­li­ti­ka: Mi­sli­te li da će se o ovom za­ko­nu za­i­sta gla­sa­ti 31. av­gu­sta?

Se­nić: Mi­slim da će za­kon bi­ti iz­gla­san.

Vu­čić: Mla­đan Din­kić ne mo­že da do­zvo­li da se ne gla­sa za­to što bi u jav­no­sti osta­vio uti­sak kr­pe, a ne iole do­sled­nog čo­ve­ka.

Po­li­ti­ka: Do­la­zi li u ob­zir da bu­de po­vu­čen?

Se­nić: Ne do­la­zi u ob­zir.

Po­li­ti­ka: Da li je za G17 plus va­žno ko­ja ve­ći­na će da iz­gla­sa taj za­kon, da li će ume­sto SPS-a da gla­sa LDP?

Se­nić: Na­ma je naj­pre va­žno ka­ko se part­ne­ri s ko­ji­ma smo u vla­di od­no­se pre­ma na­ma. Oče­ku­je­mo da će SPS da gla­sa za taj za­kon. Da li će još ne­ko gla­sa­ti „za”, za­što da ne.

Mir­ja­na Če­ke­re­vac
An­ki­ca Ma­rin­ko­vić


Komentari6
646a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

trixi jovber
Pa gosn Jeremija nije sporno da se Srbija mora ravnomerno razvijati ali razbijanje Srbije nije taj put. Treba pomagati svaku opstinu i to smisljenim privrednim projektima a narocito opstine iz kojih nestaje stanovnistvo kao i prigranicnih opstina. Za ovakav program treba ozbiljna strategija i posebna sredstva kao i posebni zakoni na nacionalnom nivou. Za ovakve poslove mora postojati nacionalni konsenzus a ne parcijane (i to pogresne) mere jedne partije.
jeremija krstic
Gospodine Cvorak pravo pitanje ,Srbiji i narodu srbije nema napretka dok se ne obezbedi ravnomerni razvoj. Borba za svakog zitelja republike i svaki metar nase zemlje .Politika juris na gradove je ravna unistenju i drzave i nacije.
Cvorak
Prema najnovijim podacima u Srbiji je u 2007 godini bilo oko 450.000 siromasnih. Onih sto nemaju dovoljno da jedu. Sto znaci da su vise gladni nego siti. Granica siromastva je oko 8000 dinara, Cu, osam hiljada dinara. Dans je taj broj dvostruko veci. 160000 dece zivi u teskom siromastvu. Toliko dece je i na granici siromastva. Preko 120.000 starih je u jos goroj situaciji. O njima niko ne brine. Tu su jos i pride stotine i etotine hiljada nezaposlenih. U srpskim selima 10.000 napustenih kuca, 40.000 praznih stala i preko 270.000 muskaraca koji su pregurali cetrdesetu a koji nemaju potomstvo. Srbija je u evropi jedna od najsiromasnijih i najzaostalijih zemalja. Prema nezvanicnim podacima Srbija je zadnja u evropi po kupovnoj moci stanovnistva, po losim putevima i drumovima, zastitu dece, stopi nataliteta, etc. A g17+ forsira zakon o informisanju i od toga pravi drzavni prioritet?! Da imaju obraza trebalo bi da ih bude sramota.
mirćuz
Kada je zapad pravio listu ljudi koje treba podržati u Srbiji neko je od njih rekao da se pravi monstrum, pošto su svi na listi bili korumpirani ili zločinci. Odgovor koji je usledio je da to jeste monstrum ali naš monstrum. Verovatno se i ovakva politika može protumačiti kao zločinačka prema srpskom narodu i državi ali se toleriše pošto to radi njihov monstrum. Doviđenja do oslobođenja!!
Aleksandar Popovic
O istoj temi diskutuju jedan koji se "proslavio" zakonom o stampi i drugi koji bi, kao predstavnik trenutno vladajuce strukture, hteo takodje da disciplinuje novinare i medije. Naravno, obojici je jasno da se to moze postici samo finansijskim "injekcijama" (tajkunskim, stranackim), odnosno drakonskim kaznama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja