ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:22

Kostim je moj potpis

ponedeljak, 03.08.2009. u 22:00
Светлана Лана Цвијановић (Фото Л. Адровић)

Kostimografkinja Svetlana Lana Cvijanović je na zasluženom odmoru. Protekle sezone bila je vredna i uspešna. Sa kostimima za četiri predstave bila je prisutna na 54. Sterijinom pozorju u Novom Sadu: „Kandid ili optimizam”, „Nebeski odred”, „Lepet mojih plućnih krila”, „Švabica”. Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje dobila je za Lazarevićevu „Švabicu” i Volterovog „Kandida”. Pre tri godine Sterijinu nagradu osvojila je takođe za dve predstave, „Skakavce” i „Lažu i paralažu”.

Radosna sam. Nagrade obraduju svakoga, pa i mene, pored toga što vam sujetu malo potapšu po ramenu. To je javno priznanje za posao koji radim. Kostim je moj potpis. Moj izraz. Protekle sezone sve što sam radila otišlo je na Pozorje. Iza mene je plodna godina. Retko se desi da sve što uradite u jednoj sezoni bude pozvano na Pozorje, zato mi je uspeh značajniji.

Na Pozorju, pa čak i na premijeri, ipak, mogao se čuti komentar da je kostim za „Švabicu” preskup?

Znam za tu primedbu da je kostim za „Švabicu” skup. To nije istina. Mada je, u neku ruku, to kompliment jer je skoro sav materijal kupljen u prodavnicama metraže „Italtes”. Nešto malo materijala, neznatno po količini i novcu koji je za to dat, stiglo je iz Slovenije. Divno mi je dok radim skice, onda sam sama sa sobom i tada se baš zabavljam, ali kada uđem u realizaciju najveći problem mi predstavlja izbor materijala. Tekstilna metraža koju imamo u prodavnicama uglavnom je podložna ukusu građanstva i svakodnevnog života. Ako je u trendu kavali desen onda je sve u tom desenu, ako je slučajno zelena boja, boja ovog ili onog leta, onda su rafovi popunjeni materijalima zelenih tonova. A vi biste želeli baš žutu boju. E, nećete je pronaći ni pod razno.

Kostim nije samo parče krpe i ne sme da bude sam sebi cilj. On se bavi vremenom i psihologijom ličnosti...

Scenski kostim je samo jedan od elemenata celokupne predstave. Svakako da glumcu treba pomoći i kostimom da što više uđe u lik. Tu treba pronaći pravu meru. Sigurno da sve karakterne osobine, sve ono što bi lik trebalo da predstavlja i nosi, nećete „dati” i prikazati kroz kostim. Jer, šta će glumac da radi tokom predstave? Da samo šeta kostim?

Za kostimografa rad na predstavi se završava premijerom?

To je istina. Posao kostimografa se, zaista, tada završava. Međutim, desi mi se često da, kada neku predstavu pogledam posle šest meseci ili godinu dana, pomislim kako bih neke kostime iz korena izmenila. Jedna od retkih predstava kojoj ništa ne bih dodala ni oduzela jeste Držićev „Skup” u režiji Jagoša Markovića. Izdvojila bih i „Pseći valcer” L. Andrejeva u režiji Dejana Mijača. I tu skoro da ništa ne bih menjala. Pitali ste me koju bih predstavu volela da radim? Pa, to je sigurno Šekspirov „Magbet”. Na žalost, niko mi se, još uvek, nije javio sa takvom ponudom.

U čemu se razlikuje pozorišni kostim od svakodnevnog odela?

Razlika svakako postoji ali vizuelno ne mora da bude velika. Danas je vrlo diskutabilno šta je to moderno, gde se i šta nosi. Nosi se sve. Kada se pojavila mini suknja, to je bilo revolucionarno. Mislim da danas u modi nema ničeg revolucionarnog. Imate modne revije kreatora poput Galijana, Mekvina i drugih koje vas ostave bez daha. Ipak, postavlja se i pitanje gde vi to možete da ponesete. Njihove kreacije su mnogo bliže pozorišnom kostimu nego ulici ili svakodnevnom životu. U pozorištu je sve dozvoljeno. Dobijete komad, likove i, u zavisnosti od reditelja da li želi da recimo Šekspira i njegove junake prevede u današnje vreme ili ne, dobijate početnu odrednicu za kostim. Uz dodatak malo inspiracije i mašte, to je to. Zapravo, nikada niste sto odsto sigurni da li je to tako.

 Obukli ste mnoge junake: Kandida, Švabicu... Svedoci smo, ipak, trenda da se istorijske ličnosti oblače u savremeni kostim.

To je trend u koji se uklapam. Lično sam protivnik bilo kakvog trenda, to me nekako sputava. Recimo, rediteljka Ana Đorđević je insistirala da kostim u „Švabici” ostane u epohi. Bravo, Ana! Mislim da svaki reditelj već pri izboru teksta, od samog početka rada na njemu, ima jasno određeno vreme u koje smešta svoju ideju, odnosno predstavu.

Borka Trebješanin

-------------------------------------------------

U predstavi „Nebeski odred” obukli ste i svog supruga, glumca Zorana Cvijanovića. Kakva je bila saradnja?

Čudno je kada se radi sa suprugom. Malo se brkaju lončići. Zorana nije teško obući. Sve što sam mu ponudila prihvatio je. Mada... bilo je teško naterati ga da se obrije i obuče sve elemente kostima na generalnim probama, kaže naša sagovornica uz smeh.


Komentari1
ed992
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

cica armic
Bravo Lana!Cestitamo na nagradi koju si zasluzila. Ti si jako talentovana i vredna. Moj suprug i ja ti zelimo dobro zdravlje i jos dosta nagrada. One svakako prijaju i potsrek su za dalji rad.Mnogo je lepo kada dodju u pravo vreme. Deci i Zoranu sve najbolje. Cica i Blaza ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja