ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 05.08.2009. u 22:00 Miša Đurković

„NABUKO” PROTIV „JUŽNOG TOKA”

Kako bi Karl Marks rekao pre sto šezdeset godina: Evropom kruži bauk. Ovog puta to nije bauk komunizma već energije. Rusija i Anglo-američki komonvelt polako ali sigurno ulaze u energetski rat čiji je glavni cilj ovladavanje snabdevanjem Evropske unije. Ako se zna da se globalne rezerve nafte i gasa procenjuju na sto do sto pedeset godina, uvlačenje Evrope u energetsku zavisnost od strane jednog od ovih aktera de fakto može značiti i političku, bezbednosnu pa i ekonomsku nadređenost u narednom veku.

Prednost AA koalicije je činjenica da oni već imaju određenu vrstu nasleđenog statusa time što, kako to Bžežinski kaže, Evropa jeste neka vrsta njihovog protektorata. No sa opadanjem ekonomske snage i globalnog značaja SAD, čini se da je legitimnost ovog odnosa kod Evropljana svakim danom sve više ugrožena. Ako se tome doda činjenica da Rusija pod svojom kontrolom drži najveće svetske rezerve gasa, onda postaje jasno zašto Nemačka, Italija ali i neke druge zemlje pokazuju sve veću dozu neposlušnosti prema Anglo-Amerikancima.

Područje Evropske unije i dalje je najveće tržište na svetu i prostor najveće privredne aktivnosti. Njene potrebe za energijom su ogromne, te stoga ove zemlje ne smeju ni po koju cenu da rizikuju gubitak kontinuiranog snabdevanja energijom, koja u ovom trenutku može da dođe samo iz Rusije. Rusija je, kako bi izbegla mogućnost američke opstrukcije preko Ukrajine, duboko ušla u proces pripreme izgradnje druga dva toka. „Severni tok”, koji se radi u direktnoj saradnji sa Nemačkom, treba da ide morskim dnom sve do teritorije treće najveće svetske privrede. „Južni tok” treba da se kreće dnom Crnog mora do Bugarske, odakle se dva kraka pružaju preko Balkana odlazeći do Italije. Ovakav scenario Amerima se ni najmanje ne sviđa, pa su pod geslom odbrane Evrope od ruske energetske invazije lansirali ideju o konkurentskom gasovodu „Nabuko”.

Ova geopolitička igra višestruko je zanimljiva. Ona je zapravo najrelevantniji okvir i za razumevanje unutrašnje politike mnogih evropskih zemalja koje se nalaze na zamišljenim trasama ova dva projekta. U ubeđivanju pomenutih država da se priklone jednoj ili drugoj strani ponovo smo imali čitav repertoar metoda koji se kretao od obećanja, ucena, pretnji, podilaženja itd. Još jednom smo videli suštinsku razliku u delovanju ove dve sile prema trećim zemljama. Rusi po pravilu rade samo sa elitom, vrhuškom države, ne birajući i ne štedeći sredstva za dobijanje pristanka za svoj projekat. Amerikanci, međutim, osim direktnog rada sa političkom i bezbednosnom elitom jako mnogo daju na čitav spektar takozvane meke moći, koji uključuje dugoročni rad na ovladavanju javnim mnjenjem i širim slojevima elite, preko koga se zatim vrši pritisak na sam vrh.

Pritisci na Nemačku su kontinuirani, ali Nemačka je tvrdo zaigrala na saradnju sa Rusima oko izgradnje „Severnog toka”. Stoga američki saveznici poput Poljske i baltičkih republika vrše sve moguće opstrukcije pozivajući se na potencijalne ekološke probleme, međunarodno pravo u pogledu korišćenja morskog dna itd. Uzgred, i odlazak Sanadera neki vide kao deo pokušaja AA koalicije da disciplinuje Nemačku.

Daleko je složenija igra na jugu. Rusija je pažljivom i strpljivom strategijom uspela da uđe u energetske i finansijske sisteme gotovo svih važnih zemalja strahovito jačajući svoje pozicije na Balkanu u poslednjih nekoliko godina, za vreme totalne okupiranosti Amerikanaca Bliskim istokom. Pomenimo snažan ulazak ruskog kapitala u grčki bankarski sektor, kupovinu dela mađarskog Mola, kupovinu NIS-a u Srbiji i rafinerija u Republici Srpskoj. Najvažnije je, naravno, to što je uspela da obezbedi da sve važne države uđu u projekat „Južni tok”.   Pojedini analitičari smatraju da se samo ovim potpisima može tumačiti dugotrajna politička nestabilnost u svim tim zemljama. U Grčkoj već pola godine traje građanski rat niskog intenziteta koji kao posledicu ima stalni pad popularnosti sadašnje vlasti i jačanje proameričkog PASOK-a. U Mađarskoj imamo sličan scenario sa protestima i velikom ekonomskom krizom koji sigurno sa vlasti odvodi Moskvi bliske socijaliste, a dovodi FIDES sa kojim su Amerikanci jako mnogo radili poslednjih godina. U Bugarskoj je koalicija koja je potpisala „Južni tok” već otišla sa vlasti, a bivši telohranitelj i budući premijer Borisov je u prvoj izjavi istakao da će se Bugarska povući iz „Južnog toka”. U Srbiji se takođe dešava globalno političko prestrojavanje i sigurni su izbori na proleće sledeće godine koji mogu doneti zanimljive obrte u sličnom pravcu.

Nakon nedavnog potpisivanja „Nabuka” u Ankari, Rusi su potegli najjači argument ukazujući na činjenicu da taj gasovod nema čime da se puni. Nakon što su oni disciplinovali sve bivše sovjetske republike bogate gasom, gas za „Nabuko” može da dođe samo iz Irana. To podrazumeva promenu režima, bilo na izborima (nekom novom obojenom revolucijom), bilo nekom vrstom puča (kao što je oboren Mosadek pre pola veka), ili novim ratom iračkog tipa. Bez iranskog gasa, ko god da bude na vlasti, disciplinovanje malih evropskih država neće biti moguće.

Komеntari22
f7baf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetislav Kostić
Prema poslednjim pouzdanim informacijama, prilikom posjete Turskoj danas u cetvrtak, Putin „razvalio“ Nabuko. Naime, Ankara dopusta Rusiji da se gasovod za Juzni tok polegne kroz vode pod turskim suverenitetom. Za Nabuko postaje sve tjesnije.
Karlo sve je politika
Po meni je napis po ovom pitanju vrlo korektan i sveobuhvatan jer je odrz ekonomske ali i politicke borbe izmedju vodecih svetskih sila,posebno USA i Rusije.Vecina komtatora ovo pitanje sagledavaju sa tehnicko ekonomske strane ali nije izostao ni politicki aspekt.Srbija je mala zemlja i njen uticaj u odlucivanju koji ce gasovod da se reaslizuje je mali,ali iz nekih komentara vidim nasu podeljenost,i to presvega politicke prirode.Neko brani snazan uticaj USA,koji toboze stiti interese EU i protivise hegemonije Rusije po tom pitanju.Nabuko treba da "izoluje"Rusiju u snabdevanju Evrope gasom,te da ce na kraju ona da plati ceh u ekonomskom smislu.Kod nas neki politicari bi se tome radovali a neki bi tugovali,samo je pitanje sta bi od svega toga imala Srbija i njen narod.Kod nas su politicka gledanja na ovu temu,i ne samo na nju,u "razrokom"pravcu,zato podrzavem one komentare koji se zalazu da nasi ekonomisti a presvega politicari gledaju interese nase zemlje i da podrze onaj pravac gasovoda koji ce nama najvise da odgovara.a je nekim slucajem "nabuko'njega treba podrzati,ako nije,a nije,ondak je to "juzni tok"Cinjenica je da su nama najbliza izvorista gasa iz pravca Rusije i to navedenim juznim tokom.USA vrsi pritisak na Evropu da sto manje bude u zavisnosti od Rusije i tej pritisak nije lako izdrzati ,medjutim i Evropa traba,prasvega,da gleda sopstvene interese koji se sve manje poklapaju sa globalnim interesima USA.Posto zelimo u EU treba snjom zajedno da branimo globalne interese Evrope,sto mozda nekome ne odgovara?
ilegalac
@ leva ruka...Gdje i u kojoj zemlji je cijena benzina 95 0,75 eur? Slovacka taj benzin prodaje od 1,17 do 1,20 eur.Slicno je i u okolnim zemljama,Ceskoj,Poljskoj, Madjarskoj.Citava prica vam je vrlo interesantna,ali lici pomalo na naucnu fantastiku ili muziku daleke buducnosti. Jos dugo vremena ce plin i fosilna goriva biti glavni izvori energije,pa su igre oko plinovoda prisutne i ko zna kako ce se zavrsiti.Da nije tako mislimna energente,he bi Njemacka sa Rusijom gradila direktan gasovod samo za Njemacku.
Borisav
@ uzaludan posao , Uzaludan Vam je (i providan) trud da ponavljanjem neistine "Rusi ce dobro razmisliti pre nego sto se usude da ponovo ucenjuju Evropu i Ukrajinu" pokušavate da od neistine, sklepate "Vasu i bolju" istinu. Autor kvalitetnog članka, uopšte ne meša karte na čudan način, nego se Vi pravite nevešti, smešnim dokazom da Americi ne treba gas, nego Evropi. Naravno da je potreban Evropi, ali zabrinutost za Evropu, odredjenih krugova u SAD je toliko velika i sveobuhvatna da ovakvi komentari "produžene ruke", mogu da izazovu samo – potsmeh onih, kojima je namenjen. Da parafraziram Vašu poslednju rečenicu: "Clanak nije napisan onako kao što Vašington voli da vidi problem...".
ZoranNS
Mislim da autor zanemaruje alternativne izvore energije i da će u sledećih 10-20 godina doći do značajnih promena u smislu racionalizacije potrošnje i supstitucije fosilnih izvora energije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja