petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 05.08.2009. u 22:00 S. D. – I. A.

„Jelen” i „lav” u prednosti

Најскупље на сплавовима

Kada je u Beogradu pre oko 150 godina prva krigla napunjena domaćim pivom iz tada najmodernijeg Vajfertovog pogona, počelo je takmičenje proizvođača za svakog pivopiju. Ova „bitka” i danas traje.

Na rafovima supermarketa potrošači mogu da biraju između 20 i 30 različitih brendova, a ukoliko tu ubrojimo i različite ambalaže – staklo, limenku, plastiku – broj postaje trocifren. Tu su „jelen”, „lav”, „vajfert”, „tuborg”, „hajneken”, „stela artoa”, „beks”, „nikšićko”, „beogradsko”, „hoegarden”, „efes”, „mitos”, „laško”, „amstel”, „MB”, „lovenbrau”, „holsten”, „badvajzer”…

Nekadašnji lider na prestoničkom tržištu pre privatizacije, Beogradska industrija piva (BIP) izgubila je trku sa velikim igračima i najveći promet ima u centralnoj Srbiji. Staro BIP-ovo „zidarsko” pivo zbog male potražnje prestalo je da se proizvodi, a za prestoničko tržište nudi se s niskim cenama „Bg pivo”.

– Ubedljivo se najviše prodaje „jelen” pivo. Cena potrošačima, ipak, nije presudna. I strana piva, poput „hajnekena” i „amstela”, imaju svoje kupce, ali oni su malobrojni – kaže Rada Bojić, iz trgovinskog preduzeća „Jabuka”.

Trgovci kažu da se osim „jelena” dobro prodaje i „lav”. Inače, pivo u staklenim flašama je i dalje najtraženije, sledi „pet” ambalaža, dok u letnjem periodu uvek raste prodaja piva u limenci. A kakva ponuda, takve i cene. Dok najjeftinija flaša „Bg piva” može da se pazari i za manje od 35 dinara, cena pojedinih prelazi „stotku”. Limenka „hajnekena” u „Super Veru” košta 124,10 dinara, a flaša „stela artoa” staje 91,50. Za one sa dubljim džepom tu je meksičko pivo „korona”, flašica od 0,33 litra ovog piva u „Maksiju” košta 189,90 dinara.

Dok donedavno na tržištu nije bilo moguće pronaći tamno pivo, sada svaki proizvođač ovog letnjeg napitka ima u ponudi i ovu vrstu. Tamna varijanta je, ipak, u proseku skuplja oko 20 odsto. Osim toga, popularna postaju i bezalkoholna piva. Ovo piće sadrži oko 0,5 odsto alkohola. Proizvodi se drugačijim postupkom vrenja ili uklanjanjem alkohola iz piva. Namenjeno je uglavnom mlađim generacijama i posebno se forsira u letnjem periodu.

Slično je i u kafićima. Najtraženija su domaća, jeftinija piva, a gosti letnjih bašta najčešće naručuju krigle točenog piva. Cena krigle od pola litra je od 100 do 150 dinara, dok se cena flaše penje i iznad 200 dinara. Najskuplje je, naravno, na splavovima. U ponudi su uglavnom flašice od 0,33 litra, koje koštaju od 170 do čak 360 dinara, koliko valja izdvojiti za strana piva.

Komеntari11
f876b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

asd asd
Miodrag Miletich - brend nije isto sto i ,,vrsta", nauci to, i nauci gramatiku jezika na kome pises pre nego sto pocnes da srbujes ovde!
Miodrag Miletich
Bilo bi bolje S.D. i I.A. da umesto strogo definisanog engleskog termina "brand" jednostavno upotrebe nassu recc "vrstu" zarad 90% ccitatelja Politike. A, takodje bi bilo jako, jako korisno kada bi se neko od boljih pera te Kuche latio jedne ozbiljnije analize o reklamiranju piva koje je, koliko mnogi znaju, zakonom joss odavno zabranjeno. Kako je moguche da posle toliko saobrachajnih nesrecha izazvanih preteranom upotrebom alkohola nemamo opipljivu analizu i pokazatelj koja vrsta alkohola je najccessche bila uzrok istih ? PO onome ssto se najvisse reklamira na tv, to je apsolutno - pivo. Njega najvisse i piju mladje populacije koje i naccessche stradaju u saobrachajkama. Za njih se i organizuju Bier Fest-ovi i festivali od strane proizvodjacca piva. Oni, fabrike piva, prodavci, marketinsske agencije i televizije "znaju zassto" izigravaju zakon o zabrani reklamiranja, ali nikako nije jasno ssta u ccitavoj stvari rade TUZZIOCI ? Ssta je motiv njihovog nemog, nemochnog posmatranja ? Kako to da dokuccimo ? Ima li nekoga ko mozze da ih o tome nessto priupita ? Do onda "musskarci znaju zassto" neki "zezaju krizu" !!! N e o d g o v o r n o !
pera astarbeiter
nervira podizanje i vracanje staklenih boca: moras imati tacno odredjene boce, boce moras da vratis u istu radnji gde si ih podigao/dobio racun... pivari u RS bi trebalo da se ugledaju na pivare u AT: boca kosta devet centi, gajba tri evra. Toliko platis kada ih podizes i isto toliko dobijes kada ih vratis. U svakoj radnji i bez racuna.
Милорад
Седео сам са неким румунским пријатељима у Букурешту и наравно шта да пијемо. Пиво. Навалили они на Стеле, амстеле, бексове, а ја стидљиво поручим Урсуза изванредно румунско пиво. Иначе Урсуз је њихов меда са Таре, само ште је са Карпата. Постиде се моји пријатељи, па уживасмо у Малим медведу. Норок ( живели-румунски ) још једном, а посебно за др. Бокуна.
Бранко Пешић
Г-дине Динко Росићу, не знам одакле сте, али сте у праву што се тиче скопског пива, које је по квалитету изврсно и није копија страних пива. Коментатор после мене је јасно рекао да су најизвиканија (највише реклама) пива уствари врло средњег квалитета, а у зависноти од туре и на граници подношљивих, а о чувеним страним маркама и да не говорим. Довољно је понудити десетинама младих различита пива без етикете на дегустацију и одмах ће се уочити да не могу разликовати пива, толико о њиховим укусима. Само немојте да се опијате Скопским пивом, уживајте у њему јер је једно од ретких пива са својим карактеристичним укусом. Није за младе и децу!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja