subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 06.08.2009. u 22:00 Zoran Milivojević

Emocionalno iznuđivanje

Kada ste odbili voljenoj osobi neku njenu želju, verovatno ste nekada doživeli da ona nastavlja da insistira na tome da joj ugodite, koristeći argument: „Molim te, ako me voliš, učini mi to”. Bez obzira na to koliko blago i molećivo izrečena, ova poruka sadrži jedno prikriveno negativno značenje koje se tiče definicije ljubavnog odnosa. Time što povezuje ispunjenje njene želje sa dokazivanjem ljubavi, osoba u stvari skriveno optužuje da bi odbijanje ispunjenja njene želje bilo isto što i negacija postojanja ljubavi. Iz toga može da sledi i to da ako ona pomisli da mi ne volimo nju, možda će i ona prestati da voli nas. Ispada da budućnost ljubavnog odnosa zavisi od toga kako ćemo se odrediti prema datoj želji.

U ovakvom slučaju radi se o emocionalnom iznuđivanju. Iznuđivanje je slično ucenjivanju: kada neko od nekoga nešto iznuđuje, on ga maltretira dok mu osoba sama ne ponudi ono što u stvari ne želi da mu da. Za razliku od grubog iznuđivanja u kojem se koristi fizičko nasilje, emocionalno iznuđivanje je često veoma suptilno. Razumljivo je da u konfliktnim situacijama ljudi civilizovano koriste psihološke metode uticaja na druge kako bi ovi počeli da se ponašaju na poželjan način. A jedan od najefikasnijih načina da se deluje na druge jeste da se deluje na njihove emocije. Cilj je da se proizvede ona emocija koja će doneti promenu ponašanja, kao što se to veoma jasno vidi u slučaju pokušavanja izazivanja straha, odnosno pokušaju zastrašivanja.

Suptilniji metodi ciljaju da kod drugih izazovu osećanja krivice, dužnosti, odgovornosti, stida, smeha, itd. Kako se konflikti prirodno pojavljuju i u odnosima ljudi koji se vole, ljubav nije prepreka za pokušaj emocionalnog iznuđivanja. Tada je najčešće cilj izazvati osećanje sažaljenja („Kako ti nije žao što se ja tako loše osećam bez toga”), ali ga tesno prate i osećanja krivice („Sada si uspela da mi se sve smuči”) i dužnosti („A da je obrnuto, ja bih to učinio za tebe”).

Ljudi koji emocionalno iznuđuju po pravilu ne prave nikakvu razliku između sebe i svojih želja. Posledica je da kada neko drugi odbije neku njihovu želju, oni to razumeju kao da odbacuje njih kao osobu. Oni misle da ako ih neko zaista voli, da tada mora da voli, prihvata i odobrava sve njihove želje i sva njihova ponašanja. Drugim rečima, oni u takvim situacijama zaista doživljavaju odbijanje želja kao dokaz gubljenja ljubavi. I zato, baš zato što ih volimo, ne treba popuštati njihovim uverenjima, već ih nežno i uporno razuveravati da odbijanje želje nije odbijanje osobe. Isto onako kako to majka radi dvogodišnjem detetu koje na zabranu reaguje iznuđivanjem u užasu od gubitka ljubavi.

Komentari3
e3786
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

olivera stetin
Emocionalnom iznudjivanju pribegavaju razmazene i nezrele osobe, po meni. To ne bi trebalo da postoji u iskrenom emotivnom odnosu dvoje ljudi.
D.
Jasno je da ne treba ispunjavati sve zelje partnera radi dokaza ljubavi.Ne verujem da se konflikt iz toga moze resiti razgovorom?! Ipak, pitam se gde je granica neispunjenjavanja zelja partneru a da upadnemo u tip"takav sam kakav sam".Neka zelja za jednog u konfliktu moze da bude nedozvoljena a za drugog vitalna!Ko je u pravu?
Nataša Gajić
To znači, ako odbijamo želju a ne osobu, da nijedno odbijanje ne bi trebalo shvatiti lično, kao nešto što je upućeno nama u protivteži sa našom željom, dakle isto tako ucjena upučena nama kao draženje i mamljenje šargarepom na štapu, tj. stavljanjem nečega u izgled da ćemo dobiti, moguće, ako smo dobri i ne suviše zahtjevni, toliko da izazivamo osjećaj krivice ako nam se želja ne ispuni.U ucjeni je spas i ona je obostrana u bilo kojem odnosu koji teži da nešto "iznudi" ili proizvede, pa bilo to osjećanje ili želja.Isto tako se osjećamo, ucjenjeno ili izigrano, i ako nam se nešto da, samo ponudi, pa odmah zatim uskrati kad smo se već tome obradovali, što je iznuđivanje reakcije, šala ili ,kako se ponaški kaže, "lako zezanje".U obmani je spas, tj. ne pokazivati doslovce svoja osjećanja, naročito uskraćenosti, a mnogi pribjegavaju i lukavstvu i prepredenosti, čak i "bezazlena" djeca da bi se došlo do cilja bez povređivanja bilo koje strane, jer podmuklost, okrenutost zlu, degradira ljudski rod.A šta reći za podmićivanje? kao jednu vrstu akcije u pokušaju da se izazove , često neprimjerena, reakcija ili isto tako iznuđena želja, šo osuđuje svako iole moralno društvo i brani se od ovakve vrste ulagivanja svim silama, tako što kažnjava osobu, a ne samo želju pa i za podmićivanjem, jer takođe degradira svaki međuljudski odnos, pa i ljubavni.A kako do ostvarenja želje? Pa "Um caruje-snaga klade valja"; "Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara"...Činjenica je da je igranjac po tuđim emocijama,drugim riječima uticaj na njih, nemoguće izbjeći.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja