ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 08.08.2009. u 22:00

Vreme za fajront kod Ivka na slavi

Стеван Стив Гудовић (Фото А. Давинић)

Nekada davno izvanredni student beogradskog Arhitektonskog fakulteta, jedan od uticajnijih Srba u Americi Stevan Stiv Gudović, kojeg već deset godina „Arizona biznis žurnal” svrstava među deset najznačajnijih biznismena u Arizoni, u svakom poslovnom i privatnom razgovoru promoviše svoju domovinu Srbiju. Posebno jug Srbije za šta ga, kako kaže, vežu divne uspomene i gde namerava uskoro da investira.

Gospodin Gudović je već duže vreme na čelu borda direktora Privredne komore Arizone, a vlasnik je poznate kompanije „Big park voter ”, više naftnih bušotina u Teksasu, hemijske kompanije i vodovoda u Sedoni, koju godišnje poseti oko deset miliona turista.

   Za Stevana Stiva Gudovića oni koja ga poznaju kažu da je čovek biznisa, ugleda i poverenja. Oženjen je Amerikankom Meri Lin s kojom ima dva sina – Stivena i Nikolu. Dva ugledna mlada biznismena su već našla svoje mesto na biznis karti Amerike ali i sveta. U razgovoru za „Politiku” Stevan ističe da ništa ne dolazi preko noći, zbog toga vrlo rado saopštava svoju formula za uspeh, a ona glasi: „75 odsto je rad, 20 odsto talenat, a svega pet odsto je sreća”.

   O svojim namerama da ulaže u Srbiju Gudović kaže da su on i drugi Srbi u Americi, ali i širom sveta, s kojima je u kontaktu, zainteresovani da ulaganjem u sopstveni biznis i privredu pomognu svojoj domovini. Međutim, kaže Gudović, država mora da stvori uslove – ambijent, pre svega, da zakonom omogući sigurnost investitorima da bi ulagali u Srbiju. Priča se dosta, a ništa se konkretno ne radi da se omogući dolazak biznismena, pogotovu iz dijaspore. U Americi ima dosta poslovnih ljudi koji se ne eksponiraju politički, već se bave biznisom. Oni su zainteresovani za posao i ulaganje.

„Mnogi bi, na naš poziv i nagovor, odlučili da dođu u Srbiju, zato treba učiniti još samo malo. Jer, u Srbiji postoje potencijali za investiranje, ali ne pod ovakvim zakonima”, kaže Gudović koji je bio ozbiljan u nameri da kupi leskovačku fabriku lekova „Zdravlje”, ali mu je to zbog „zakonske regulative” bilo onemogućeno. Vrlo je zainteresovan i bio bi rad da investira u vranjski kraj. Zbog toga je pre izvesnog vremena, kada smo razgovarali, boravio u domovini, a uskoro će, kako kaže, obaviti i važne kontakte.

Srbi u Americi, s kojima smo imali prilike da razgovaramo, s posebnim poštovanjem i uvažavanjem govore o gospodinu Gudoviću kao velikom dobročinitelju i dobrotvoru koji dosta pomaže svom narodu. Osnivač je Fonda za pomoć deci iz BiH koji su u ratnim razaranjima ostala bez oba roditelja, a i redovno učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama. Kao dobar prijatelj s vladikom Jovanom, Gudović je poklonio projekat i novčana sredstva za uređenje crkvenog kompleksa u Kaliforniji.

O svojoj domovini Srbiji pogođenoj svetskom ekonomskom krizom Stevan Stiv Gudović kaže:

– Sada je prilika da Vlada Srbije započne dijalog s velikim investicionim fondovima i da ih pita šta mi možemo da uradimo za vas da biste investirali u našu zemlju? Ako se investitorove želje ne ispune, on će uložiti kapital na drugom kraju sveta. U sledećoj rundi investicija koncentracija kapitala će biti u zemljama „emerdžing marketa”, a to su Brazil, Meksiko, Indija, Kina, Indonezija i druge. Međutim, s ljudskim i kadrovskim potencijalima, kao i s prirodnim i privrednim resursima kojima raspolaže Srbija ima šanse da se izbori s krizom i postane značajan ekonomski partner u ovom delu Evrope i sveta.

Današnju ekonomsku krizu je 1997. godine predvideo analitičar Vilijam Grejder. Više ne postoje nacionalne ekonomije već samo postoji svetska ekonomija, kaže Gudović. Svetski finansijski centri su Njujork i London i oni su bili žarišta ovog što se danas dešava oko nas. Počelo je u Americi, u industriji nekretnina, gde su bankari dozvolili da „tanki” kupci kupe kuće, apartmane i drugo jer su bankari bili ošamućeni velikim profitima i u transu ljudske halapljivosti, prepotencije i želje da budu u „igri” zaboravili da sve ima početak i kraj. Svi su bili zadovoljni i fešta je trebalo da traje duže nego Ivkova slava, ali počeli su da funkcionišu osnovni principi kapitalističke ekonomije. Cene nekretnina su postale nenormalno visoke, došlo je do superreprodukcije stambenih objekata, a broj kupaca je počeo drastično da se smanjuje. Balon je pukao, kaže Gudović i dodaje:

– Nedavno sam u Srbiji čuo vic: Kod nas ništa ne uspeva pa čak ni ova kriza neće uspeti. Oni koji veruju u ovaj vic mora da su još kod Ivka na slavi. Pogledajte samo kako se Narodna banka Srbije grčevito bori da sačuva vrednost dinara. S druge strane, velika je nelikvidnost u državi, svako svakome duguje. Stranog kapitala nema da pokrene ekonomiju. Kod nas se svetska kriza nadovezala na postojeću domaću.

Koga je najviše pogodila kriza?

Dugačka je lista gubitnika u ovom trenutku. Najviše su pogođene banke, finansijske institucije, osiguravajuća društva, građevinari, hemijska industrija... Ove institucije ne samo da su izgubile svoju vrednost na svetskim berzama, nego čak i puno njih je bankrotiralo.

Da li se može predvideti trajanje svetske krize?

Dužinu i dubinu svetske krize još uvek niko ne zna. Voren Bafet, jedan od najbogatijih ljudi sveta i najpoznatiji investitor, rekao je: „Septembar 2008. je u ekonomskom smislu ekvivalent napadu Japana na Perl Harbur, a ova ekonomska kriza je ekvivalent Drugom svetskom ratu”. Po mom mišljenju ova recesija je u obliku slova W, mi smo negde tek u prvom delu slova.

Kako Srbija u ovom trenutku krize treba da se ponaša?

Postavlja se pitanje da li i mlađe generacije, čija je životna filozofija živeti u ovom trenutku i za ovaj trenutak, i starija generacija, koja se istrošila u prošlim ratovima, embargu, ekonomskim krizama, političkim previranjima, spremne da se bore za svoj lični opstanak i za opstanak Srbije. Samo oni koji ozbiljno shvate današnju situaciju prevazići će ovu krizu.

Nazire li se kraj političkoj i ekonomskoj krizi u Srbiji?

Sve je u rukama političke infrastrukture Srbije. Da li postoje političari koji imaju energiju i disciplinu da iznesu ovu krizu na leđima i u isto vreme da motivišu narod da ih sledi? U Srbiji postoje ekonomski stručnjaci koji dobro razumeju šta se dešava u svetu i imaju ekonomska rešenja za ovu situaciju. Ali ja ne vidim političare koji na jednostavan način građanima Srbije mogu da iznesu plan akcije i da u tome budu dosledni.

Koliko će pomoći zaduživanje kod MMF-a?

Uslovi pod kojima je Srbija dobila kredit od MMF-a su jako povoljni. Ako se pare troše za očuvanje stabilnosti dinara, ulaganje u mala i srednja preduzeća, javne radove, stvaranje društveno-privatnih partnerstava onda je Srbija na pravom putu. Sa druge strane, ako pare „nestanu“ u lavirintu birokratskih službi, onda će mlađe generacije celog svog života otplaćivati gluposti svojih prethodnika.

Kakve su šanse Srbije da prevaziđe krizu?

U ovom trenutku dva najvažnija „igrača“ su Vlada Srbije i bankarski sistem Srbije. Vlada mora da nađe način da stimuliše banke da liberalizuju kreditnu politiku prema privredi. Ako se nastavi nelikvidnost u plaćanju obaveza i ne obezbedi kapital za nova ulaganja, onda ozbiljni problemi očekuju Srbiju. U isto vreme Vlada mora drastično da smanji budžetske rashode, preispita poresku politiku i završi sa privatizacijom. Dijaspora godišnje unese 4–5 milijardi dolara u zemlju i na taj način doprinese ekonomiji Srbije. Vlada Srbije bi trebala ozbiljno da preispita svoje odnose sa dijasporom i da započne ozbiljan dijalog sa njom kako bi se uspostavilo bolje razumevanje. Mi želimo da investiramo jer investiranjem hoćemo da pomognemo svojoj matici. To bi pokrenulo mnogo toga, a pre svega privredu. Verujem da će Srbija prevazići ovu krizu sve dok upotrebljava ekonomske principe, a ne političke. Kad ovo „ludilo“ ekonomske krize prođe, ja vidim Srbiju kao ekonomsko-finansijski centar jugoistočne Evrope. Ali na tome mora još mnogo da se radi. Pre svega, ekonomsko-politička situacija u Srbiji mora da je stabilna. Kapital je kao uplašena ptica, čim oseti opasnost, odleti. Srbija je deo Evrope i u tim okvirima mora da ostane. Ulazak Srbije u EU je prvi korak za integraciju u evropske i svetske tokove.

Pogled iz Sedone (SAD) i ulaganje u Srbiju?

Ekonomski problemi sa obe strane okeana su slični. Razlika je u tome kako ko prilazi rešavanju tih problema. Zakoni prirode kažu da jači preživi. U ovom trenutku ja i moji prijatelji, koji imaju interesovanje za investicije u Srbiji, pratimo dešavanja, krojimo planove, interesujemo se i razgovaramo jer, Srbija je veliki potencijal. Za sve nas ovde je važno da preživimo ovu ekonomsku golgotu, potom da udahnemo duboko, da pogledamo šta se dešava oko nas, a onda, nadamo se ako se u otadžbini stvore uslovi, konkretno krenemo u realizaciju investicija. To će, nema sumnje, biti u zajedničkom interesu. Zato i kažem da Srbija ima šanse.

Aleksandar Davinić

Komеntari13
bf925
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

johnny
@ Dragoslav,имате право на своје мишљење ,али га никаквим доказима не подупирете, и то је морате признати велики проблем.
ranko mocevic
Treba biti iskren i reci da je ovaj intervju trebao da bude uradjen samo kao predstavljanje naseg coveka u SAD-u koji je ,nesumnjivo,veoma uspesan.Sto se moze videti iz ostalih komentara-gospodin Stiv nije jedini.Skoro da se ne moze naci veci grad u SAD-u koji nema nekoliko uspesnih Srba,verujem mnogo uspesnijih nego gospodin Stiv.Ne pada mi na pamet da drzim pridike mojim sunarodnicima u Srbiji uvaljen u moju fotelju u Americi.Gospodin Stiv je nesumnjivo pametan i sposoban covek ali veoma nekompetentan da iznosi zakljucke vezano za situacju u Srbiji.Siguran sam da je Gospodin upoznat sa situacijom u Meksiku i da moze o tome pricati satima ,cak i da nas posavetuje gde je najbolje da se investira u Meksiku.Sto se tice Srbije,verujem,da su njegovi izvori informacija clanovi njegove familije u Srbiji: neke tetke ,strine ili rodjaci i onda on bazira svoje tvrdnje na tim osnovama.Mislim da se ovakvim intervjuima dezinformise javnost u Srbiji sto nema nikakve veze sa medijskim slobodama.Srbija jeste u problemima vec dugo vremena i tacno je da prava kriza jos nije pristigla tamo ali tako je svuda u svetu.Sto se tice vica koji je gospodin Stiv ispricao-ja ne vidim nista neobicno i ptam ga zar nije tacno da se iskustvom i usavrsavamo i da ta kriza lakse pada Srbim a nego Amerikancima.Prilikom nedavne posete Srbiji iz SAD-a video sam veliki napredak u poredjenju sa nekih tri godine od mog poslednjeg boravka u Beogradu.Neko u komentarima rece Srbija treba da se okrene nasim ljudima u Evropi,slazem se u potpunosti.Mi Srbi koji zivimo u Americi mozemo da budemo samo turisti ili mozda manji investitori.To kazem jer znam da nasi ljudi u Americi zive da bi tu i ostali i sve sto je kako kazu daleko od ociju daleko je i od srca,ovim mislim izricito na poslovne investicije.Beograd je prava Evropska metropola puna pametnih i sposobnih ljudi tako da mislim da ce uz medjunarodne kredite Srbija da postane ravnopravan partner ostalim Evropskim zemljama.Nasi ljudi su:dobri,vrednii pametni
Marko Kostic
Ova zadnja dva komentara sve objasnjavaju. Dok god je Srba u Srbiji ( a i van nje) koji misle kao ovo dvoje ova nasha mala i bedna Srbija nece ni zasluziti bolji zivot. Ma svi su pametnjakovici koji bi sve to bolje uradili, a ustvari svi puni zlobe. Pa pobogu, kad neko uspesan prica onda zanemite i hvatajte beleshke. A uvek mozete i da okrenete glavu na drugu stranu, i uzivajte tu gde ste, u bedi! Pozdrav iz Sveta
Драгослав
Нећу да коментаришем пословни успех г. Гудовића. Није он једини. Међутим, поставио би му само једно питање: "Да ли он као американац има право да уложи и један долар у Србију?" Мој одговор је нема! Он као и многи други даје савете, критикује ово или оно, али ништа конкретно не предлажу. Када говори о 4 до 5 милијарди које дијаспора уноси у Србију, ја му, без страха да се преварим, могу рећи да је то дијаспора из Европе, а не из Америке. Најбољи пример томе је његова задња реченица: Србија је у Европи, али мора да уђе у ЕЗ да би била призната и створила могућност улагања у економију. Он говори исто што и сви други. Он је дефинитивно Американац и као такав мисли да може продавати памет. У Србији има довољно памети и интелигенције и без њега. Да Србија није у економској блокади ја сам убеђен да би се економска ситуација врло брзо поправила и без неостваривих обећања. Понављам, једина дијаспора са којом Србија мора под хитно успоставити искрене односе, то је дијаспора из Европе. Мислим да би новинари требали престати овакве непотребне интервјуе. Јљ њнам да ја уносим неколико скромних хиљада евра и да на десетине хиљада наших грађана који иду и по неколико пута годишње уносе много више, а да и не говорим о онима, још много бројнијим, из Немачке, Аустрије и других ЕУ земаља. Сада нека г. Гудовић каже колико је он унео у Србију?
Mimica
Aleksandru: kao prvo i najnuznije je povratak otete imovine pravnim vlasnicima. To je vidan znak postovanja i zastite privatne svojine sa kojom samo pravni vlasnici mogu da raspolazu po nahodjenju. Ako ti stanujes u otetom stanu, onda ti ovo prethodno objasnjenje nece biti po volji pa ces komunisticke otimace slaviti dok si ziv,i praviti se "Tosa" kako ti ovo ili ono nije jasno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja