Ako građani Srbije od 1. januara budu stavljeni na „belu” šengensku listu, može se dogoditi da Srbija uvede vize nekim zemljama van EU čiji su građanido sada bez ikakvih prepreka prelazili srpsku granicu.

Doktor Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kaže da bi taj potez usledio po preporuci EU, koja je nakon dolaska neke države ne „belu” šengensku listu u poziciji da postavlja uslove, važeće i za zemlje šengenskog sistema.

– Ukoliko to EU od nje bude tražila, Srbija, koja toliko želi da ima bezvizni režim sa EU, pre će se odlučiti da uvede vize nekim zemljama nego da izgubi to što ima – ocenjuje Grečić u razgovoru za „Politiku”.

Najava da bi tako nešto moglo da se dogodi stigla je već iz Makedonije, koja bi od početka sledeće godine trebalo da se zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom nađe na „beloj” šengenskoj listi. Vizna liberalizacija za putovanje građana Makedonije u EU mogla bi da dovede do ograničenja ulaska stanovnika Kosova i Metohije i Albanije u Makedoniju.

Portparol makedonskog ministarstva spoljnih poslova ovu vest nije potvrdio niti demantovao, ali je naveo da uvođenje viza za dve susedne zemlje neće biti izbor Makedonije već će zavisiti od preporuke EU.

Doktor Grečić, koji se dugo bavi problemom migracija u Evropi, objašnjava da će EU nastojati da se zaštiti od neželjenih migracija sa strane, jer žitelji trećih zemalja mogu preko zemlje koja uživa povlastice „belog” šengena lakše da uđu na teritoriju EU.

Država koja dolazi na „belu” šengensku listu svakako mora da preuzme sve evropske standarde zaštite od ulaska stanovnika iz trećih zemalja, pa se otud može očekivati i pritisak EU na Srbiju u pravcu smanjenja mogućnosti da ona postane tranzitna zemlja za ilegalne kanale prema EU. Stupanje na „belu” šengensku listu ne mora obavezno da znači momentalnu promenu viznog režima Srbije, ali do postepenog usklađivanja mora da dođe, ukoliko želimo da budemo članica šengenske zone.

Naš sagovornik podseća na to da Unija teži da zaštiti svoje tržište rada. Mada građani zemalja koje se nalaze na „beloj” šengenskoj listi nemaju mogućnost legalnog zapošljavanja u zemljama EU, Brisel je, naravno, svestan toga da često postoji rad „na crno” i da mnogi poslodavci, ukoliko mogu da dođu do radne snage istog profila, radije zapošljavaju one čiji rad treba manje da plate.

– Ako bi pritisak takve radne snage bio preterano veliki, to bi sigurno destabilizovalo evropsko tržište rada – podvlači Grečić i ukazuje na primer Češke, kojoj je Kanada ponovo uvela vize zbog toga što je liberalni vizni režim sa EU, čija je Češka članica, doveo i do velikog priliva državljana Češke u tu zemlju.

Kad je reč o Srbiji, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, nedavno je poručio da će, po dolasku Srbije na „belu” šengensku listu, država oštro sankcionisati svaki pokušaj zloupotrebe liberalizacije viznog režima sa EU.

EU naročito vodi računa o tome da se zaštiti od šverca narkotika i trgovine ljudima. Zbog toga bi, prema Grečićevom mišljenju, na spisku zemalja za uvođenje viza za Srbiju mogle najpre da se nađu one zemlje iz kojih postoji najveća opasnost od uvoza te vrste kriminala.

Od sledeće godine, ukoliko EU ukine vize za pomenute tri balkanske zemlje, u neposrednom susedstvu nećemo imati državu koja i sama nije na nekom evropskom bezviznom režimu. Međutim, na spisku zemalja sa kojima Srbija sada ima liberalan vizni sistem nalaze se i neke azijske i latinoameričke zemlje iz kojih polaze snažni ilegalni „talasi”.

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, izjavila je da je vizni režim Srbije već sada dosta usklađen s evropskim.

Ističući da će taj režim biti postepeno usklađivan i da je dobro s tim u vezi pogledati primere zemalja koje su već prošle put od „belog” šengena do članstva, Delevićeva je navela da je, recimo, Mađarska vize uvela građanima Srbije 2003, i to opravdala ulaskom u EU. Rumunija je takav korak napravila 2004. godine, a Bugarska 2007, takođe s opravdanjem zbog ulaska u EU, mada su se obe zemlje iste godine pridružile Uniji.

B.Čpajak