ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

„Smrdljevak” za 60.000 Surčinaca

Autor: V. Vukasovićčetvrtak, 13.08.2009. u 23:59
Због ђубрета би канал требало чистити и двапут годишње али пара нема (Фото Д. Ћирков)

Najveća septička jama u Beogradu dugačka je sedam kilometara, nalazi se u centru Surčina i koristi je oko 60.000 ljudi, gotovo svi stanovnici te opštine.

U katastru je zavedena pod imenom Surčinski kanal i neko od zvaničnika bi možda rekao da služi za odvodnjavanje viška vode iz plavnog područja, ali Surčinci znaju bolje.

Bezmalo svi oni istresaju sadržaje svojih senkrupa u taj kanal. I pri tom su dovoljno racionalni da ostale kanale, naročito one pokraj kojih žive, uglavnom zaobilaze kada sednu u kamion natovaren prelivima iz njihovih jama. Ali pored Surčinskog kanala niko ne živi.

On je žrtvovan da bi 60.000 ljudi, koji drugom kanalizacijom ne raspolažu, ili zato što su gradili bez dozvole, ili zato što su ih političari naseljavali bez plana, imali gde da se oslobode svojih fekalija.

I u ostale kanale dospe ponešto đubreta. Mahom građevinskog šuta, koji nijedna porodica ne izbacuje baš svakog dana ali zaboravljaju da se naselje stalno širi i da se šut doprema sa svih strana.

Ima i flaša i razne ambalaže, koje smatraju suviše sitnim, pa pretpostavljaju da tolika količina i zapremina ne može nepovratno zagaditi vodu.

Samo što malo po malo i ti kanali naposletku stradaju. U nekima od njih za sada samo posebna vrsta patki uspeva da nađe nešto za hranu u đubretu, još se može i loviti riba, ali verovatno bi malo ko od pecaroša s ponosom rekao komšiji kojeg je pozvao na ručak da je svojeručno, tu u blizini, uhvatio štuku koju mu servira.

– Nisu oni glupi, paze da ne sipaju iz septičkih jama tamo gde pecaju ali, kad završe ribolov, ipak zafrljače flašu i omote grickalica u vodu. Ne razmišljaju o dugoročnim posledicama. Sete se da ne izbace šut u kanal iz kojeg crpe vodu za zalivanje useva ali ga istresu u neki drugi blizu kuće pa, kada ga zapuše, žale se nama što su im imanja poplavljena – kaže Đorđe Blažon, tehnički direktor vodoprivrednog preduzeća „Galovica”, zaduženog za to područje grada.

Zato Surčinski kanal više nijedan meštanin i ne pomišlja da čuva.

Zbog đubreta bi ga trebalo čistiti i dvaput godišnje ali para nema.

Pre tri godine je namaknuto nešto novca za čišćenje ali kada je isisana skrama duboka pola metra i izvučene stotine i stotine kilograma mulja, ponestalo je para da se talog odnese na deponiju i tamo odloži na bezbedno.

Umesto toga, mulj je zatrpan u jamama blizu kanala, nažalost i blizu podzemnih voda.

– Ne verujem da taj mulj može da ugrozi podzemne vode. Do sada mora da ga je zemlja već apsorbovala. Bilo je u njemu svega i svačega, ali ipak nije bio toksičan. Ne zna se koje je klase voda u Surčinskom kanalu, mada očigledno nije bezbedna za kupanje. Ne bi na to, uostalom, niko ni pomislio kada samo vidi kako izgleda. Ne zovu ga tek tako „smrdljevak” – priča Blažon.

Sem što užasno zaudara, „smrdljevak” je boje koju bi teško imenovao i akademski slikar, osim juče kada je njegov najzagađeniji deo bio mutnocrven od krvi koju su izbacile dve cisterne lokalne klanice.

– Ovde mogu da istovarim, dozvolila nam je opština, pitajte ih – pravda se vozač i pokazuje rukom prema uglu, iza kojeg se nalazi zgrada uprave Surčina.

– Dali su nam da ovde istovarujemo. A gde bih išao ako nam ne dozvole ovde? – iznosi on i poslednji argument.

Možda im je neko u opštini ili zajednici to zaista sugerisao, rezonuje kasnije Blažon, ali sigurno ne napismeno, što nije ni potrebno jer ionako svi znaju da je ovde „đubrište”.

Ako ih uhvate čuvari iz „Galovice”, meštani se najčešće i ne svađaju.

Znaju da čuvari nemaju ovlašćenja nad njima i da moraju da zovu jednog od malobrojnih vodoprivrednih inspektora, koji tek posle deset dana nađe vremena da pojuri krivca.

Nađe li ga, taj će u najgorem slučaju platiti nekoliko stotina dinara, što mu se opet isplati više nego da odnosi đubre na pravu deponiju.

– Sada ovde ima manje krvi i organskih materija nego do pre nekoliko godina. Tada su radile svinjske farme, pa je njihov otpad bacan ovde i odatle oticao u Savu, kojom i danas plove životinjski leševi sa drugih mesta. Pre nego što dođe do Save, mulj iz Surčinskog kanala prođe kroz crpne stanice, koje ga malo prečiste ali je on toliko jak da izjeda mašine i tera nas da ih često popravljamo ili menjamo – objašnjava Blažon.

Šta sve teče Surčinskim kanalom ispod neprovidne skrame vidi se u dva manja kanala duž njega, koji leti presuše, i nevoljnom, zgađenom pogledu ukažu se šut, životinjske kosti, baloni, flaše, duguljaste boce hemikalija i još štošta.

– Đubriva i hemijska sredstva završavaju čak i u kanalima pored kuća, gde ih ljudi neće namerno baciti ali njive i dvorišta su blizu vode i jača kiša odmah sve spere i odnese u kanal. I podzemne vode su blizu, pa hemikalije prodiru i do njih. Mislite da pazite, ali stanje je ovde takvo da je zagađivanje neizbežno – kaže Blažon.


Komentari0
60252
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja