Život je razume se pun avantura; ali koliko su ove retke i razvodnjene ako se ne maknemo iz jedne kuće i jedne varoši a koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svoga mesta i…

Jednoga dana pred veče (20. februpa), stiže u goste vojvodi Božu Petroviću neki gospodin. Na prvi mah tolike je znala sva „pljaca”. A u to doba godine i prostiji nepoznat putnik, pa da je otpočinuo…

Ja ne znam razlog: ali, kad idete Na to da objasnim jedan uzdah svoj, Treba, Gospo, da se mnogo čega setim...   Vidite, ja sam bio zdravo dete, Bezbrižno, čilo, k’o proletnji poj Tica. Voleo se da…

Ni u nemirne letnje mesece godine 1878. kad je Sarajevo vrvilo od oružana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit Sava nije napuštao svoj običaj da svako veče prošeta ovom utrinom, ne levoj strani…

Berlin, 30. januara (telefonom) Današnji dan u nemačkoj politici, i ne samo nemačkoj, ostaće istoriski: Adolf Hitler je postao kancelar Nemačkog Rajha. Bivši moler, pučista i docniji vođ nemačkog…

Njene su oči kao dvoje dece, obučene u belo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida. Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok kad se vratio iz pustinje u kojoj je…

Od uvek oni tako dočekuju novu godinu. Gospodin Toma još u ranu zoru kupi na pijaci punačko i belo kao sneg prasence, gospođa Persida ga spremi i pošalje na furunu te pečeno obesi o prozor da se ceo…

  Piva, 11. julija Ostavio sam vrlo otmenu londžu u hladovini kraj kule vojvodine i popeo se na gornji pod. Sedim i prelistavam svoje beleške, kupljene na putu. I dvoumim o čemu bi pre pisao. Puna mi beležnica, pune oči, puna glava slika i utisaka. Navrelo sve to, navalilo kao osice, ne može čovek da se odbrani. Neodoljivu želju da se sve rekne, brzo i očas, tačno i lepo, da se jednim obuhvatom naslika lice Pive, izređaju svi njeni jadi od bespuća i zabačenosti – pero nema mogućnosti da tako trenutno posluša. A osim toga novinarska zapoved da se pazi na meru, na ono…

Bili su blagosloveni svi časovi Što smo ih zajedno proveli, svi zajedno progutani zalogaji; kroz mnoge mutne dane i jeseni ono proleće još sjaji.…

Sreo ga je Jovan Ilin Grujičić i zabadajući palčeve u pojas uzdahnuo žalosno i duboko. - I ti se Marko oženi... – E, šta ćeš Jovane sam sam,…

Stići u Kikindu vozom to je sasvim obična stvar; da biste je upoznali treba u nju da idete kolima, u svatove. Ovako vas dočekuje obična stanica kao i drugde i afere carinarnice, kao svud u državi. Jedina senzacija to je romantični omnibus u blatu pred stanicom, koji ovde zovu „anibus“ i koji vas…

Gospodin iz Beograda bio je siromašan čovek pa dosada nije smeo da putuje…

  Onaj koji se ima roditi već postoji u svijetu: onaj koji je nadanje: Čin je…

Nije to slučajno što se ja svake godine, o dubokoj jeseni, teže razbolim i…

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su…

  Daljina, to je lepota melanholije Voljenih zvezda koje s večeri Srebrenim…

Kao suncokret koji više nije imao snage da gleda za suncem, klonuo je…

Mada su španski građanski rat i zapleti koji iz njega proizilaze nedavno…

Ni moji preci, ni seljaci moga zavičaja izdajnici nisu bili. Stizali su na vreme gde pravda čeka, gde je domovina zvala; pa i ja znam vrednost žrtava i ideala; ali žao mi je, žao mi je čoveka.   Žao mi je čoveka; ali ako sloboda i na život moje braće čeka, ako treba braniti istinu neku, spokojni budite; neću im reći da sa bojnog polja uteknu.   Nastanu li opet dani da ropstvo zapreti našoj grudi, da zemlja životom moradne da se brani, neću ni…

Za čitavo vrijeme puta monotono je sipila jesenja kiša dobujući uspaljivo i sitno po navoštenoj ciradi pokrivenih poštanskih kola. Vidik se gubio u…

Plavi kvarnerski zaliv, na severu našeg Jadrana, između starih naših planina Velebita i Učke, odveć je poznat mnogima, da bi ga trebalo dugo…