Riznica

Do sada neobjavljene fotografije cara Nikolaja II Aleksandroviča Romanova i njegove porodice izložene su u Muzeju nauke u Londonu. Autor fotografija je Herbert Galovej Stjuart, koji je u to vreme…

Tražim pomilovanje za epopeje prašinom zavejane, za bitke malim slovom zapisane, za osvetnike koji davno leže u rodnoj grudi i za njihove rane ljute od potomaka prenebregnute.   Za riznice kud…

  Senta, početkom maja Senta: grad u kome postoje udruženja momaka, udruženja gazda, velikih gazda, malih gazda, udruženja sopstvenika jednog konja, udruženja sopstvenika dva konja, grad u kome se,…

Noćas je prošuštala poslednja noć 1912. Budni smo bili u poslednjoj nići 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko i silno osećanje vremena, istorije i…

Beograd, 23. mart 1897 Dragi oče! Sve do sada poslate nove za ovu godinu primio sam potpuno i uredno. Možda ste se ražljutili što Vam do sad ne pisah. Budite uvereni da bi Vam do sad odgovorio, da…

Gospodin Mita je u izbeglištvu, za vreme velikoga rata, osetio tek šta znači biti samohran u svetu. Nije to bila nega koja mu je nedostajala – stari neženja je već navikao bio da sam sebe neguje –…

Dođoše najzad poslednji dani pred završetak ispita, dani grozničavog iščekivanja kad su polumračnim hodnicima školskim rasle i pronosile se nevjerovatne i fantastične vijesti o rezultatima mature, a…

Sestre su sedele na balkonu što je gledao u prozore jedine niske kuće u njihovoj ulici. Bilo je tamo nekoliko palata, nekoliko dvokatnica, dva prazna placa i ta jednokatna kuća obojena sivo, sa dva…

Život je razume se pun avantura; ali koliko su ove retke i razvodnjene ako se ne maknemo iz jedne kuće i jedne varoši a koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svoga mesta i…

Jednoga dana pred veče (20. februpa), stiže u goste vojvodi Božu Petroviću neki gospodin. Na prvi mah tolike je znala sva „pljaca”. A u to doba godine i prostiji nepoznat putnik, pa da je otpočinuo…

Ja ne znam razlog: ali, kad idete Na to da objasnim jedan uzdah svoj, Treba, Gospo, da se mnogo čega setim...   Vidite, ja sam bio zdravo dete, Bezbrižno, čilo, k’o proletnji poj Tica. Voleo se da…

Ni u nemirne letnje mesece godine 1878. kad je Sarajevo vrvilo od oružana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit Sava nije napuštao svoj običaj da svako veče prošeta ovom utrinom, ne levoj strani…

Berlin, 30. januara (telefonom) Današnji dan u nemačkoj politici, i ne samo nemačkoj, ostaće istoriski: Adolf Hitler je postao kancelar Nemačkog Rajha. Bivši moler, pučista i docniji vođ nemačkog…

Njene su oči kao dvoje dece, obučene u belo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida. Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok kad se vratio iz pustinje u kojoj je…

Od uvek oni tako dočekuju novu godinu. Gospodin Toma još u ranu zoru kupi na pijaci punačko i belo kao sneg prasence, gospođa Persida ga spremi i pošalje na furunu te pečeno obesi o prozor da se ceo…

  Piva, 11. julija Ostavio sam vrlo otmenu londžu u hladovini kraj kule vojvodine i popeo se na gornji pod. Sedim i prelistavam svoje beleške, kupljene na putu. I dvoumim o čemu bi pre pisao. Puna…

Bili su blagosloveni svi časovi Što smo ih zajedno proveli, svi zajedno progutani zalogaji; kroz mnoge mutne dane i jeseni ono proleće još sjaji.   Blagosloven bio je svaki pogled kojim si me tada…

Sreo ga je Jovan Ilin Grujičić i zabadajući palčeve u pojas uzdahnuo žalosno i duboko. - I ti se Marko oženi... – E, šta ćeš Jovane sam sam, inokosan, pa me nagnaše braća i majka. Najstariji sam,…

Stići u Kikindu vozom to je sasvim obična stvar; da biste je upoznali treba u nju da idete kolima, u svatove. Ovako vas dočekuje obična stanica kao i drugde i afere carinarnice, kao svud u državi.…

Gospodin iz Beograda bio je siromašan čovek pa dosada nije smeo da putuje trećom klasom. A znao je od sebe da je treća klasa kudikamo zabavnija i naučnija. U prvoj su većinom besplatne legitimacije,…

  Onaj koji se ima roditi već postoji u svijetu: onaj koji je nadanje: Čin je već u pokretu.   No mi ćemo ga vezati Da nam odgovara za krivicu svoje ljepote, I opet, i njega će stezati zemlja trudna…

Nije to slučajno što se ja svake godine, o dubokoj jeseni, teže razbolim i doguram do 39 na termometru, doguram do najmračnijih slutnji koje novinarske reportere dovode do nezajažljive radoznalosti…

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki,…

  Daljina, to je lepota melanholije Voljenih zvezda koje s večeri Srebrenim sjajem svemir polije   Daljina, to je tuga glečera Što usamljeni u svom ćutanju Sumorne svoje dane provode   S daljine…

Kao suncokret koji više nije imao snage da gleda za suncem, klonuo je plemeniti život ovog mirnog i umornog pesnika. I zatim, nečujno, on je prešao najkraći put između života i smrti. Kao pesnik i…

Mada su španski građanski rat i zapleti koji iz njega proizilaze nedavno zauzeli prvo mesto u javnom mnjenju, Čehoslovačka ostaje, iznad svakog drugog pitanja, žarište najneposrednijeg interesovanja…

Ni moji preci, ni seljaci moga zavičaja izdajnici nisu bili. Stizali su na vreme gde pravda čeka, gde je domovina zvala; pa i ja znam vrednost žrtava i ideala; ali žao mi je, žao mi je čoveka.…

Za čitavo vrijeme puta monotono je sipila jesenja kiša dobujući uspaljivo i sitno po navoštenoj ciradi pokrivenih poštanskih kola. Vidik se gubio u magli, oblici se rasplinjavali kao da se tope u…

Plavi kvarnerski zaliv, na severu našeg Jadrana, između starih naših planina Velebita i Učke, odveć je poznat mnogima, da bi ga trebalo dugo opisivati. To usko i mirno more, između otoka i hrvatskog…

  Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve plodove gorke kad su ideali Postali stvarnost v oblici ružni.   Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i…

Pitanje o odnosu između evropske i azijske kulture, koje je u poslednje vreme zanimalo i naš svet, bilo je prošle jeseni raspravljano na kongresu nemačkih sociologa. Jedan od najčuvenijih sociologa…

Već punu nedelju od kako su noći bez meseca i kako, svako veče, silaze na reku da love rakove. Kroz dugu i toplu pomrčinu vere se strm izrovan put, iz poslednje trebinjske male u tamno polje puno…

  Pričekaće on u starom zidu pesmu popca sa predgrađa Procvetaće drvoredi i zanjihaće se granje, Na mesečini ogrejaće ruke male A srce na klavijaturi noćne sanje, Drug moj mili, što izdiše u portalu…

Već sedam godina ide preko leta u svoje planinsko selo advokat Branko Savić sa celom porodicom. Ne čini to iz štednje, mogao bi da ide i u najudaljenije krajeve naše zemlje, nego zato što je u sebi…

Pre tri meseca postavljen je za nastavnika crtanja u našoj gimnaziji brat Čeh g. Toma Pšihil, mlad i inteligentan čovek, koji je imao naročitu volju da se prilagodi našem životu i običajima, te je s…

  Ovo je zemlja krša i jauka, što golotinjom i burama rađa, zalivi ovi gnezda naših lađa, punih ponosa i pučinskih vuka!   Ostrva ova zmajišta su zmaja, čiji ognjevi, kao sunca jarka, pališe krila…

Po svojem sasvim iznenadnom povratku iz Anadola, Selim Druština tiho i nekako snuždeno seđaše na prostiraču pored odžaka u odaji Novice Preležanina. Došao mu je rano u pohode i iznenadio ga kao da…

Stvar se desila u Lominoj ulici, koja ni u čemu ne odvaja od običnih beogradskih ulica: kuće su nejednake, čas na sprat, čas prizemne; ima trulih, pocrnelih, nakrivljenih plotova, rđave kaldrme i…

Znadem za vihor koji krši grane, korenje čupa i raskida gnezda, za vihor koji sipa na sve strane pregršti snova, strasti, lišća, zvezda.   Za takav vihor koji noću vije sa gladnim vukom na vrhuncu…

Naša Baka je morala da umre pa mi da odrastemo, zapravo da preturimo mnogo što šta preko glave, ili, što bi ona rekla, da udarimo nekoliko puta dobro glavom o zid: – i tek da saznamo i osetimo da je…

Vezirov lekar, doktor Galanti obišao je bolesnog arhimandrita koji je bio zatvoren u Žutoj Tabiji „zbog nekih knjiga, nekog oružja, i neke politike”. Sad je silazio kamenitim puteljkom do na drum…

Spava Cecilija Metela, sve spava, Sto godina prespi i sto novih začne. Peva tić iz žita i kosač iz trava, A ništa da prene trepavice plačne.   U mrak bela stada sa humova shode; Golubi iz polja beže…