Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,22	97,8	97,51
105,71	106,35	106,03

Kultura

14.10.2020 u 20:15

Nova civilazacija je okrutna

Ove godine navršava se 50 godina otkako je Dragan Lakićević počeo da piše poeziju. „Onaj usamljeni dečak/ na tren se zagledao/ u bistru vodu/ i njene rime”, stih je iz njegove nedavno objavljene poetske zbirke „Prohuja”, u izdavačkoj kući „Partenon”. Kod istog izdavača odštampana je i Lakićevićeva nova zbirka soneta „Žetelica i Šumanović”, nastala u dijalogu sa vajarstvom i slikarstvom. Književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić objavila je zbirku eseja „Pesnik i jedan čitalac, Ogledi o poeziji Dragana Lakićevića”, takođe u „Partenonu”, što ovu godinu čini posebnom u stvaralaštvu ovog našeg književnika, čiji rad kao glavnog urednika upotpunjuje svako izdanje Srpske književne zadruge. Kako kroz period od 50 godina vidite promene svoje poezije, ali i njene motivske konstante? A zatim, i paralelno

Kultura

13.10.2020 u 23:16

Delfi sajam knjiga

Izdavačka kuća „Laguna” organizuje „Delfi sajam knjiga” u svim „Delfi knjižarama”, „Laguninim” klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, od 15. oktobra do 1. novembra, kada čitaoce očekuju popusti i akcije. Ovoga puta popust na „Lagunina” izdanja iznosi 20 odsto, ali na taj popust odobrava se dodatnih 15 odsto ukoliko se čitalac odluči za tri do pet knjiga, odnosno 20 odsto ukoliko bira šest ili više naslova „Lagune”. Tradicionalne sajamske akcije tri za 499 i tri za 999 dinara važiće tokom ove manifestacije u knjižarama. „Popust na knjige drugih izdavača koji su se priključili sajamskim danima biće 10 odsto, a ako se odlučite za tri do pet izdanja dobićete dodatnih 15 odsto, odnosno dodatnih 20 odsto, ukoliko odaberete šest ili više naslova. Svi ovi

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Kultura

06.10.2020 u 22:20

Džamejka Kinkejd glavni favorit za Nobela

Seksualni skandal, odlaganje, pa proglašenje dva dobitnika odjednom za 2018/2019. godinu – Olge Tokarčuk i Petera Handkea, događaji su koji su obeležili skorija zbivanja u vezi sa Nobelovom nagradom za književnost. Sada ovo priznanje, koje će biti obznanjeno u četvrtak 8. oktobra, potresa novi virus, zbog kojeg će uručenje u Švedskoj akademiji, u decembru, biti otkazano. Novi dobitnik ovu najprestižniju literarnu nagradu primiće u rodnoj zemlji, uz obavezni televizijski prenos. A ko su kandidati ove godine? Na tom polju nema mnogo iznenađenja, pa svetski mediji ponavljaju nama dobro znana imena, od pre. Možda najveće šanse ima Džamejka Kinkejd, karipsko-američka autorka, koja preispituje pitanja kolonijalizma, rasizma i polova. AFP preneo je mišljenje Bjorna Vimana, urednika kulture

Kultura

04.10.2020 u 22:00

Ograda od papira umesto gvozdene zavese

Sećate se Vladimira Konstantinovića, Banaćanina koji se obogatio u svetu i postao Vadim Konstantini, kupio ostrvo u južnom moru, a nacionalnu kuhinju proslavio kroz niz restorana sa svim mogućim specijalitetima od pasulja? Iako takva sudbina nije strana našim talentovanim ljudima, on nije lice s naslovne strane novina i časopisa, već junak romana „Milijarder” Ivana Ivanjija, knjige koja je dobila nastavak u delu „Milijarderovi sinovi” (u izdanju Lagune). Vadim je, sasvim u skladu sa svojim likom sklonim avanturi, s Mađaricom iz naših krajeva i fatalnom plemkinjom iz Francuske dobio dva sina, Nikolu i Luja, dve ličnosti po poređenju kao nebo i zemlja, koje su odgajali drugi očevi. Kada dođe trenutak da se posle Vadimove smrti njegovo bogatstvo podeli naslednicima, Beograđanin Nikola izlazi iz

Beograd

22.09.2020 u 23:29

Ostrvo pelikana

Knjiga „Ostrvo pelikana” iz pera Miodraga Majića, sudije i književnika, u izdanju „Vulkana” predstavljena je u „Dorćol placu”. Autor navodi čitaoce da se, kako kaže, zagledaju u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitaju da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska, koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo. Majić u ovu priču uvodi Ajšu i Gabrijela, kao glavne junake svog dela, poručujući da njihova sudbina može postati bilo čija, ali ta njihova priča se već sada tiče svih nas. Pisac napominje da se sudbina ovo dvoje ljudi može prepoznati u masi bezimenih i nepoznatih na ulicama našeg grada, ali i bilo kog drugog mesta na svetu. Poklonici pisane reči spremni da traže istinu saznaće i kako je biti čovek koji

Kultura

22.09.2020 u 22:00

Takav je svet danas

Čim čuješ vatrogasnu sirenu, gledaš vesti da bi se uverio da se ništa loše ne događa. Leonaru lakne kad otvori „Tviter” i vidi da ljudi ne pričaju o nekoj grozoti koja se upravo dogodila. Sve vreme imaš na umu da nešto strašno može da se dogodi. Voziš se javnim prevozom, sediš u nekoj bašti i pušiš cigaretu, ideš na koncert. Ideš da igraš. Ali si sada svestan da se možda nikad nećeš vratiti kući. Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može Deo iz trećeg toma romana „Vernon Trodon” francuske književnice Viržini Depent, objavljenog i kod nas u izdanju kuće „Booka” u prevodu Novaka Golubovića, jasno upućuje na to da je autorka i dalje na istom kursu sagledavanja

Kultura

21.09.2020 u 22:00

Nabokov o Džojsu

Iako „dobrovoljni izgnanik” iz svoje domovine, nijedan pisac nije Irskoj podigao takav spomenik kao Džejms Džojs (1882–1941), autor „Uliksa”, jednog od nekoliko velikih romana 20. veka. Dablin je u njegovim delima, pre svega u „Uliksu”, postao mitski grad, u koji se smestio ceo jedan svet stvoren u njegovoj mašti, u kojem se mešaju prošlost i savremenost, parodija i logika, ironija i verbalni trikovi. To je grad koji čak ima i svoj omfalos (pupak sveta koji se u staroj Grčkoj nalazio u Delfima), a u kojem obitava i Stiven Dedalus, jedan od tri glavna lika romana. U Džojsov lavirint nije lako proniknuti (uostalom Stiven Dedalus nosi prezime mitskog graditelja lavirinta na Kritu), a mnogi čitaoci ostave roman pre no što stignu do njegovog kraja. Posle čitanja „Ogleda o Džojsu”, koji

Kultura

14.09.2020 u 20:00

Pesnički izraz mnogostrukog lika života

Među novim naslovima koji su s okončanjem vanrednog stanja u ovom, po mnogo čemu izazovnom dobu epidemije izašli iz štampe, a koji privlače pažnju jeste i nova knjiga „Tri živa pesnika” („Zepter Book World”, 2020) u kojoj je Leon Kojen, nastavljajući svoje dugogodišnje bavljenje srpskom poezijom i kao teoretičar i kao kritičar, priredio izbor iz poezije Rastka Petrovića, Milana Dedinca i Dušana Matića. Neuobičajen potez okupljanja ove trojice velikih stvaralaca na jednom mestu prati i nesvakidašnji format štiva, koji je takav da se stihovi na njegovim stranama ne „lome” već su pregledno predstavljeni – tako čitalac ima mogućnost da na pravi način doživi osoben ritam njihovih stihova. U razgovoru vođenom za naš list Kojen govori o dubljim srodnostima koje povezuju Petrovića, Dedinca i

Kultura

10.09.2020 u 20:00

Nova čitanja dela Vladete Jerotića

Privilegovani savremenici Vladete Jerotića imali su jedinstvenu mogućnost da, sem što su uživali u njegovoj raskošnoj misli čitajući njegova dela, i prate profesorova obraćanja na njegovim brojnim predavanjima. On je ovom načinu komunikacije sa svojim poštovaocima poklanjao znatnu pažnju. Kako je vreme odmicalo, sve češće je bio među svojom publikom, sve duže ostajao za govornicom, sve probranije misli je sa njima delio. Time se bavio do poslednjih dana, u svojim dubokim devedesetim godinama, koncentrisano i posvećeno, sa dubokom naklonošću i razumevanjem za interesovanja svojih vernih slušalaca. Takav odnos između pisca-stvaraoca i njegovih pratilaca, redak je na našim prostorima. Međutim, posle njegove smrti, ostalo je pisano delo – na hiljade stranica ispisanih na brojne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu