nedelja, 28.02.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Tag: književnost

Mozaik

09.06.2020 u 17:02

Manekenka mora na društveno koristan rad zbog utaje poreza

JERUSALIM – Popularna izraelska manekenka Bar Rafaeli danas je potpisala sporazum o priznanju krivice za utaju poreza, za šta nju i njenu porodicu terete vlasti u Izraelu. Prema uslovima sporazuma, Rafaelijeva se obavezala na društveno koristan rad u trajanju devet meseci, dok će njena majka Zipi, koja je, u vreme kada je utaja počinjena, bila i njena menadžerka, iza rešetaka provesti 16 meseci. Osim više miliona dolara na ime zaostalih poreskih dugovanja, njih dve će platiti i novčanu kaznu koja iznosi 1,5 miliona dolara, prenosi Tanjug. Dugotrajni sudski proces zbog utaje poreza donekle je narušio popularnost koju Rafaelijeva, poznata i po dužoj romantičnoj vezi sa holivudskim glumcem Leonardom Dikaprijom, uživa u svojoj zemlji. Manekenka je tvrdila da, zbog poslovnih

Kultura

01.06.2020 u 22:30

Rilkeova pisma ženama

Pesnik koji je napravio preokret u razvoju evropske poezije, tvorac jednog novog shvatanja o odnosu života i smrti, jedan od retkih koji je naslutio silnu duhovnu energiju Rusije i Istoka, vizionar koji je osetio da slika kosmosa ustukne pred jezikom brojeva („Tu prsnu slika”), Rajner Marija Rilke sa istom snagom i izražajnom moći pisao je ne samo stihove i prozu nego i pisma svojim prijateljima. Iz njegove obimne prepiske Vera Kolaković je izabrala i s nemačkog prevela 33 pisma ženama, kako glasi i naslov knjige koju je objavio KOV. Zašto pisma ženama? Odgovor je u jednom od njih iz 1904. dao sam Rilke: „Za mene je sasvim prirodno da shvatim devojke i žene. Najdublji stvaralački doživljaj je ženski. Jer je to doživljaj koji prima i rađa.” Rilkeova pisma nisu samo njegovo biografsko

Kultura

29.05.2020 u 22:15

Jungova autobiografija

Arhetip, kolektivno nesvesno, individuacija jesu pojmovi koje često čujemo i u govoru koji ne pretenduje na veliku naučnost. Upotrebljavamo ih a da i ne razmišljamo kako se do njih došlo, ko ih je uobličio i dao im značenje bez kojeg bi danas bile nerazumljive, ili bar teško razumljive, pojave na individualnom i kolektivnom društvenom planu. Za njihovo tumačenje i razumevanje najzaslužniji je švajcarski psihijatar, jedan od najvećih umova 20. veka Karl Gustav Jung (1875–1961). Objavljivanje autobiografije oca analitičke ili kompleksne psihologije na našem jeziku koju je pod naslovom Sećanja, snovi, razmišljanja kroz razgovore s Jungom uobličila njegova učenica Anijela Jafe, u tom smislu više je od rutinskog izdavačkog posla (izdavač je „Atos”, a prevodilac Dubravka Opačić Kostić). Kroz

Kultura

20.05.2020 u 14:20

Andrić očima Zapada

KNjIGA I POLEMIKE Ako bismo sudili po nezapamćenoj medijskoj pažnji koja je u poslednje vreme posvećena knjizi nemačkog publiciste Mihaela Martensa U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život, onda bi gotovo sve što je do sada o njoj rečeno navodilo na zaključak da se radi o važnom događaju u srpskoj kulturi. U isto vreme, sam autor, koji se u televizijske i radijske razgovore o svojoj knjizi nekoliko puta uključivao iz Beča, saopštio nam je da je austrijski izdavač rasprodao i drugo izdanje i da je upravo zahvaljujući ovoj knjizi poraslo interesovanje za Andrića na nemačkom govornom području. Vesti su, dakle, toliko dobre da bolje ne mogu biti. Da budu, međutim, još bolje, potrudio se srpski izdavač, ističući na naslovnoj strani knjige da se radi o

Kultura

20.05.2020 u 21:03

Strasti i mane velikih intelektualaca

O porocima, strastima i manama velikih mislilaca piše u delu „Intelektualci – od Marksa i Tolstoja do Sartra i Čomskog” ugledni britanski novinar, istoričar i pisac Pol Džonson. Autor istražuje koliko se njihov privatni život razlikovao od njihovih velikih ideja. Otkako su, u vreme prosvetiteljstva, intelektualci preuzeli od crkve ulogu pokazivanja smera – kako u moralnom smislu tako i u ljudskom ponašanju – postavljaju se pitanja, baš kao u ovom delu koje je kod nas objavila „Laguna”, da li su se oni odgovorno poneli s preuzetom moći? Koliko su vodeći intelektualci raznih epoha, koji su držali pridike čovečanstvu i često mu određivali sudbinu, poštovali istinu? Kako su se odnosili prema članovima porodice, prema prijateljima, ljubavnim partnerima, a onda i jedni prema drugima? Pol

Kultura

19.05.2020 u 23:15

Voleti Šekspira

Više od četiri veka Šekspirov genije (1564–1616) ne prestaje da uzbuđuje umetnike, kritičare, čitaoce i gledaoce koji u njegovim dramama pronalaze odgovore na pitanja koja pojedinac sebi postavlja, bilo da je njihov okvir kosmički, društveni, ili samo mali, sitni, ljudski. Taj okvir u kojem je svet samo jedna velika pozornica (omiljena Šekspirova metafora), bilo da se on krvavo osvaja, da se zbog njega gubi razum, da se prašta i umire ili rađa ljubav, učinio je ovog pisca najvećim svetskim dramatičarem. Takav Šekspir, u čijem je delu, kako je napisao jedan drugi veliki pisac, džinovska figura pojedinca u stalnom sudaru s neminovnim tokom stvari, ne može znalce ostaviti ravnodušnim. Ali, šta je sa ostalima? Da li oni vole Šekspira i mogu li u njegovim komedijama i tragedijama uživati

Društvo

18.05.2020 u 18:28

Zahvalnica Ministarstva odbrane „Politici” za podršku kovid bolnicama

Ceremonija svečanog uručivanja vojnih priznanja i zahvalnica kompanijama, pojedincima i medijima, koji su pružili podršku Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije tokom suzbijanja epidemije virusa kovid 19, održana je u Domu Garde u Topčideru. Zahvalnica je dodeljena i „Politici” jer je kompanija „Politika novine i magazini d.o.o.” obezbedila besplatne primerke novina dostupne obolelima od virusa korona koji su se lečili (i leče se) u sistemu privremenih kovid bolnica kojima upravljaju Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. U ime nagrađenih prisutnima se obratio vlasnik i direktor preduzeća „Termomont” Dejan Burčul. On se zahvalio svima koji se već mesecima bore protiv virusa korona – medicinskim radnicima, vojnicima i policajcima. Ministar odbrane Aleksandar Vulin se svima koji su

Kultura

18.05.2020 u 22:00

Psihoanaliza i religija

Opijen svojom vlašću nad prirodom, pa i celim kosmosom, zaluđen novim i moćnim tehničkim dostignućima, čovek našeg vremena osetio se u jednom trenutku toliko svemoćnim da je pomislio da je vladalac svih svetova oko sebe. Zaboravio je jedino na svet u samom sebi. Učinilo mu se da je srećan i slobodan, i da mu ništa više nije potrebno. Ali, na vrhuncu te tako naukom osvojene sreće, kad se malo osvrnuo oko sebe i iza sebe, kad je pogledao u samog sebe, shvatio je da je isto toliko sam i bespomoćan kao i naši preci. Njegova duša tražila je neke druge vrednosti, neke druge temelje od onih koje gradi unazad dva veka, od prosvetiteljskog obrta i proklamovanja nove vere u svemoć razuma. To je duhovna situacija našeg vremena, koju su pojedini pisci i filozofi definisali još pre više decenija,

Kultura

13.05.2020 u 23:00

Filozofija polemike

Ko nije poželeo da u polemičkom okršaju s protivnikom bude bolji, da ga nadgovori i u krajnjem slučaju pobedi? Ali, za to je osim obrazovanja potrebna i jedna vrsta domišljatosti koja nije svima urođena. Za utehu onima koji bi da se dokažu i u ovoj disciplini ona može i da se nauči. Najbolji, kratak priručnik za polemičke dvoboje sigurno je nedovršen i tek posmrtno objavljen spis nemačkog filozofa Artura Šopenhauera (1788–1860), kod nas objavljen u izdanju novosadskih „Svetova”, u prevodu Dušana Glišovića i s pogovorom pokojnog Milana Damnjanovića. Njegov naslov je Eristička dijalektika, s podnaslovom „ili umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova”, i dolazi od grčke reči „eris”, što znači zavada, svađa, spor. Šopenhauer je i sam bio meta polemičkih napada, pa je ovaj

Kultura

12.05.2020 u 22:30

Kami – savremeni Prometej

Možda nijedan autor druge polovine 20. veka nije tako lucidno i tačno naznačio njegove osnovne traume i dileme, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, kao što je to učinio francuski filozof i pisac Alber Kami. Kroz njegova filozofska i književna dela, kroz novinske tekstove takođe, svaki osetljivi pojedinac mogao je ne samo da čuje odgovore na našu sadašnjost, da čuje glas savremenog Prometeja, nego i poruku koja je odzvanjala našim „kavkaskim” prostorima – pobuniti se protiv svoje sudbine, protiv ustaljenog poretka, bio on božanski ili ljudski, i istovremeno istrajavati u apsurdu, uprkos apsurdu, prihvatiti jedini svet koji nam je dat kao Sizif svoju sudbinu. Iako je svojevremeno Sartr pišući o Marksu rekao da njegova filozofija nije mrtva zato što nisu prevaziđene okolnosti koje su je

Prеthodna Slеdеća

Počеtna / Tagovi

28.02.2021 u 16:45

Nova Mis Nemačke 33-godišnja majka dvoje dece

28.02.2021 u 16:31

U Britaniji vakcinisano više od 20 miliona ljudi

28.02.2021 u 16:20

Voker poziva albansku dijasporu da se ujedini

28.02.2021 u 16:05

Patrijarh Porfirije u manastiru Jasenovac

28.02.2021 u 15:21

Registrovano 2.809 novozaraženih koronom, 14 preminulih

28.02.2021 u 15:14

Zastareli svi slučajevi podmićivanja Bekenbauera