Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
104,06	104,69	104,38
110,01	110,67	110,34

Hronika

01.07.2020 u 14:24

Albanac optužen za ratne zločine na Kosmetu

Tužilaštvo za ratne zločine podgilo je optužnicu protiv kosovskog Albanca N. M. kojom ga tereti da je izvršio krivično delo - ratni zločin protiv civilnog stanovnišstva na teritoriji sela Rudnice, opština Klina, na Kosovu i Metohiji tokom juna i jula 1999. godine. Uz optužnicu, tužilaštvo je sudu predalo i predlog da se N. M. produži pritvor, rekao je za Tanjug portparol tužilaštva Vasilije Seratlić. Detalji optužnice nisu saopšteni jer nju treba da preispita i donese odluku o potvrđivanju Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. N. M. je 5. januara uhapšen na administrativnom prelazu Merdare po srpskoj poternici, nakon čega mu je određen pritvor zbog opasnosti od bekstva. Kosovski mediji su, nakon hapšenja preneli da je on poreklom iz sela Rudnica kod Kline, ali da već 25

Među nama

19.06.2020 u 17:12

Devedesete – najsjajnije godine otpora globalizmu

Sjedinjene Američke Države su osnovane kao „zajednica okupljena slobodom zajedničkih vrednosti, vladavinom zakona, prosperitetom i pouzdanim razvojem”. Uvek je bilo izraženo nacionalno poštovanje izabranog predsednika i njegovih odluka. Godinama je bilo tako, ali od kraja prošlog veka beleži se stalni pad poverenja američke javnosti u američki politički sistem, državne institucije sa velikom polarizacijom celog društva. To je posebno vidljivo od izbora Donalda Trampa za predsednika, kroz „diktaturu” krupnog kapitala putem medija povezanih sa demokratskim političarima, akademskom i „holivudskom” zajednicom SAD. Neprestano se ponavlja, da je predsednik Tramp pretvorio SAD u „zemlju jadnog otpadnika, da smo pali niže od dna, šta je niže od dna, svet nam se smeje, ova zemlja je nezdrava,

Društvo

14.06.2020 u 14:02

I Putin odlučivao o zauzimanju aerodroma u Prištini 1999.

MOSKVA - Predsednik Rusije Vladimir Putin je, govoreći o događajima 1999. godine, kada je prištinski aerodrom „Slatina” na Kosovu i Metohiji zauzeo kombinovani bataljon ruskih vazduhoplovnih snaga, rekao da su od njega tražili mišljenje o mogućnosti izvođenja te operacije, a da je on odgovorio da je, ako je svrsishodno, treba sprovesti. Putin je, u intervjuu za TV Rusija 1, na pitanje ko i kako je doneo odluku o zauzimanju aerodroma, ispričao da je tada bio sekretar Saveta bezbednosti i da mu je tadašnji načelnik Generalštaba ruske vojske general Anatolij Kvašnjin rekao da postoji ideja da bude zauzet aerodrom Slatina, prenosi Sputnjik. „Na pitanje 'Zašto?' odgovorio je da je očigledno da ćemo odatle jednom morati da odemo, ali ćemo imati nešto za pregovaranje”, naveo je Putin. On je dodao

Društvo

12.06.2020 u 18:25

Rusi držali „Slatinu” pod kontrolom i pre dolaska padobranaca

Sada već istorijska scena odigrala se pre tačno 21 godinu, 12. juna 1999, na prilazu aerodromu „Slatina” kod Prištine. Avijacija NATO-a obustavila je vazdušne napade dva dana ranije, snage Kfora predvođene trupama vodećih zemalja alijanse, u skladu s Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, ulaze na prostor Kosova i Metohije, dok se Vojska Jugoslavije i MUP Srbije povlače iz južne pokrajine. Ali, planove Zapada pomrsila je Rusija, čiju je vojnu ulogu u održavanju mira na Kosmetu NATO hteo da izbegne ili da je, u najboljem slučaju, marginalizuje. Dok su snage iz pravca Makedonije napredovale prema severu pokrajine, ruska vojska je stigla na prištinski aerodrom, i to iz BiH, gde je bila u sastavu mirovnih snaga Sfor. Za ovu priliku na vozilima su na brzinu izmenili prvo slovo

Društvo

10.06.2020 u 13:44

Godišnjica završetka NATO agresije – položeni venci na Straževici

Povodom obeležavanja 21. godišnjice završetka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, ministar odbrane Aleksandar Vulin položio je venac kraj spomen-obeležja „Glasnik sa Straževice”, na brdu Straževica u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo odbrane. - Borili smo se, nismo bili poraženi, NATO agresor nije uspeo na kopneni način da uđe na naš prostor – istakao je Vulin i podsetio da je, od momenta kada su se vojska i državni organi tadašnje Jugoslavije povukli s prostora Kosova i Metohije do danas, ubijeno oko hiljadu Srba i za to niko nije odgovarao. - Proterano je 250.000 Srba. Za to niko nije odgovarao. U međuvremenu se desio pogrom 17. marta 2004. godine kada je ubijeno 16 ljudi i proterano još oko 6.000 ljudi – niko nije odgovarao. Ni danas niko ne odgovara za „žutu kuću”, za

Društvo

06.06.2020 u 09:09

Film o „Košarama” neće stvarati, već rušiti barijere

Na Vidovdan 28. juna započeće snimanje filma i serije „Košare”, uz podršku Filmskog centra Srbije, „Telekoma Srbije” i producentske kuće „Omega”. Ovaj projekat, od izuzetnog nacionalnog značaja, kako je naglasila Jelena Trivan, predsednica UO Filmskog centra Srbije, ima za cilj da ovekoveči jedan od najvažnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji kada su se vojnici SR Jugoslavije 1999. godine do poslednjeg trena hrabro borili na karauli Košare. Film će režirati Balša Đogo, a glavne uloge su poverene Svetozaru Cvetkoviću, Viktoru Saviću, Jovanu Jovanoviću, Luki Grbiću, Milošu Bikoviću, Žarku Lauševiću... Scenario za film je napisao Đorđe Milosavljević, dok je Strahinja Radetić pomogao da se uobliči serija. Jelena Trivan je podsetila da se ove godine očekuje i premijera igranog filma

Društvo

20.05.2020 u 15:27

Godišnjica pogibije gardista i pacijenata KBC „Dr Dragiša Mišović”

Pre 21 godinu NATO agresor izvršio je ratni zločin – ubio je sedmoricu gardista i još tri pacijenta bolnice „Dr Dragiša Mišović”, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon polaganja venaca na spomen-obeležje ispred pomenutog Kliničko-bolnikog centra u Beogradu. – Bilo je vremena kada smo i mi ćutali. Bilo je vremena sve do 2012. godine kada i mi nismo smeli da kažemo istinu, a ta vremena zauvek su prošla – izjavio je Vulin. On je istakao da nijedan vojnik, policajac, muškarac, žena ili dete, ne zaslužuju da budu ubijeni u slobodnoj zemlji i da u slobodnoj zemlji ne postoji legitiman vojni cilj, niti postoji opravdanje za NATO agresiju. Vence na spomen-obeležje ispred KBC „Dragiša Mišović“ položili su i predstavnici grada Beograda, porodica nastradalih, kao i

Društvo

17.05.2020 u 11:18

O NATO agresiji 21 godinu kasnije

O odbrani zemlje 1999. godine od NATO agresije povodom 21 godišnjice za majski broj „Odbrane” svedočili su generali Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Dragan Živanović, i portpukovnik Dragutin Dimčevski. Pavković, u to vreme komandant Treće armije, rekao je da su NATO agresija, bitke za Košare i Paštrik - do 2012. godine bile zabranjene teme. „Čelnici dosovske vlasti zabranjivali su svako pominjanje agresije NATO-a i odbranu SR Jugoslavije i Srbije, a ljudi koji su učestvovali u odbrani svoje zemlje, odjednom su počeli da budu teret toj istoj zemlji. Da nije došlo do promene vlasti, ni danas se o tim događajima ne bi smelo govoriti ni pisati”, rekao je Pavković, prenosi Tanjug. On je dodao da je predsednik Aleksandar Vučić prvi od svih progovorio o agresiji i bombardovanju

Društvo

11.05.2020 u 13:18

Ruski general: Imamo šta da naučimo od srpske ABHO

General-major Mihail Černišov, načelnikom vojske ABHO Zapadnog vojnog okruga, predvodi ekspertski tim Ministarstva odbrane Rusije koji je početkom aprila, po odluci predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, upućen u Srbiju da pomogne u borbi protiv virusa korona. – Prilikom posete bataljonu ABHO uverili smo se da je srpska strana praktično stigla do nivoa opremljenosti ruske strane. Za mene kao stručnjaka ABHO to iskustvo je bilo veoma interesantno. Videli smo i neke stvari koje bismo hteli da iskoristimo u ruskoj armiji. Bez obzira na pojedine tehničke razlike, smatram da su pripadnici Vojske Srbije kao stručnjaci veoma dobro pripremljeni. Da je tako dovoljno je da vam navedem samo jednu činjenicu – da uskladimo i organizujemo rad naših jedinica na zajedničkom

Svet

08.05.2020 u 18:18

Rusija kritikovala UN zbog bombardovanja Srbije

TALIN - Predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilin Nebenzja kritikovao je na sednici Saveta bezbednosti svetsku organizaciju zbog konflikta u bivšoj Jugoslaviji i bombardovanja Srbije. Prema njegovim rečima, nakon decenija evropske koegzistencije, došli su raspad Sovjetskog Saveza, zatim konflikt u bivšoj Jugoslaviji, ekspanzija NATO-a ka granicama Rusije, bombardovanje Srbije – i bilo je jasno da stvari ne idu kako treba. „Više puta smo pokušali da skrenemo pažnju na to i predlagali formule koje su mogle da garantuju mir i bezbednost u Evropi i svetu, ali neki od vas odabrali su da nas ne čuju i nastavili da guraju proširenje NATO-a”, rekao je Nebenzja na sastanku Saveta povodom 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. On je naveo da, nakon gruzijske agresije u Južnoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nato-agresija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu